Oktobarski salon biće otvoren 20. oktobra, kao nekad – na Dan oslobođenja Beograda, i do 1. decembra biće dostupan na desetak lokacija u grad
Jubilarni, 60. Oktobarski salon biće otvoren 20. oktobra, na nekadašnji Dan oslobođenja Beograda, a do 1. decembra na nekoliko lokacija predstaviće tri koncepta međunarodnog kustoskog tima, objedinjena sloganom “Šta ostaje?”
Gde je i šta je prostor za umetnost i umetnike? Šta ostaje nakon što napustimo izlagačke prostore? Šta donose velike manifestacije i šta ostaje posle njih… kao put, proces, kontinuitet, diskontinuitet, cilj? Šta ostaje posle jedne izložbe? Zatim, šta ostaje posle svih susreta – umetnika sa umetnicima, umetnosti sa publikom, međunarodnih i domaćih kustosa, prostora sa umetničkim radovima? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori 60. Oktobarski salon.
Zašto tri koncepta
Odgovore će ponuditi tri koncepta koje su ponudila tri tima kustosa. Zašto tri?
Zorana Đaković Minniti, članica Odbora Oktobarskog salona i programska direktora KCB-a, inače organizatora Oktobarskog salona, objašnjava da je takva odluka podstaknuta potrebom da se nastavi započeti proces preispitivanja načina funkcionisanja ove manifestacije, kao i da je u duhu sa idejom propitivanja mogućnosti suživota različitih koncepcija, kustoskih i umetničkih pozicija.
Tri tima kustosa su: Lorenco Balbi direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji (MAMbo) u saradnji sa istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Dobrilom Denegri predstaviće koncept “Trag”. Matju Lelijevr kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu u saradnji sa Majom Kolarić direktorkom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu predstaviće koncept “Estetika(e) susreta”, dok su treći koncept “Nada je disciplina” osmislile Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, i sa Rafaelom Dražić, koja je osmislila vizuelni identitet.
Prostor
Zorana Đaković Minniti je rekla i da će, zbog nedostatka prostora, tri koncepta biti najbliža u Galeriji Kulturnog centra.
„S obzirom da i dalje ne postoji centralni izlagački prostor namenjen za Oktobarski salon, niti je bio dostupan za korišćenje neki od postojećih u Beogradu, galerije Kulturnog centra Beograda biće jedini prostori u kojima će ove tri koncepcije fizički biti najbliže”.
Osim Galerije KCB-a, Oktobarski salon će biti dostupan u i Paviljonu na Cvetnom trgu, Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, bivšem klubu Akademija, Galeriji Udruženja likovnih umetnika Srbije, Galerijo Saveza Udruženja likovnih umetnika Jugoslavije, u Salonu Muzeja grada Beograda, Muzej u afričke umetnosti, izlozima Francuskog instituta i na javnim prostorima u gradu.
Dok se čekaju rezultati tendera za izbor izvođača za izmenu i dopunu projekta za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, najavljeno je da će se Istorijski muzej Srbije useliti u njenu zgradu već 15. maja
Skupština grada Beograda je, sve po zakonu, imenovala Ljubišu Ristića za v.d. direktora „Ateljea 212“. Zašto je, međutim, smenjena Gordana Goncić
Kako bi sačuvao tragove nekadašnjeg centra tekstilne industrije, Narodni muzej Zrenjanin preduzeo akciju prikupljanja uspomena na velike fabrike kojih više nema
Umesto Ljubiše Ristića koji je postavljen u „Atelje 212“, v.d. direktora Pozorišta KPGT je Lazar Jovanov, glumac i reditelj poznat po ulogama u ovom kolektivu
Dvodnevni Festival eko književnosti u Beogradu predstavlja knjige koje istražuju posledice devastacije sveta oko nas, pokušavajući da ga spasu
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
