Foto: Turkish Presidency via AP
Nakon sastanka sa Rusima ukrajinska delegacija je govorila o nekim budućim međunarodnim bezbenosnim garancijama za dogovor koji bi tek trebalo da bude postignut i koji predviđa da Ukrajina ostane neutralna. O konkretnim uslovima za obustavu borbenih dejstava i povlačenju ruskih trupa sa ukrajinske teritorije ukrajinski pregovarači se neposredno posle sastanka pred novinarima nisu izjašnjavali
Nakon druge runde mirovnih pregovora između ukrajinske i ruske delegacije u Istanbulu ništa ne ukazuje na brzu obustavu borbenih dejstava.
Ukrajinski pregovarači su posle sastanka izjavili da su predložili novi sistem koji bi garantovao da se jednom bude poštovalo, ono o čemu eventualno bude bio postignut sporazum. Jedan od glavnih garanata tog budućeg sporazuma između Ukrajine i Rusije bila bi Turska, a spominju se i Izrael, Poljska, Kanada, alii stalne članice Saveta bezbednosti UN SAD, Francuska i Velika Britanija. Garancije bi, kao što predviđa i član 5 NATO-ugovora, podrazumevale i vojnu dbranu Ukrajine u slučaju nove ruske agresije.
Tome bi trebalo da predstoji multilateralna konferencija, a uslov za sve to je potpuna obustava borbenih dejstava u celoj Ukrajini.
Ukrajinci bi samo sa međunarodnim garancijama pristali na neutralan status, koji zahteva Kremlj.To bi značilo da neće biti međunarodnih vojnih baza na ukrajinskoj teritoriji.
Ni jedna ni druga delegacija nije iznosila detalje o eventuanom povlačenju ruskih trupa iz Ukrajine.
Tome svemu bi opet trebalo da prethodi referndum o eventualnom sporazumu između Kojeva i Moskve, a preduslov za to je da vlada mir i da se u zemlju vrati nekoliko miliona Ukrajinaca.
Što se Krima tiče, Ukrajine je ponudilada se o njegovom statusu pregovara narednih 15 godina.
Što se Ukrajinaca tiče, stvorili su se ulsoviza susret Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.
Prethodno su „crvene linije“ Kijeva bile da Rusi odustanu od okupacije Donbasa i povuku svu vojsku sa ukrajinske teritorije.
Ruska delagacije je saopštila da će razmotriti ukrajinske predloge.
Bombardovanje za vreme pregovora
Moskva je poručila da će znatno redukovati vojne aktivnosti u okolini Kijeva i Černiva kako bi se „steklo poverenje“ i bio omogućem dijalog. Američki vojni analitičari, međutim, kažu da Rusija smanjuje intenzitet borbenih dejstava u okolini Kijeva samo zato što nije ostavrila nikakav napredak i što je shvatila da tu ne može da slomije otpor Ukrajinaca.
Strateški važan grad Černiv, oko 150 kilometara severno od Kijeva na granici sa Belorusijom, je proteklih nedelja bio izložen žestokim ruskim napadima.
Otprilike u vreme trajanja pregovora u Istanbula ruska vojska je raketirala Mikolajiv na jugu Urajine između Odese i Hersona i pogodila zgradu oblasne uprave. Predsednik Zelenski je izjavio da je najmanje 7 ljudi poginulo, a 22 povređeno.
„Pogodili su moju kancelariju, kučkini sinovi“, napisao je na Telegramu posle napada guverner Vitalij Kim i postavio fotografije i snimke napada koji pokazuju gotovo prepolovljenu zgradu. Stotinak njegovih saradnika je uspelo da se spase.
J.H./CNN/Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjuena www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
