Činjenica da su demokratski eksperimenti u islamskom svetu često bili neuspešni i da su i u državama koje danas raspolažu demokratskim strukturama vidne znatne poteškoće u njihovom funkcionisanju usko je povezana sa kolonijalizmom i njegovim posledicama. Struje u Maleziji i Indoneziji ukazuje na to da spo sobnost islama za demokratiju, na kraju krajeva, zavisi od političkih elita
Severnokorejski diktator nema nikakvih motiva da izađe u susret američkim zahtevima, za njega je zabava tek počela. On možda jeste kapriciozan i esktravagantan, ali nije lud jer zna da se njegova pregovaračka pozicija meri količinama obogaćenog uranijuma
"Milan Lukić i njegovi ljudi oteli su i pobili otete iz voza", obelodanio je Petrović što je samo za trenutak dalo nade da će se zločin rasvetliti i utvrditi ko ga je i po čijem nalogu počinio. Naravno, to se nije dogodilo
Kao i u politici, tako bi i u Hagu Milanu Milutinoviću ponovo moglo da se dogodi da od njega očekuju neuporedivo više nego što on objektivno može da pruži. U poslednjim godinama Miloševićeve vladavine od njega su mnogi potajno očekivali da kao predsednik Srbije makar ponekad podigne glas protiv jedne očajne politike. Kada je preživeo oktobarske promene i ostao u kabinetu na Andrićevom vencu, socijalisti su od njega tražili da maltene promeni tok istorije – da kao predsednik Srbije uspori sve zakonske predloge novih vlasti, da spreči odlazak Miloševića u Hag. Sada kada je i sam stigao u Hag, od njega tamo, izgleda, očekuju da bude možda i krunski svedok protiv Miloševića, čoveka čiju je "državničku mudrost" nekada hvalio
Šesti kongres najveće frakcije SPS-a mogao bi se po nekim iracionalnim slikama porediti sa onim petim KPJ (iz 1948. godine) kada su se tadašnji jugoslovenski komunisti polako i teška srca rastajali sa Staljinom. "Brkina" slika stajala je sve vreme u sali, govornici su ga ubeđivali da ga vole, da greši kada u pismu traži da se smeni rukovodstvo KPJ u zemlji
Trebalo je da prođu tri i po godine da se Kosovo vrati u srpski politički život. Da li je prerano ili prekasno da se razgovara o trajnoj promeni statusa pokrajine?
Godinama unazad glumci su bojažljivo učestvovali u reklamnim kampanjama da bi u poslednje vreme postali obavezan i bitan sastojak u receptu za pravljenje svake reklame. Dok neki u tome vide rasprodaju talenta i ponižavanje, za druge je to sasvim prihvatljiv način popunjvanja budžeta i komuniciranja s publikom
Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije (B92)
Komrakovljeva naricaljka nad vlastitom hudom sudbom slika je i prilika sudbine "tekovina revolucije", one koja se možda nije ni dogodila
Mnogo manevara, pogađanja i eksperimentisanja, političkih kalkulacija i ciničnog podbadanja sa strane, a nedostaje ono što karakteriše dobre ustave – vizionarski zamah
Redakcija "Vremena" je guvernera Mlađana Dinkića proglasila za ličnost godine 2002. pre svega zato što je u protekloj godini uspeo da od Narodne banke Jugoslavije stvori stabilnu i efikasnu instituciju, koja je uspela da stabilizuje dinar kao nacionalnu valutu i da mu obezbedi priznanje konvertibilnosti; koja je postigla dragocene aranžmane s Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, što joj je omogućilo da rapidno uveća državne devizne rezerve; koja je vratila poverenje u bankarski sistem Srbije – čisteći nemilosrdno sve propale i prevarantske banke sa svog novčanog tržišta; koja je u pet meseci bez ikakvih krupnijih incidenata glatko izvršila konevrziju oko 8 milijardi maraka i drugih evropskih valuta u euro ili druge svetske valute; koja je jesenas izvršila valjane pripreme za prenos platnog prometa iz državne službe u poslovne banke početkom ove godine. Ne potcenjujući napore reformista u drugim državnim institucijama i ne umanjujući značaj promena koje se odvijaju u privatizaciji i restrukturiranju naše privrede, ocenili smo da su rezultati guvernera Mlađana Dinkića u sređivanju toliko značajne, naše centralne monetarne ustanove u protekloj godini daleko isprednjačili ispred svih drugih pokušaja u drugim institucijama (da ne spominjemo one u kojima stvari uopšte ne kreću s mrtve tačke ili idu nagore) – da zaslužuju i naše skromno priznanje. Mlađan Dinkić je, to je utisak koji malo ko može da ospori, ličnost koja raspolaže i ogromnom "pozitivnom energijom" u popravljanju prilika i modernizaciji Srbije i jednostavnom "stručnom efikasnošću" koja njegove akcije čini delotvornim. (Mnogi imaju energiju bez rezultata ili stručnost bez efikasnosti ili efikasnost bez moralnih i strategijskih orijentira.) Po običaju proglašenja ličnosti godine, koji smo uveli pre godinu dana, kada smo Božidaru Đeliću omogućili da na našim stranicama ispriča svoju životnu priču, i Mlađanu Dinkiću dajemo istu priliku (uz najnužnija skraćenja snimka njegove ispovesti).
U Slobino vreme novogodišnje programe obeležavala je ležerna atmosfera, slike obilja i skečevi kojima se slavila visprenost našeg čoveka u snalaženju tokom krize. Danas su, naprotiv, političari u tolikoj medijskoj žiži da mediji nisu sebi mogli da dozvole pauzu tokom novogodišnjeg programa
"Najveća vrednost projekta Strategije reforme je upravo sveobuhvatnost. Nema nijedne bitnije oblasti koja je vezana za pravosuđe, a koja nije makar notirana u ovom projektu"
Bar dosad, Mirjana Marković je često isticala kako je za nju uvredljivo upravo kada je neko tretira kao suprugu Slobodana Miloševića umesto kao naučnu radnicu i funkcionerku JUL-a
Kao nekakav novogodišnji poklon građanima Srbije, predsednik Vlade Srbije je 29. decembra protekle godine saopštio (na vanrednoj konferenciji za štampu) da je s Telekomom Italija, dva dana ranije postignut dogovor o reotkupu njihovog udela
O zasićenosti naroda politikom i elitom i o elitističkom zapostavljanju vitalnosti sirotinje. Da li je slučajno da u društvu koje se tako grčevito nada velikom brzom preokretu ima toliko kladionica
Reč koja je na međunarodnoj sceni obeležila odlazeću godinu svakako je terorizam, s prefiksom "anti" ili jednostavno bez njega. Poput produženog efekta terorističkog napada 11. septembra na Njujork i Vašington i prošlogodišnjeg rata u Avganistanu, najznačajniji protagonisti – a "Vreme" je odlučilo da kroz njihove portrete krokije podseti čitaoce na događaje koji su u svetu obeležili 2002. godinu – stajali su na jednoj ili drugoj strani ove zamišljene barikade. Naravno, bilo je i izbora, silazaka sa scene ili uspona na nju, jubileja... Ali, sve to uvek u velikoj senci dveju ključnih figura koje su gotovo cele 2002. dominirale naslovnim stranicama i udarnim vestima svetskih medija – Sadama Huseina i Džordža Buša, pa im i u ovoj svojevrsnoj hronologiji zbivanja, po izboru naše redakcije pripada uvodno mesto
Uzbuna nije bez osnova: ako Izrael, država iskusna u tim stvarima, planira vakcinaciju celog stanovništva protiv velikih boginja, na primer, onda to nije bez neke. Jedanaesti septembar pokazao je da su pesimisti bili u pravu, kao i obično: nema nezamislivih strahota koje bi bile neostvarive. Ranije se smatralo da politički terorizam gradi sopstvene granice; videli smo da postoje vrste terorizma koje ne znaju za granice. Sve to, međutim, nema nikakve veze sa našom zemunskom hajdučijom
To s Irakom, ako zaista počne negde u januaru ili februaru, malo će nas podsetiti na našu nedavnu preistoriju. Rakete će biti iste ili malo bolje, to jest gore, ali na Bagdad neće padati u ime humanosti kao na Beograd, nego iz razloga bezbednosti i nacionalnih interesa, što je razlika između demokratske i republikanske administracije. One naše krstareće rakete bile su instrument globalizacije, a iračke će predstavljati povratak staroj, dobroj, imperijalnoj realpolitici
Malo je ko poput Dragana Vitomirovića, živeći u provinciji, mogao nekoliko puta da uzburka domaću pa čak i međunarodnu javnost
