Intervju – Slaviša Grujić, potpredsednik vlade AP Vojvodine i sekretar za kulturu i javno informisanje

17.april 2013. Sonja Ćirić

Umetnost balansa

"Država će moći da preko budžeta kontroliše javni servis. Ako ukida medije lokalne samouprave da ne bi lokalna samouprava uticala na njihovu uređivačku politiku, onda ne može da kontroliše javni servis preko svog budžeta. To ne ide"

Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka (najava)

21.mart 2013. Saša Rakezić

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka

21.mart 2013. Saša Rakezić

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Odgovor na reagovanje Svebora Midžića »Šta je kome Jugoslavija« (»Vreme« br. 1144)

12.decembar 2012. Muharem Bazdulj

Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti

U reagovanju na moj tekst Midžić izjednačava Mladu Bosnu i Sarajevski atentat sa VMRO-ustaškom zavjerom i atentatom u Marseju. Iste su to stvari, kaže Midžić, samo što Vladu Černozemskog Crnjanski i Bazdulj ne bi glorifikovali. (To za glorifikaciju je tačno.) Iz ovog izjednačavanja proizilazi sve ostalo: Midžićevo pristajanje uz maksimu da je svaka (realno postojeća) Jugoslavija zapravo Srboslavija odnosno izjednačavanje jugoslovenstva kojeg simbolizuje, recimo, Miloš Crnjanski (ili Andrić ili čak Njegoš) sa velikosrpstvom i sa četničkom kamom. Uvođenje kame je najtelalskiji momenat u Midžićevom reagovanju; on koji ne vidi kontinuitet između dviju Jugoslavija, htio bi maltene da poveže Crnjanskog sa Srebrenicom

 

15.avgust 2012. Redakcija Vremena

Umetnost i bankarstvo, oduvek zajedno

Priča o Alpha Bank, koja u Srbiji posluje od 2002. godine, istovremeno je priča o njenom sedištu – zgradi u Ulici kralja Milana u Beogradu, u kojoj su oduvek radili bankari

Lisica i ždral

27.jun 2012. Ljubomir Živkov

O umetnosti pregovaranja

Vlada nikako da se rodi iz tragedije izbora, a o tome ovde ni reči! Pa šta, baš to što živimo bez Vlade zar ne dokazuje da bi se bez nje itakako lepo moglo, verovatno i u nedogled!

Noć muzeja 2012.

17.maj 2012. Đurđica Bogosavljević

Umetnost u kasne sate

Prošle godine Noć muzeja je zabeležila čak 280.000 poseta u Beogradu, više od 105.000 u Novom Sadu, oko 19.000 u Šapcu i znatan broj u ostalim gradovima. Koliko ljubitelja kulture će 19. maja podeliti subotnju muzejsku groznicu? U susret najmasovnijem kulturnom događaju u toku godine, za koji se neke ustanove kulture spremaju cele godine, nedeljnik "Vreme" vam preporučuje izbor najzanimljivijih izložbi

Intervju – Slava Mogutin, kvir umetnik

04.april 2012.  

Radikalna umetnost

Zbog otvorenog pisanja o problemima gej populacije u Rusiji, kojim je uspeo da navuče anonimne pretnje smrću na vrat, a koje je od njega napravilo omiljenu medijsku metu u zemlji, Slava Mogutin 1995. godine beži iz Rusije u Njujork, postaje prvi ruski disident kome je dat politički azil u SAD zbog gej aktivizma i fokusira se na vizuelne umetnosti iako se prevashodno bavio pisanjem. Urbane omladinske supkulture i adolescentska seksualnost, sudar društvenih normi i strasti pojedinca, radikalna izražavanja muškosti i mešanja rodova, kulturna otuđenost i političko nezadovoljstvo, napetost između privrženosti i usamljenosti, nasilja i ljubavi neke su od tema kojima se bave Slavina dela. Izražava se kroz fotografiju, video, tekst, performans, skulpturu i slikarstvo. Svoju poziciju u društvu često definiše kao pinko-komi-feg, a svoj blog redovno koristi da promoviše druge, posebno mlade kvir umetnike i uopšte umetnike koji pomeraju granice i kritikuju postojeću distribuciju moći. Mogutin će biti gost ovogodišnje Share konferencije koja će biti održana u Beogradu od 26. do 28. aprila. Ljubaznošću Share konferencije "Vreme" prenosi intervju sa njim

Lisica i ždral

14.mart 2012. Ljubomir Živkov

Primenjena umetnost

Večeras ću biti Sirano de Beržerak, veseo, dovitljiv, harizmatičan, brzorek, samo što ću se držati proznog izraza i što ću biti lepši od njega

Uradi sam – Rimske orgije

28.decembar 2011. Aleksandar Ćirić

Umetnost dobrog provoda

Katul je smatrao da nema dobre večere bez vina, doskočica i društva lepih devojaka; veza između hrane, pića i seksa je prastara i neskrivena. U tom smislu, jedno od "jela" na nekim gozbama bile su same žene, zabavljačice, glumice, igračice, pevačice i muzičarke. Kao i dečaci, uostalom

O slikama Voja Stanića

28.decembar 2011. Branko Kukić

Život je umetnost jer je umetnost život

U Modernoj galeriji u Valjevu u toku je izložba "Od Stančića do Stanića" na kojoj su izložene slike Miljenka Stančića i Voja Stanića iz privatne kolekcije Draška Milićevića. Ova izložba je povod da još jednom skrenemo pažnju na slikarstvo velikog Voja Stanića

Novi festival

24.avgust 2011. Sonja Ćirić

Umetnost koja plovi

Dunavfest kreće s velikim zadatkom i ciljem: da kulturom promoviše Beograd i Srbiju, i da spaja