Unutrašnji glas

Čujete li sebe

Mi smo nesposobni da preživimo bez drugih ljudi. U samoj suštini smo društvena bića, pa je naš svet, a isto važi i za većinu drugih sisara, gotovo u potpunosti ispunjen prisustvom drugih. Mnogi žive s nekim, skoro svi radimo u timovima, veliki gradovi donose kratkotrajne susrete s ogromnim brojem nepoznatih osoba, buku i tanke zidove, a danas svi koristimo televiziju, društvene mreže, “četovanje”. Ima li čovek u savremenom društvu uopšte mogućnost da razvije sopstveni glas, samosvojni unutrašnji svet, makar delimično nezavisan od spoljnih uticaja, zašto je to važno i na koji način se to može učiniti

Duh vremena: Bob Dilan, pesnik protesta

Španske čizme Boba Dilana, begunca iz Hibinga koji je menjao vreme (2)

Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i levičarskog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are a-Changin”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”

Povodom izložbe

Nada u neki bolji čas

“Samim tim što ne možemo da utičemo na jezive ratove u svetu, ekološke katastrofe, nasilje, dominaciju novca, izložba je poziv na radost i veselje, da se odagna višak svega onoga čime smo svaki dan bombardovani”, kaže Aleksandar Rafajlović, potomak freskopisaca

Finansije

Tri miliona evra iz budžetske rezerve kancelariji na čijem je čelu Arno Gujon

Tokom prošle godine značajna sredstva iz srpskog budžeta završavale su na računima brojnih nevladinih organizacija, uključujući i desničarske grupe povezane sa političarem iz Francuske sa srpskim državljanstvom Arnoom Gujonom, konstatovala je Državna revizorska institucija

Klimatske promene

Planeta ide dođavola: Kako je klimatska fikcija postala popularan žanr književnosti

Izuzetan tekst Dragoslava Dedovića o tome kako je „klimatska fikcija" postala popularna u literaturi jer planeta odlazi dođavola: „Julsko sunce nesnosno prži. Spečene ljude, zvjerke, biljke. Kome se sveti taj opozvani bog?“, zapisao je davno Stevan Tontić. Ali ovo ubitačno sunce sada nije julsko već junsko. Osveta opozvanog boga je poranila.

Duh vremena: Bob Dilan, pesnik protesta

Španske čizme Boba Dilana, koji je menjao vreme

Na Festivalu odmetnika u svojoj 82. i ovog leta peva nekadašnji “glas generacije”, “nadbiskup haosa”, “Breht iz džuboksa”, spoj dečaka i bitnika, Haklberi Fina i mladog patrijarha Vudija Gatrija čija gitara ubija fašiste. Tvorac mita o sebi i uporni rušilac svog prethodnog imidža, Bob Dilan je uzalud bežao od svojih protesnih pesama, “Hard Rain Is Gonna Fall”, “Blowin’ in the Wind”, “The Times They Are A-Changin’”. Aktuelne su i u današnje vreme, koje je podjednako iracionalno kao ono u njegovoj mladosti. Ali šta to vredi kad Tejlor Svift kaže: “Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit. To nije Čelzi hotel. Mi smo moderni idioti...”

Bioskop: Bajkeri

Divlji anđeli na braniku pozeraja

I ovog puta se konzumerizam, kome bioskopski/studijski film nepobitno svim svojim bićem teži, našao na putu detaljističkog i proživljenijeg (dakle, iskrenijeg) prikaza onoga što potvrđeno pripada dimenziji supkulture

Letnje putovanje (1)

Biće opet posla za Valentinu

Deset godina je prošlo od projekta “Skoplje 2014” tokom kojeg je tadašnja vlast VMRO DPMNE širom glavnog grada posejala desetine najrazličitijih spomenika koji su postali globalna atrakcija. Nakon sedam godina vladavine SDSM Zorana Zaeva, i pored obećanja da će biti sklonjeni, spomenici su ostali a njihovi tvorci su se sada ubedljivom pobedom na izborima vratili na vlast pa ovdašnji vajari mogu da očekuju još posla

Izgradnja hotela i stambene zgrade

Ković o Generalštabu: Vlada imala 30 godina da sačuva mesto komemoracije – za to nije kriv Kušner

„Vlada, ako je htela da sačuva to mesto, da to bude mesto komemoracije onda su to trebalo da urade. Imali su 30 godina da to urade. Činjenica da to nisu uradili – za to nije kriv Džared Kušner. Čovek želi da zaradi novac", izjavio republikanac Robert Ković

Intervju, Aleksandar Dimitrijević, psiholog

Vrisak trauma ućutkanog društva

Sećam se pacijentkinje iz bolnice u Padinskoj Skeli, koja je u četrdesetim godinama prvi put bila depresivna i hospitalizovana jer joj je sin rekao: “Ti radiš celog života, nemaš ništa, a Arkanovi ljudi imaju sve.” Otišao je s njima, bio navučen na heroin i uništen. Ona nije došla u bolnicu zbog psihopatologije, već zbog socijalne patologije; društvo je bilo potpuno poremećeno, pa je posledično ona patila i morala je da potraži pomoć. U bolnici, ili u psihoterapiji, vi nekome pomognete, taj neko se vrati u porodicu ili u društvo izopačenog sistema vrednosti, kuljajućeg nasilja, i sve što ste postigli vrlo brzo biva uništeno

Bioskop: Dečko ubija svet

Nejač u bioskopu

Gde je krenulo po zlu? Pa, svakako ne pomaže što film nije dobar, kao ni to što Bila Skarsgora gledaoci očigledno ne doživljavaju kao akcionu zvezdu. Glumačka postava u Dečku jeste zanimljiva mada ni to to ne pomaže mnogo jer je većina glumaca protraćena

Intervju: Zoran Velimanović

Kad postanemo bolja verzija sebe

“Mnogo je lakše ukrasti nego zaraditi, prepisati nego smisliti i napisati, slagati (jer to traje par sekundi) nego nešto zaista napraviti, što može da potraje i celi život. Rad na sebi u pravcu dobrog troši čoveka, njegovo biće, snagu i vreme, to se duboko i suštinski plaća”

Zanimljivosti

Da li ste znali da je…

U monografiji koja je objavljena povodom veka postojanja Beogradske filharmonije ima mnogo toga za istraživače, ali i za one obične poštovaoce ovog čuvenog orkestra

Točkovi vremena

Prodaja baštine

Da li je Vučić sa Kušnerom dogovorio rušenje Generalštaba?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objavio na Instagramu utiske sa današnjeg sastanka sa Džaredom Kušnerom, koji mu je predstavio projekat „za velelepni hotel“ koji hoće da izgradi na mestu gde se nalaze zgrade Generalštaba

Festival

Šta je zapravo na programu ovogodišnje „Mirdite“

Predstava Jetona Neziraja, film koji je prikazan na festivalu u Veneciji a pobedio u Tokiju, Geteborgu i na beogradskoj „Slobodnoj zoni“, bend čiji je frontmen bio predstavnik za Evroviziju, poznata umetnica Orange Girl, razgovori o zabranama i slične stvari koje Beogradu približavaju Prištinu, planirane su na 11. festivalu „Mirdita, dobar dan“, i mnogo smetaju ovdašnjoj vlasti

Arhitektonsko nasleđe

Akademici protiv rušenja Beogradskog sajma, Generalštaba i Ministarstva odbane

Akademici podsećaju da Generalštab, Ministarstvo odbrane i kompleks Beogradskog sajma čine kulturološki identitet Beograda posebne arhitektonsko urbanističke vrednosti

Intervju

Milica Crnobrnja Vukadinović: Traganje za pravom merom stvari

Izložbom „Kolekcija“ Milica Crnobrnja Vukadinović u Prodajnoj galeriji Beograd sagledava teme svojih ranijih radova u novom mediju, novim očima, dajući im nova značenja

Inicijativa mladih: Zašto Šapiću i Milici Stamenkovski smeta „Mirdita“

Šapić nema ingerencije da zabranjuje festival. Mi verujemo u razgovor i saradnju, a ne u osvetu koju zastupa gospodin Šapić, kaže Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava povodom Šapićeve izjave da gradska uprava neće davati nijednu saglasnost za održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“

Intervju

Minja Bogavac: Kad je društvo toksično, pozorište mora da se razboli

„U svim izborima koje pravim, uvek pobeđuje pozorište. Skrećem za pozorištem, na svakoj svojoj raskrsnici. Sve mu je podređeno, pa zato i kažem da ga mrzim. Mrzim što je meni samoj uvek važnije od mene same“ kaže Minja Bogavac povodom svog autobiografskog performans/predavanja „Mrzim pozorište“

Jedan narod, jedan sabor

Moleban sa pevanjem i pucanjem

Manifestacija neobičnog i zlokobnog naziva “Jedan narod, jedan sabor” desila se prošlog vikenda. Molilo se, jelo, pilo, pretilo, klelo u mir i jedinstvo, doneta je deklaracija o svim Srbima igde ikada, a na kraju se prigodno zaigralo kolo

Rekvijem za “Poslednju šansu” (2)

Iza ograde je ambis

Te noći pred odlazak u JNA s ekipom sam proveo veče u “Šansi”, potom smo pojeli picu kod Vladimira i zaseli da poduvamo na stepeništu Crkve Svetog Marka. Tu mi se dupe navuklo ‘ladnoće pa sam celu noć proveo povraćajući i s tegobnom mučninom odleteo sutradan za Ljubljanu. Po povratku, zimi bi’ redovno zaseo u “Šansu” s drugaricama sa studija, imali su odlične palačinke s orasima. Neposredno pred rat u delu bašte su otvorili bilijar. Flavio i ja nismo izlazili odatle godinama. Flavio igra dinamično i zvao sam ga Cepačoja. Nije mu se dopalo. Rekô bi mi: “Uki, pa nisam ja Cepačoja!” Te noći, imao sam utisak, trajale su beskrajno, dok se stvarnost oko nas urušavala

In memoriam: Sava Stepanov (1951–2024)

Bard likovne kritike

Njegova ljubav prema umetnosti i umetniku kao stvaraocu dominirala je u svakom njegovom konceptu. Uočavao je i prepoznavao nove pojave i ohrabrivao mlade umetnike da slobodno eksperimentišu i istražuju

Povodom izložbe

Moj otac Gradimir Petrović

U toku je retrospektivna izložba Gradimir Petrović – Tragovima suptilnog i brutalnog u Konaku knjeginje Ljubice na kojoj su i slike koje je porodica ovog slikara i profesora poklonila Muzeju grada Beograda. Tim povodom, objavljujemo zapise njegovog sina Miomira, pisca i teoretičara umetnosti

Umetnost i robija

Teatar iza rešetaka

Rediteljka Marina Kovačević godinama priprema predstave – u zatvorima. Kako izgleda kad osuđenici postanu glumci i zašto ih to na neki način vraća u društvo

Javna i kulturna diplomatija

Za kancelariju Arnoa Gujona 367 miliona dinara iz budžeta

Novac namenjen Ministarstvu finansija za program realizacije infrastrukturnih projekata od značaja za Srbiju preusmeren je novoosnovanoj Kancelariji za javnu i kulturnu diplomatiju koji vodi Arno Gujon 

Baština

Prsten kneginje Milice koji je u privatnom vlasništvu, biće otkupljen

Predsednik Vučić je iskoristio jučerašnju posetu Narodnom muzeju da najavi otkup vereničkog prstena kneginje Milice koji se sad nalazi van zemlje, iz koje je otišao moguće odmah nakon što je pre nekoliko meseci pronađen