Ministarstvo pravde u reformi pravosuđa Srbije

Strategija reforme pravosuđa koju je osmislio i ostvaruje Savet za reformu pravosuđa Vlade Republike Srbije predstavlja, bez sumnje, prvorazrednu komponentu svekupnog reformskog procesa u Srbiji koji je počeo nakon demokratskih promena u oktobru 2000. godine. Reč je o dalekosežnom političkom i stručnom zahvatu koji, pre svega ostalog, podrazumeva konsenzus svih relevantnih snaga o potrebi ovakve reforme i koji je, po opštem mišljenju, više ili manje i postignut. S druge strane, realizacija strategije pravosuđa u Srbiji traži usklađene i međusobno povezane doprinose svih odgovornih aktera u parlamentarnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti i, posebno, aktivnu ulogu nosilaca pravosudnih funkcija, nauke, stručnjaka, kao i najšire javnosti.

Ne treba posebno dokazivati da je mesto Ministarstva pravde u koncipiranju, sprovođenju i korišćenju plodova ove strategije veoma važno. Pri tome treba imati u vidu da je to ministarstvo od samog početka, čak i pre definisanja uporišnih tačaka reforme pravosuđa, postavilo pred sebe niz kratkoročnih i dugoročnih ciljeva čija je osnovna svrha bila da se, u što kraćem periodu, prevaziđe teško nasleđe Miloševićeve vladavine na pravosuđe, kada je ono bilo generator nepravde, mesto izbornih krađa, korupcije i drugog kriminala, ostavivši svojim naslednicima visoke dugove (5.000.000 eura) i birokratsku konfiguraciju ministarstva.

Ovi su ciljevi, prema godinama realizacije, bili raspoređeni na sledeći način:

– U 2001. godini najvažnije je bilo da se temeljno analiziraju nasleđeno stanje i slabosti, da se izvrši reprogram ogromnih dugova i počne njihovo vraćanje, odvoji pravosuđe od uprave i izvrše neophodne kadrovske promene

– U 2002. godini težište je stavljeno na poboljšanje materijalnog položaja nosilaca pravosudnih funkcija, uz opštu pretpostavku da samo pristojan materijalni položaj sudija i drugih zaposlenih u pravosuđu može da garantuje istinsku nezavisnost sudske vlasti. Ovu godinu obeležava i početak obuke ljudi iz pravosuđa i administracije kroz delovanje Pravosudnog centra za edukaciju koje je ocenjeno kao krupan korak napred u sveukupnoj reformi pravosuđa Srbije

– Za 2003. godinu planirano je da u središtu pažnje Ministarstva bude opšte poboljšanje uslova rada svih zaposlenih u pravosuđu koje je danas još uvek daleko od zadovoljavajućeg. Svim raspoloživim sredstvima i kadrom podržaće se ostvarivanje reforme strategije pravosuđa u Srbiji, a najvažniji zadaci vezani su za stvaranje odgovarajućih uslova i ambijenta za primenu novih pravosudnih zakona. U tom smislu, neki od prioriteta su obezbeđivanje adekvatnog prostora za apelacione sudove i upravni sud kao i uspostavljanje sudske straže

– U 2004. godini trebalo bi da se stvore uslovi za dalje poboljšanje materijalne pozicije nosilaca pravosudnih funkcija i svih zaposlenih, s naglaskom na rešavanje goruće stambene problematike po kojoj je ovo ministarstvo u bivšem režimu bilo posebno na zlu glasu zbog nepravilno dodeljivanih stanova i kredita i drugih zloupotreba u vezi s ovom oblašću. Važan cilj u toj godini trebalo bi da bude kreiranje nezavisnog sudskog budžeta koji bi, po uzoru na razvijene demokratske zemlje, ojačao temelje nezavisnosti sudstva.

Ostvarivanje navedenih zadataka pratili su brojni drugi potezi koji su doprinosili reformisanju samog Ministarstva pravde i jačali njegovu efikasnost kao resora koji nosi odgovornost za funkcionisanje pravosuđa u Srbiji. Izvršena je i sprovedena nova sistematizacija radnih mesta kojom je rad Ministarstva učinjen funkcionalnijim i bolje prilagođenim raspoloživom kadru. Uvedeni su novi sektori i organizacione jedinice koje traži moderno vreme: Sektor za informacione tehnologije s ciljem da se, u ne tako dalekoj perspektivi, kompjuterizuje rad sudova i tužilaštava i time pravda učini mnogo manje sporom nego što je bila do sada. Osnovano je Odeljenje za harmonizaciju zakonodavstva Srbije s propisima Evropske unije, što predstavlja doprinos Ministarstva tom gigantskom političkom i stručnom poslu koji čeka Srbiju u neposrednoj budućnosti. Novoosnovano Odeljenje za međunarodne projekte ima zadatak da privlači i realizuje brojne inicijative i donacije iz inostranstva koje su – iskazujući poverenje u reformski kurs u Srbiji – usmerene na unapređenje pravosuđa u Srbiji i samog rada Ministarstva pravde. Vrednim ostvarenjem Ministarstva valja smatrati činjenicu da je u veoma kratkom vremenu ostvareno značajno podmlađivanje kadra: sa proseka starosti zaposlenih od gotovo 50 godina na današnjih 39 godina. Obnova kadra je ostvarivana etapno, a u Ministarstvu je zamenjeno a zatim zaposleno, uprkos razumljivim budžetskim ograničenjima, 20 novih pretežno mladih i visokoobrazovanih ljudi.

Ministarstvo pravde Srbije aktivno je uključeno u realizaciju Projekta „Strategija reforme pravosuđa u Srbiji“. Ono se istovremeno javlja kao glavni izvršni resor koji treba da omogući uspešnu realizaciju strategije, što se iskazuje u brojnim izvršnim i koordinirajućim aktivnostima: od uloge nosioca Radne grupe unutar samog ministarstva, čiji je zadatak da vrši monitoring nad realizacijom samog projekta, učešća predstavnika Ministarstva u gotovo svim radnim telima projekta strategije kojim rukovodi Savet za reformu pravosuđa Vlade Srbije, do izvršavanja zadataka koji se tiču partnera i korisnika navedene strategije: inostranih davalaca pomoći i donatorskih grupa, odnosno pravosudnih organa, medija i, na kraju, samih građana.

Ministarstvo pravde Srbije ne ograničava svoju aktivnost podrške Strategiji reforme pravosuđa samo na organizacione, koordinirajuće i stručno-tehničke aktivnosti, već sebe vidi i u ulozi inicijatora dobrih ideja i kreatora rešenja. Polazeći od strateškog cilja, uspostavljanja istinski nezavisnog sudstva koje će se temeljiti na iskustvima, zakonodavstvu i demokratskim tradicijama evropskih zemalja, Ministarstvo se javlja i kao pokretač inicijativa i rešenja koje tome treba da doprinesu u svim područjima na kojima treba sprovesti reformu. Posebno važne podsticaje Ministarstvo daje i davaće ubuduće na planu reforme ustavnih odredaba o načelima i organizaciji pravosuđa, na planu legislativne reforme, reforme sudske uprave i načina finansiranja pravosuđa, te na planu uvođenja i obuke novih pravosudnih profesija (beležnici, ombdusmani i dr.).

Kada je reč o legislativnoj reformi, Ministarstvo pravde ima posebno mesto i aktivnu ulogu u pripremi modernog zakonodavstva u svim oblastima života čije su donošenje i primena zapravo i najvažniji preduslov i kriterijum uspešnosti pravosudne reforme u Srbiji. U tom kontekstu, kao jedan od važnih aspekata javlja se, na primer, i izmena Zakona o sudijama, zasnovana na zakonodavnim rešenjima koje je predložilo Društvo sudija Srbije. Ova izmena trebalo bi da sudije učini aktivnim kretaorima reforme pravosuđa, pored ostalog i tako što bi im bilo omogućeno da budu zaposleni u samom Ministarstvu pravde i tamo neposredno doprinose reformisanju pravosuđa, što je rešenje koje postoji u mnogim evropskim zakonodavstvima.

Pored toga, Ministarstvo pravde smatra posebno značajnim područje reformi koje se tiče odnosa pravosuđa i građana a koje se odnosi ne samo na potrebu opšteg podizanja pravne svesti stanovništva već i na veoma konkretna, ali važna pitanja kakva su, na primer, besplatna pravna pomoć za ugrožene kategorije građana, standardizacija izgleda zgrada sudova i nosilaca pravosudnih funkcija itd.

Ministarstvo pravde je posebno angažovano u realizaciji onih segmenata strategije reforme pravosuđa koji su usmereni na unapređenje sudske uprave i uprave u drugim pravosudnim organima budući da je jedna od njegovih nadležnosti i obaveza obezbeđivanje adekvatnih organizacionih i materijalno-tehničkih uslova sudova i drugih pravosudnih organa. Reč je o brojnim pitanjima unutrašnje organizacije pravosuđa koja je i danas jedna od najslabijih tačaka u pravosudnom sistemu: od materijalno-finansijskog poslovanja sudova, obezbeđivanja corpora delicti, regulisanja rada veštaka i tumača, rasporeda sudija do menadžerskih poslova održavanja sudskih zgrada i opreme, itd.

U formulisanju i ostvarivanju reforme pravosuđa u Srbiji središnju funkciju ima Savet za reformu pravosuđa Vlade Republike Srbije. Njegova uloga je od presudne važnosti za postizanje ciljeva reformi koje je, uostalom, taj Savet i pokrenuo kao idejni autor projekta i Policy papera „Strategija reforme pravosuđa u Srbiji“. Savet za reformu pravosuđa imaće posebno mesto u sprovođenju reformskih procesa u pravosuđu kao katalizator aktivnosti, kontrolno-korektivni mehanizam i, iznad svega, kao autoritativno telo sastavljeno od najuglednijih predstavnika pravosuđa, pravne struke i pravne nauke kojima danas raspolaže Srbija. Svojim autoritetom i sastavom Savet će biti u stanju da doprinese ublažavanju raznovrsnih tenzija koje se pri tako ambicioznom zahvatu kakav je reforma pravosuđa nužno javljaju u trouglu između sudske, izvršne i parlamentarne vlasti.

Da bi se strategija reforme pravosuđa u Srbiji uspešno sprovela, biće potrebno da se uklone mnoge prepreke koje tu reformu koče ili usporavaju. Budući da je reforma pravosuđa celovit i konzistentan poduhvat koji ne može da bude uspešan ako ostane delimičan, različite političke nagodbe (i s njima povezani poslanički amandmani zakonodavne vlasti prilikom donošenja zakona u Skupštini Srbije) oko sistemskih pravosudnih zakona unose katkada u reformu pravosuđa neprincipijelnost i zastoje koji otežavaju da se željena strategija zaokruži, donese i primenjuje. Nemogućnost da zakonodavna, izvršna vlast i pravosuđe pronađu zajednički jezik u vezi s problemom lustracije u pravosuđu takođe predstavlja otvoreni problem koji traži rešenje. Sve to usporava i postizanje glavnog cilja zbog kojeg je strategija reforme pravosuđa i inicirana: stvaranje nezavisnog, modernog i efikasnog sudstva, prilagođenog potrebama građana i specifičnostima Srbije i usklađenog s iskustvima i načelima demokratskih zemalja Evrope.