Grad veličine jajeta je u subotu oštetio kuće, vozila, puteve i poljoprivredu u Osečini i na zapadnim delovima Valjeva. Grad u Srbiji svake godine napravi višemilionsku štetu. Značajna sredstva se ulažu u protivgradni raketni sistem, koji ne pomaže
Vladimir Đukanović je na svom profilu na društvenoj mreži „X" komentarisao protivljenje dela građana iskopavanju litijuma i napisao „da smo i u vreme kralja Milana imali ludake koji su bili protiv uvođenja uličnog osvetljenja"
U ponedeljak će verovatnoća za pojavu nepogoda kratkotrajno opasti, osim na jugu Srbije. Sledeće sedmice očekuje se maksimalna temperatura od 28 do 34 stepena
Vojne procene pokazuju da Srbija diskretno povećava prodaju municije Zapadu jačajući odbranu Ukrajine, iako je samo jedna od dve evropske zemlje koje se nisu pridružile zapadnim sankcijama Rusiji
Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu odluku da beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot bude izručen Belrousiji. On je uhapšen po Interpolovoj poternici za navodnu utaju poreza u Belorusiji, ali Gnjot tvrdi da je u pitanju politički progon. Uložio je žalbu Apelacionom sudu čija se konačna odluka još uvek čeka
Susret protiv Slovenaca na Alijanc areni u Minhenu počela je u 15 časova i biće izuzetno važna za plasman među 16 najboljih
U Srbiji je bruto domaći proizvod po stanovniku za 54 odsto ispod proseka Evropske unije. Najveći BDP po stanovniku u EU ima Luksemburg, a najmanji Bugarska
Sa prosečnim rezultatom 29 od mogućih 60 poena, učenici u Srbiji su prema PISA istraživanju daleko ispod međunarodnog proseka u kreativnom mišljenju
Generalni sekreter Fudbalskog saveza Srbije Jovan Šurbatović rekao je da će FSS podneti Uefi zahtev da se kazne savezi Hrvatske i Albanije nakon skandiranja njihovih navijača na utakmici između te dve selekcije. U suprotnom bi Srbija mogla da napusti Evropsko prvenstvo
Pobuna radnika u „Juri“ pokazuje da su ljudi saterani uza zid i više nemaju kud, kaže za „Vreme“ Melanija Lojpur iz Centra za politike emancipacije koji je nedavno istraživao prava radnika
Projekcija siromaštva Unicefa u Srbiji za 2023. godinu pokazuje da se 12,1 odsto građana Srbije, oko 800.000 ljudi, nalazi u apsolutnom siromaštvu. A država već petnaest godina nema Strategiju za socijalnu zaštitu koja bi poboljšala usluge i sociajalnu sigurnost. Pored toga, sistemu nedostaje od 700 do 1000 stručnih kadrova
Jutarnja temperatura kretaće se od 15 do 22 stepena, a najviša dnevna od 35 do 38
Da li će uskoro u Srbiji biti plaćen i kućni rad, koij će pokriti i zdrvstveno osiguranje ljudima koji ga obavljaju (pretežno ženama) puno radno vreme, a nekad i duže
„Boriću se da starateljstvo ne dobije sestra ubice, koja je rekla da joj je krivo što sama nije ubila moju Olgu“. Ovako je za „Blic“ 2017. godine govorila Ljiljana Antić koja se borila za svoje unuke nakon što je njenu ćerku ubio suprug. Sedam godina kasnije, u Srbiji se desilo više od 200 femicida, podaci su Autonomnog ženskog centra (AŽC)
Bliži se pik sezonskih poslova, a na primorju u komšiluku najtraženiji su kuvari i konobari. Mesečne zarade idu i do 3000 evra, a iz agencije za zapošljavanje Agava kažu da najviše posla za naše ljude ima u Istri
Gotovo 20 miliona žena u Evropi nema pravo na bezbedan abortus. U Srbiji se zvanično godišnje izvede oko 10.000 ovakvih zahvata, a namerni prekid trudnoće najčešće se vrši u populaciji od 35 do 44 godina
UEFA je pokrenula postupak protiv Fudbalskog saveza Srbije zbog ponašanja navijača za vreme utakmice protiv Engleske
Ministar za brigu o selu stiže na lice mesta sa rukom u levom džepu pantalona, popeše ga na binu, izvadi ruku iz levog džepa, reče jedno svoje razmišljanje, siđe sa bine i vrati ruku u levi džep pantalona
Zbog procene rizika na stadionu u Nemačkoj je dozvoljeno samo „lajt pivo“ i to dva maksimalno
Nepoznate osobe su ispisali uvredljiv natpis na Ambasadi Srbije u Sarajevu
Prisustvo velikog broja navijača iz drugih zemalja najveći problem za organizatore koji su naročitu pažnju poklonili upravo prvoj utakmici srpske reprezentacije
Kalkulacije su jasne – igramo nerešeno sa Engleskom, dobijamo Dansku. Engleska gubi od Danske, a mi pobeđujemo Slovence i završavamo na prvom mestu u grupi. Pitali smo sugrađane kakva su njihova očekivanja od reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u fudbalu koje počinje danas, a odgovori su varirali od gore navedenog do „dok se ne smeni Piksi, nema nam prolaska iz grupne faze“.
Dokle će trajati postizborna groznica u Srbiji i čemu nas ona uči?
„Zahvaljujući trenutnoj politici Srbije i, s druge strane, jačanju radikalne desnice u EU, Srbija po pitanju ulaska u EU ima sve manje šanse, što, očigledno, odgovara vlasti u Srbiji", ocenio je Juratović
Prilikom donošenja odluke Izvršni odbor NBS je imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu sa projekcijama, saopšteno iz NBS
Brisel prvi put jasno optužio Srbiju da krši sporazum o putu ka normalizaciji sa Kosovom time što se aktivno angažuje u sprečavanju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
Da li kroz Makedoniju, da li u Crnu Goru, Hrvatsku ili Bugarsku… Svuda je gorivo bitno jeftinije nego u Srbiji.
Druga meštanka, iz domaćinstva Milisavljević, navodi da je u njenom domaćinstvu uništen crep na svim objektima, uključujući i kuću.
„To je oko 15.000 crepova. Uništen nam je automobil, putna infrastruktura, poljoprivreda, bašte, kukuruz. Štetu koju je pretrpela moja porodica, i svi meštani iz našeg sela, jedino može da sanira država, u čiju pomoć se nadamo i uzdamo", zaključuje meštanka za javni servis.
Koliko su efikasne protivgradne rakete?
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. U protivgradni raketni sistem se ulažu velika sredstva, ali šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Srbija već decenijama ima protivgradnu zaštitu zasnovanu na raketama punjenim srebro-jodidom.
Od 1967. od kada je počela organizovana protivgradna zaštita ispaljeno preko 400.000 raketa i utrošeno 160.000kg srebro-jodida.
Od 2011. Zakonom o ministarstvima, poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost MUP-a Srbije.
Protivgradnu zaštitu u Srbiji je do pre desetak godina činilo 220 stalno zaposlenih, 3.500 honorano zaposlenih, 1.650 raketnih stanica, 13 radarskih centara, 40 repetitora, nekoliko desetina vozila i 12.000 ispaljenih raketa godišnje čija je pojedinačna cena između 270 i 300 evra. Procena je da se iz budžeta Srbije za protivgradnu zaštitu godišnje izdvoji 10 milona evra sa dugoročnim planom Ministarstva poljoprivrede ka dodatnom jačanju, što automatizovanijeg, sistema protivgradne odbrane.
Srbija je poslednjih godina uložila značajna sredstva i u modernizaciju radara i automatizaciju protivgradnih stanica, a postoji više proizvođača protivgradnih raketa, Trayal, Polies i EDePro.
Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić rekao je za vazduhoplovni portal Tango.six da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju efekta ili ne.
Protivgradne rakete samo još u zemljama bivšeg SSSR-a i zemljama bivše SFRJ
Pre četrdesetak godina u Zapadnoj Evropi je organizovan višegodišnji naučni eksperiment pod nazivom Veliki poduhvat (Grossversuch) radi ocene učinkovitosti protivgradne zaštite. Sličan eksperiment je sproveden i u SAD, pod nazivom NHRS (National Hail Research Experiment). U oba slučaja je trebalo ispitati šta se dešava u oblaku zasutim srebro-jodidom.
Oba eksperimenta su pokazala da nema statistički značajnih razlika u pojavljivanju grada u zasejavanim i ne zasejavanim oblacima.
U Srbiji je rađeno nekoliko studija o učinkovitosti protivgradnih raketa. Neke su zaključile da je efikasnost sistema između 10 i 20 odsto. Jedno istraživanje (od strane prof dr Vlade Vučkovića iz 2003. godine) je čak i konstatovalo da je „unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada“.
Mnoge evropske države su posle ovih eksperimenata zaključile da se zasejavanjem oblaka ne mogu modifikovati meteo prilike.
Na državnom nivou, ni jedna država u EU ne sprovodi organizovanu zaštitu od grada osim Mađarske i Bugarske.
Sve ovo, kao i drugi razlozi, naveli su Svetsku meteorološku organizaciju da ne preporučuje zasejavanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.
Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Protivgradne rakete koriste se još samo u zemljama bivšeg sovjetskog saveza i zemljama bivše SFRJ.
Izvor/RTS/TangoSix
', title: 'Srbija ulaže značajna sredstva u protivrgadne rakete, a šteta od grada je sve veća', pubdate: '2024-06-24 10:11:17', authors: authors, sections: "Ekonomija", tags: "Grad,Osečina,Vremenske nepogode", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Srbija ulaže značajna sredstva u protivrgadne rakete, a šteta od grada je sve veća', 'pageContent': 'Od ponedeljka u Osečini počinje procena štete koju je u subotu napravio grad veličine jajeta. Zbog vremenskih nepogoda su na području opštine Osečina oštećeni usevi, putevi i kuće.
Na području Osečine i zapadnih delova Valjeva štete su velike, oštećeni su objekti, automobili i poljoprivredna kultura, a registrovana je pojava krupnog grada.
Meštani osečinskih sela ne pamte sličnu oluju.
„Šta se juče desilo, to ne pamtim. Šteta je nenormalna i kako će ljudi preživeti, ne znam", kaže jedan od meštana za RTS.
Sela oko Osečine su bukvalno bombardovana danas. 😔😔😔 pic.twitter.com/iOICya6MVQ
— Aθαμαη ζαΓλιβλιαηςκι (@atamanzagliblje) June 22, 2024
Druga meštanka, iz domaćinstva Milisavljević, navodi da je u njenom domaćinstvu uništen crep na svim objektima, uključujući i kuću.
„To je oko 15.000 crepova. Uništen nam je automobil, putna infrastruktura, poljoprivreda, bašte, kukuruz. Štetu koju je pretrpela moja porodica, i svi meštani iz našeg sela, jedino može da sanira država, u čiju pomoć se nadamo i uzdamo", zaključuje meštanka za javni servis.
Koliko su efikasne protivgradne rakete?
Svake godine grad napravi u Srbiji višemilionsku štetu. U protivgradni raketni sistem se ulažu velika sredstva, ali šteta nanesena gradom se ne smanjuje.
Srbija već decenijama ima protivgradnu zaštitu zasnovanu na raketama punjenim srebro-jodidom.
Od 1967. od kada je počela organizovana protivgradna zaštita ispaljeno preko 400.000 raketa i utrošeno 160.000kg srebro-jodida.
Od 2011. Zakonom o ministarstvima, poslovi protivgradne zaštite su preneti u nadležnost MUP-a Srbije.
Protivgradnu zaštitu u Srbiji je do pre desetak godina činilo 220 stalno zaposlenih, 3.500 honorano zaposlenih, 1.650 raketnih stanica, 13 radarskih centara, 40 repetitora, nekoliko desetina vozila i 12.000 ispaljenih raketa godišnje čija je pojedinačna cena između 270 i 300 evra. Procena je da se iz budžeta Srbije za protivgradnu zaštitu godišnje izdvoji 10 milona evra sa dugoročnim planom Ministarstva poljoprivrede ka dodatnom jačanju, što automatizovanijeg, sistema protivgradne odbrane.
Srbija je poslednjih godina uložila značajna sredstva i u modernizaciju radara i automatizaciju protivgradnih stanica, a postoji više proizvođača protivgradnih raketa, Trayal, Polies i EDePro.
Direktor RHMZ Jugoslav Nikolić rekao je za vazduhoplovni portal Tango.six da su potrebne ozbiljne naučne analize koje bi dokazale da li protivgradne rakete imaju efekta ili ne.
Protivgradne rakete samo još u zemljama bivšeg SSSR-a i zemljama bivše SFRJ
Pre četrdesetak godina u Zapadnoj Evropi je organizovan višegodišnji naučni eksperiment pod nazivom Veliki poduhvat (Grossversuch) radi ocene učinkovitosti protivgradne zaštite. Sličan eksperiment je sproveden i u SAD, pod nazivom NHRS (National Hail Research Experiment). U oba slučaja je trebalo ispitati šta se dešava u oblaku zasutim srebro-jodidom.
Oba eksperimenta su pokazala da nema statistički značajnih razlika u pojavljivanju grada u zasejavanim i ne zasejavanim oblacima.
U Srbiji je rađeno nekoliko studija o učinkovitosti protivgradnih raketa. Neke su zaključile da je efikasnost sistema između 10 i 20 odsto. Jedno istraživanje (od strane prof dr Vlade Vučkovića iz 2003. godine) je čak i konstatovalo da je „unos reagensa u oblak manji nego što bi trebalo te se kao posledica nedovoljnog zasejavanja oblaka javlja podsticanje pojave grada“.
Mnoge evropske države su posle ovih eksperimenata zaključile da se zasejavanjem oblaka ne mogu modifikovati meteo prilike.
Na državnom nivou, ni jedna država u EU ne sprovodi organizovanu zaštitu od grada osim Mađarske i Bugarske.
Sve ovo, kao i drugi razlozi, naveli su Svetsku meteorološku organizaciju da ne preporučuje zasejavanje gradonosnih oblaka srebro-jodidom.
Najveći broj zemalja danas ne koristi protivgradne rakete za odbranu od grada. Protivgradne rakete koriste se još samo u zemljama bivšeg sovjetskog saveza i zemljama bivše SFRJ.
Izvor/RTS/TangoSix
', 'pageDate': '2024-06-24 10:11:17', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
