“Osećali smo da nečemu dolazi kraj. Naravno, niko od nas nije znao šta nas čeka, naročito ne da će se sve tako krvavo raspasti, ali da će sve biti drugačije – to se osetilo u vazduhu. I Titova smrt se desila upravo na početku te dekade. Mislim da je među nama postojao iracionalni osećaj ‘sad ili nikad’”
“Hoćemo da napravimo veliki nezavisni teatar, da radimo ono što mi hoćemo, što druge kolege hoće... A o tome kakva je situacija na nezavisnoj sceni najbolje govori to što nam je Ministarstvo za kulturu za ovaj projekat dalo dve hiljade evra bruto, to je hiljadu i osamsto neto”
“Danas je dovoljan jedan klik na Guglu da saznamo o nekom gradu sve; od istorije, klime, umetničkih ponuda... pa sve do jeftinih restorana! Ali pravi čitaoci neće ‘klik’, već emociju koja će da pokrene njihov proces proživljavanja, a ne pukog konzumiranja”
Bombardovanje čula postalo je nova fascinacija u konzumiranju umetničkih dela, a izraz “imerzivno” postao je ključna reč u vokabularu Britanaca za opisivanje i vrednovanje svake izložbe. Među brojnim ove letnje sezone, u fokusu su tri
"Najveća pretnja srpskom jeziku nisu nekakve mračne strane sile poput latinice, anglicizama ili interneta, nego tvrdokorna domaća nepismenost i nekultura", rekao je pre koju godinu Ranko Bugarski u razgovoru za „Vreme“
"Mnogima je cinično što Nemačka, koja ima svoj litijum, rudarstvo radije prepušta Srbiji. Kritika uništavanja prirode, beogradskog aparata moći i kvazikolonijalne eksploatacije čine narativ koji je ubedljiv za mnoge Srbe", piše "Noje ciriher cajtung"
Dipfejk - verodostojni falsifikat koji proizvodi video-snimke, koristi se za prevare i dezinformacije u raznim oblastima, pa i za pornografske sadržaje. Nemačka sprema zakon koji se neće svima svideti
Zbog straha od usporavanja američke privrede kompanije zabeležile velike gubitke. Zabeležen pad indeksa i u drugim delovima sveta
Muzej grada Beograda i Istorijski muzej Srbije očekuju prve posetioce u novim prostorima negde pred početak Ekspa. Ministar finansija Siniša Mali najavio je i muzejsku četvrt kod Beograda na vodi, kao da ona na Trgu Republike i Studentskom trgu već ne postoji
“Neorgansko vreme stvara neorganske ljude. Neorganski ljudi stvaraju neorganska mišljenja. Znači, mi sad živimo u jednom veštačkom, neorganskom svetu. U jednoj velikoj tehnološkoj devoluciji. Ma koliko nam se činilo kako čovek sad ide kud hoće, da imamo tu veštačku inteligenciju – mi sad živimo u devolutivnom vremenu. Svaka ljubav i sva osećanja prognani su iz sistema koji vlada sada. Jer, to pokazuje slabost, a čovek koji ima slabost nije potreban nikome. Ovde su potrebni čvrsti ljudi, koji će lako da žive tuđe direktive”
Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Primatolozi su nam pokazali da u prvih osamnaest meseci za mladuncima šimpanze zaostajemo u skoro svemu, da bismo onda stekli prednost u samo jednom – doduše, presudno važnom – svojstvu. Jedinstven za nas jeste kapacitet da se zajednički usredsredimo na rešavanje istog problema, ma koliko dugo taj proces mogao da traje, i da, po njegovom završetku, podelimo nagradu
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Da se ne zavaravamo, nema tu prave umetnosti i “dubine”, ali ima dosta veštine i gledalačke radosti – što je nešto što bioskopska publika ume da prepozna i nagradi
Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale
“Pred patnjom razum zaćuti. Ima naučno objašnjenje za to: kreativnost i racionalnost nisu smešteni u istom delu mozga. Kad racio radi, kreativnost ćuti i obrnuto. Ali možemo gledati i na duhovni način, jer nas patnja skrušava, slama naš ego, osećamo se manje kao stanovnici ove zemlje i bliži Bogu”
Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto se onda toliko umetnika uporno bavi njime?
Svima čiji su projekti prihvaćeni Komisija Ministarstva je uputila tri identične rečenice, a onima koji nisu – dve. Među dobitnicima državnog novca ističu se lokalne kolonije, susreti i slične priredbe
Deklaracija je loša za Srbiju i doneta je u lošoj nameri - da se učvrsti vladavina predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, rekao je u ponedeljak na sednici Skupštine Srbije poslanik ZLF.-a Đorđe Pavićević. Ministar Martinoviću nije bilo jasno zašto svi koji misle kao Pavićević „stalno pominju tu Srebrenicu“
Ministarstvo kulture nije želelo da pomogne ni jedan od tri programa Umetničkog prostora U10, koji je već skoro deceniju važna tačka domaće scene savremene umetnosti, što je U10 prokomentarisao svakodnevnim programom u avgustu učesnika iz Srbije i sveta
Jednog sunčanog dana 74 godine kasnije naišao sam tuda i umesto da, kao mnogo puta do tada, pođem za svojim poslovima, ušao sam u Čelebonovićevo zdanje. Pokušavam da shvatim zašto vreme ovde protiče sporije nego napolju
Vlast Beogradu pristupa tako da će ga u skorijoj budućnosti pretvoriti u monolitnu, džinovsku betonsku ploču u kojoj neće biti kiseonika, hlada, mesečine. U kojoj će jedina dva godišnja doba biti žega i poplava. I bojim se, dok ovo pišem, da će takva strategija dovesti do ljudskih žrtava već ove godine i da će svake sledeće biti sve gore. A ljudi će nastaviti da se doseljavaju u takvu sredinu
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
„U Hrvatsku, na primer, sada dolaze strani radnici od Pakistana pa dalje i budale ih mlate po ulicama, ni ne pitajući se da je taj čovek možda bio lekar u Pakistanu, šta je on trebalo da napusti da bi došao ovde. Sve zato što on izgleda drugačije, zato što ne razmišljamo kako je tim ljudima“, govori u intervjuu za „Vreme“ reditelj filma „Bosanski lonac“ Pavo Marinković
Luksuzne torbe, kao što je Birkin, tokom godina postale su sinonim za prestiž i visoku modu. Njihova, ionako vrtoglavo visoka cena, nastavlja da raste i kada napuste rafove prodavnica, nekada i dvostruko. Da li su luksuzne tašne postale najbolja investicija
U beogradskoj Galeriji B2 otvorena je izložba posvećena Ivani Simeonović Ćelić, dugogodišnjoj direktorki Muzeja Zepter
U subotu (20. jula) na Paliću je otvoren Festival evropskog filma. Na otvaranju su se obratili i državni sektretar u Ministarstvu kulture Miomir Đorđević i predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković. Njih su dočekali uzvici i negodovanje publike. Nakon toga dodeljene su i nagrade, a nagrada „Aleksandar Lifka” u kategoriji domaćih stvaralaca dodeljena je glumici Anici Dobroj
