Kažu ljudi da je protekla godina bila (što se tranzicije tiče) šlajfanje u mestu. Zato smo svi jedva dočekali njen kraj, da je uz petarde i vatromet ispratimo u prošlost i da uz klopu, piće i tv-program dočekamo berićetniju 2003. Međutim, novogodišnji tv-programi su nam (uglavnom) u kondenzovanom obliku izlili celokupno ludilo prethodne godine (da ne kažem decenije) i najavili još luđi tempo u godini koju smo načeli. Odavno smo shvatili da nema života bez politike, ali sada je postalo jasno da nema ni „pjesme ni veselja“ niti gledanog tv-programa ukoliko nije začinjen političarima, ili možda od njih i zakuvan. Tabloidni karakter ovdašnje političke scene savršen je izvor tema, pa zato, recimo, nije čudno što je samo nekoliko dana pred Novu godinu najboljim vojvođanskim novinarem proglašen autor emisije „Tabloid“ na BK televiziji. Estradna ličnost broj jedan je Đorđe Balašević (mudro je eskivirao dodelu), ali je zato drugoplasirana Nataša Bekvalac primila priznanje od gospodina Čede Jovanovića. Celom događaju je prisustvovao vrh DS-a, plus gospodin Nenad Čanak. Dakle, trebalo je samo složiti kockice, sabrati jedan i jedan i dobiti pobedničku kombinaciju estrade i politike koja na ovim prostorima traje dosta dugo.
U Slobino vreme novogodišnje programe obeležavala je ležerna atmosfera, slike obilja i skečevi kojima se slavila visprenost našeg čoveka u snalaženju tokom krize. Istini za volju, gospodin Kalajić je sa društvom na TV Palmi svojevremeno slao i istorijske poruke, gangao iz pištolja, a radikali ogrnuti kaputima u snežnom ambijentu podsticali su nas da izdržimo jer je pobeda blizu. Nemam podatke o gledanosti tih emisija, ali Pink se mudro držao maksime – ‘oće raja veselo!
Danas su, naprotiv, političari u tolikoj medijskoj žiži da mediji nisu sebi mogli da dozvole pauzu tokom novogodišnjeg programa. Krenimo redom.
RTS – iliti pljuvanje imidža
Udarni delovi novogodišnjeg programa RTS-a (na Prvom i Drugom kanalu) bili su obeleženi političkom satirom. U izvesnom smislu to je nastavak prošlogodišnjeg programa, koji je upamćen po imitatorima Đinđića i Koštunice. Oni su se, ruku na srce, pojavljivali i na BK televiziji, povremeno je figurirao i Sloba, kao novopečeni haški sužanj. Danas je izvesno da Sloba neće skoro da se vrati, stoga ga nema u novogodišnjem programu, duel Predsednik–Premijer više nije jedina tema, pa je ostatak DOS-a postao rudnik inspiracije. Indeksovci su se na svoj način bavili tranzicijom u Srbiji, parodirani su i frekventni tv-likovi (Lazanski, Spasov), ali stiče se utisak zatvorenog kruga tema i štosova. Oštrica ovog humora nije u stanju ni balon da probuši i već podseća na neuništive Jovanoviće sa Radio Beograda, koji tako peckaju već decenijama, ali nikako da ubodu. Možda tako treba da izgleda široki narodni humor danas u Srbiji.
Kao mnogo inventivniji pokazali su se autori animiranih skečeva o aktuelnim političarima (bilo u formi animiranih lutaka ili crtanih likova). U prvom slučaju transponovan je britanski šou „Spitting Image“, dok je u drugom napravljena priča o našim političarima na brodu „Srbija“. Animirani likovi u obe varijante su karikaturalno pristojno izvedeni, teme su mnogo oštrije obrađene (lutke će navodno postati sastavni deo Dnevnika vikendom), ali se pitam da li je novogodišnja noć vreme kada treba da vidimo ministra Mihajlovića kako peca i zakači hladnjaču. To je, naravno, potpuno legitimna i neophodna tema, ali gde je granica između užasa i smeha, osim ako nije histerična odbrana kao smejanje tokom horor filmova.
BK – ili ko je najpametniji u Srbiji?
Ako su TV urednici shvatili da narodu treba politike, BK televizija je izabrala najmudriju formu. Naravno, ništa nisu smislili, već po običaju – kupili najbolje. U specijalnom izdanju kviza „Milioner“ pozvali su uspešne i poznate, ubacili svoju Milanku među njih, a dobili i džek pot – Premijera. Oni će da odgovaraju na pitanja, pare idu u humanitarne svrhe, a narod će da vidi da li je za uspeh u Srbiji potrebna pamet. Najpametniji je ispao, treba li reći, gospodin Đinđić, potvrdio superiornost i otputovao u Brazil, poslovno. Činjenica da sam znao odgovor koji Premijer nije znao, daje mi osećanje da sam duplo pametniji od njega, tako da mi je gledalačka sujeta zadovoljena. Zanimljivo je bilo videti način razmišljanja ili put do rešenja, tako da sam u psihološkom smislu mnogo saznao o Đinđiću. Gradonačelnica se malo obrukala, ali pošto je ovako lepo okitila Beograd, sve joj je oprošteno.
Poruka ovakvog pojavljivanja političara može da bude pozitivna jer favorizuje znanje i što je možda još važnije – poštovanje izvesnih propozicija, koje važe za sve takmičare. E, to što kompjuter nekog voli više a nekog manje kad zadaje pitanja, i to se dâ rešiti.
Najluđa noć na najluđoj televiziji
Prema istraživanjima gledanosti, koje Pink ovih dana besomučno objavljuje, ova televizija je emitovala najgledaniji program. Tu je važno obratiti pažnju na detalj koji se previđa – najgledanija emisija je šou-program Lepe Brene, navodno skoro pet miliona ljudi. Posle niza godina Brena je napravila grand-grand šou, sa gostima koji su pevali njene hitove. Malo mi se čini licemernim odnos Pinka prema ovoj emisiji (narodnjacima generalno) jer ih po potrebi ljubi ili samo toleriše na programu. Ako je ikada neko pomislio da više ljudi voli, recimo, Cviju na novogodišnjem programu B92, ili Đinđića (na BK) ili Stonse od Brene & comp., taj nije normalan. U tim kategorijama ovde se porede samo Čola, Ceca i Brena. Sve ostalo je mala raja, ili da citiramo Severinu: „Brena ima muda!“
Mnogo veća buka digla se oko „Skrivene kamere“ Pink televizije. Tu su u emisiji „1 pa 3“ bili Čanak (u ulozi ložača), Batić i Protić (kao žrtve), a u Skupštini Srbije su poslanike zezali Tijana (estradna umetnica) i gospodin Vesić iz DS-a. Šta je tu problem, kažu sa Pinka, samo su se šalili. Zato se opet vratimo malo u neposrednu prošlost. Verovatno najgledaniju skrivenu kameru snimila je JNA na početku rata u Hrvatskoj, a naivna žrtva – bio je gospon Špegelj. Cela Jugoslavija je gledala, tražili ljudi reprize, neki se smejali, al’ većini nije bilo do smejanja. Sloba nije voleo SKRK (kako se na Pinku zove ova forma), ni sa običnim ljudima – jer mogu svašta da lanu, a ne daj bože sa političarima. Bojić je voleo SKRK, al’ da on provocira druge, uglavnom lekare i pacijente – i da se emituje u Dnevniku. Postojala je i ona skrivena kamera koja je snimala pandure kako 96/97. mlate demonstrante, pa ona što je snimala Banetovu ekipu iz džipa kako čuva plakate po Vračaru, ali je trebalo da padne Sloba pa da svi vide te snimke.
Posle petog oktobra gledali smo SKRK sa Željkom Simićem i kleptomanskom aferom, uz policijskog konferansijea koji je tumačio film. Ni danas ne znam šta bi sa Špegeljom i Simićem.
Elem, 3K je imao tradiciju novogodišnje skrivene kamere u kojoj su zezali poznate ličnosti. To su po pravilu bile veoma gledane emisije sa dosta repriza. Ekipa SKRK koja radi na Pinku snimala je prošle godine narodnjake (zezala ih tokom novogodišnjeg Grand šoua), podmetala je nemuzikalne kandidatkinje da vrckaju pred estradnim menadžerom Bašanovićem, terala šegu sa Vesnom Jugović i grupom Zana. Svaki put smo otkrili deo ambijenta i naravi tog sveta i, ruku na srce, malo čoveka prođu trnci niz leđa. Ove godine Čanak je doveo Batića i Protića, pala je šala i zezanje, čuli smo za platonsku erotsku epizodu Velje Ilića i Medlin Olbrajt, ali kikotanje je prestalo kad se pomenulo pitanje – ko se nakrao para. Na kraju se pomiriše, ali videli smo sledeće stvari:
Psuje se u programu i kroz reklame, pa i posle otkrivanja SKRK-a (Pa šala je, Vladane, jebote…). Zar smo u ovakvoj emisiji morali da saznamo da je Čanak predlagao ostatku DOS-a da gospodin Stambolić bude Slobin protivkandidat i to u pauzi između masnih štosova i kikotanja. Onda se bratija zakle u decu da nije uzimala pare i svi se dobro ismejasmo. Posle ove emisije shvatam Velju Ilića kojem kolege iz DOS-a prebacuju i nešto ga meću pod istragu zbog kojekakvih izjava. Svi isti, a on da izvinite da najebe.
Što se tiče Tijane i Vesića u Skupštini Srbije, žrtava tu praktično nema jer se niko nije ozbiljno primio, ali smo imali priliku da vidimo prve glumačke korake ovog para. Prvo – otkud Tijana? Rejting ovdašnjih pevačica najbolje možete oceniti po novogodišnjim pesmama na TV Pink. Ove godine najčešće su u kadru pomenuta Nataša Bekvalac i Tijana. Prva je dobila i šou-program „Da li želite da postanem vaš rob?“, a ako ima neupućenih, njen sugar-dady je gospodin koji otkupljuje šećerane po Vojvodini i druži se sa Premijerom. Tokom programa nisam mogao da ne primetim tekst jedne od njenih pesama (album Ništa lično, City records) koji govori o čoveku starijem nekoliko godin, taman toliko da je odlično razume. Tijana se u SKRK-u pojavljuje kao podnosilac predloga da se estradnim umetnicima plaća socijalno osiguranje. Za žrtve – njen patron je gospodin Vesić. Prvo, to nikom od „žrtava“ nije čudno, drugo, svi nešto pokušavaju da s njima ozbiljno razgovaraju, dok oni započinju neku vrstu ljubavne svađe. Ovaj način obesmišljavanja Skupštine potpuno je u duhu prethodnog režima, pretpostavljam da uglavnom otud dolazi odijum javnosti na koji Pink odgovara istraživanjima gledanosti. Gotovo cinično izgleda odjava „Skrivene kamere“ sa skupštinske govornice, gde Vesić i Tijana kažu kako je to mesto obično poprište ozbiljnih razgovora, ali oni bi da nam pokažu kako poslanici umeju i da se našale. Molim lepo, u toj sali sam lično i bez skrivene kamere video toliko ludila da ni Vesić ni Tijana narednih hiljadu godina neće ni sanjati a kamoli odglumiti veće. Skupštini, kao i većini institucija u ovoj zemlji očajnički je potrebna restitucija ugleda, a ne dodatno rušenje. Gospodin Vesić, koji je visoki funkcioner stranke na vlasti, a koliko znam i visoki službenik u policiji (javnoj ili tajnoj, nije važno), verovatno mnogo zna o skrivenim kamerama, pa mu to dođe ko kvalifikacija. Što bi rekli u seriji „Sivi dom“, batali poeziju, drž’ se pendreka.
Pitanje koje se logično postavlja, a liči na dilemu o kokoški i jajetu, jeste – ko tu za koga radi? Kratkoročno gledano, svaka vlast je imala korist od Pink televizije spremne da izađe u susret i ispuni sve skrivene želje, bilo kada i bilo gde. Kratkoročno, korist ima i Pink televizija jer je dobila gledan program, plus skandal, čitaj – mašala biće para. Međutim, dugoročno gledano, korist ima jedino i samo gospodin Mitrović, koji je zaradio još jedan slatki poen, onaj koji najviše voli, a to je relativizacija sopstvene odgovornosti. Video je leđa onima, videće, računa, i ovima. Usput, nije loše da narod vidi s kim on mora da radi. Pink televizija je najgledanija, to je danas tako i biće sve dok jezik televizije bude populistički. Najveća gledanost nosi sa sobom potencijalno najveću odgovornost za uticaj koji imaš. Da li možete da zamislite bilo kakav program koji zaista preispituje društvene probleme ove zemlje a koji bi bio emitovan na TV Pinku? Pri tom ne mislim da su to emisije tipa „Klopka“ gde je, recimo, Nataša Kandić pokušala da govori o zločinima, a završila u diskusiji o tome čiji je plaćenik; ili kao u Batićevom slučaju – ko je uzo pare (dabogda mu se dete razbolelo!??). Prošle godine deo novogodišnjeg programa bile su estradne dive koje su čitale vesti u „Info topu“. Niko nije primetio ništa neobično.
Dakle, umesto autentičnog suočavanja i dijaloga – tu je svađa, umesto humora – kafansko zajebavanje.
Svaka skrivena kamera i nehotično otkrije da postoje likovi veći od života. Tako se sećam „Skrivene kamere“ u kojoj se Miki Jevremović iskreno potresao kada je voditeljka folirala da je pala u nesvest, video sam čoveka koji se zaista potresao zbog drugog. Ovoga puta video sam gospođu Nedu Arnerić koja se nije potresla zbog Tijane i Vesića i kulturno im dala do znanja da ne želi da učestvuje u ujdurmi. Još od Bitke na Neretvi, znam da je carica.
