Deveti mart je bilo gubljenje nevinosti – ona tačka posle koje više nema nazad. Zemlja se nakon toga raspala u moru krvi, a mi smo preko noći odrasli znajući da više ništa neće biti isto. Posle se desio Vukovar, zatim Sarajevo, onda Srebrenica, Oluja, Kosovo i bombardovanje
Saslušavanje Slaviše Kokeze i Dijane Hrkalović danima je tema broj jedan u tabloidima i na televizijskim stanicama pod kontrolom vlasti. Sve dok se informacije sa saslušanja prvo pojavljuju kod medijskih jataka predsednika Srbije pa tek onda kod tužioca, teško da iko ikoga može da ubedi kako se radi o nekoj ozbiljnoj istrazi. U ovom podzemnom naprednjačkom ratu, gde svi pomno prate raspored figura, uz misteriozno ćutanje Nebojše Stefanovića, posebno je interesantno da se Aleksandar Vučić prvenstveno oslanja na kadar prebegao iz Demokratske stranke
"Juna 1968. sve je počelo od incidenta u studentskoj menzi na Novom Beogradu, Devetog marta okidač je bio jedan glupavo osion TV Dnevnik, 1996-97. bahatost u pokušaju da se prikrije krađa na lokalnim izborima, a Petog oktobra drzak zahtev za drugim krugom izgubljenih izbora. Tu lekciju Vučić je naučio bolje nego Sociologiju sporta (iz koje ima čistu desetku), što se vidi po tome kako prikoči na vreme čim namiriše opasnost od ‘ulice’. Tako je bilo jula prošle godine kada je u roku od 15 minuta povukao odluku da zatvori studentske domove ili nedavno kad se odustalo od likvidacije studentskih poliklinika. Nešto slično se dogodilo i posle Balaševićeve smrti, kad se neustrašivi predsednik ućutao kao miš jer se setio svoje izjave o ‘jeftinoj fukari’, posle koje bi paradiranje saučešćem moglo da razjari iskreno ožalošćene ljude na ulicama"
Eksplozije se približavaju, beli dim postaje sve gušći. Ustalasana gomila se pokreće i počinje da beži. Iz dima, kao u lošem akcionom filmu, kao bog rata izranja ogroman pripadnik specijalne jedinice milicije. Nosi gas-masku, pušku i urliče: "Hvatajte ih, hvatajte!", pokazujući na demonstrante koji beže prema nama
Australija je objavila rat Fejsbuku. Trenutno vlada primirje, ali bi sukob mogao da se proširi na čitav svet. Reč je, naravno, o novcu, ogromnom novcu
Kada predsednik Vučić prvi javno izrekne sudsku presudu koju još ne znaju ni stranke u sporu, da li to znači da i sve druge sudske odluke nosi u svom džepu
Šta je Balašević radio od samog početka? Ono što i svaki pravi pesnik: stvarao je svetove. Izmišljene, a nama sasvim prepoznatljive, zapravo intimne. A u tim je svetovima stvarao ljude, sudbine, priče koje nisu ličile ni na koje druge, mada naizgled ničega "ekstravagantnog" u njima nije bilo. Nije li, da oprosti vaša osetljivost na odveć preuzetnom poređenju, i Čehov radio isto tako?
Kada autoritarna država odluči da nešto uradi, nema te procedure ili "struke" koja je može sprečiti u realizaciji. Negde gore je doneta odluka da Dara iz Jasenovca ima biti kandidat Srbije za Oskara za najbolji strani film, pa se tako i desilo. Kakva sad pravila kada je stradanje u pitanju! Kada je film, za mnoge očekivano, ispao iz trke za Oskara, režiser Antonijević je konstatovao otprilike da je u pitanju antisrpska zavera i da "na Zapadu nema ništa novo"
Zlo ne treba ostaviti ukopano pod peskom, njegovo zlokobno dejstvo nestaće tek kada se iznese na svetlost dana. To omogućava odavno izglasan Zakon o Memorijalnom centru "Staro sajmište" – samo još da počne da se primenjuje
Zanimljivo je da na zvaničnom sajtu SPC, u biografiji novog patrijarha, stoje dva njegova citata: "Uvek ću biti spreman da učestvujem u izgrađivanju mostova između ljudi i naroda, potpuno svestan da ima onih koji će i sa jedne i sa druge obale bacati kamenje na mostograditelje. Ali, na to me obavezuje sam Gospod koji je u Sinu svome Jedinorodnom premostio jaz između Boga i čoveka", kao i: "Ja jesam Srbin, ali sam pre svega hrišćanin, a to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću i sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju"
Novi termin, rigorozni karantin, povrede, zakulisne medijske igre i neprekidni napadi na najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića obeležili su najčudniji Australijan open do sada. Titula je, međutim, ostala u rukama najboljeg
"Sad je preporuka za primanje u Agenciju postala diploma privatnog fakulteta, plus članska knjižica SNS-a", slikovito objašnjava jedan penzionisani pripadnik BIA. Kao primer navodi Miću Rogovića, poslanika Srpske napredne stranke koji je iz Skupštine Srbije došao na mesto operativca BIA u Priboju. To što je uslov za zapošljavanje u BIA nestranačka pripadnost, prenebregnuto je. I posle toga je krenulo po istom receptu u raznim mestima
Mogu li MUP i BIA raditi svoj posao bez zelenog svetla sa najvišeg mesta? Zašto je baš Vladimir Đukanović Đuka uputio otvoreno pismo Aleksandru Vučiću? Na koga se ono zapravo odnosi? Zbog čega bi aktualni predsednik Srbije da izbegne poređenje sa vremenom Slobodana Miloševića? I zašto Srpska napredna stranka vapi za rebrendiranjem
Evidentno je da je i u ovom mučnom događaju imperija uzvratila udarac. To je ilustracija prohibitivnog ambijenta u kome su prinuđeni da stvaraju i deluju naučni radnici, i još jedan indikator demokratskog deficita društva u kome smo se zatekli
Hoće li se Beograđani, kad dođe vreme gradskim izborima, setiti malverzacija na tenderima, planirane seče šume u Košutnjaku, izgradnje spalionice u Vinči? Hoće li zapamtiti fušerajske i korupcionaške rekonstrukcije trgova i ulica, loš javni prevoz, otimanje obala reka, zagađen vazduh, otimanje Makiškog vodoizvorišta, muzičku fontanu, novogodišnju rasvetu? Ili će se, što reče Rukavišnjikov, "navići" na spomenik
Povodom 40 godina izdavanja kompilacije Paket aranžman, objavljujemo redak dokument – dosad nepoznatu, anonimnu recenziju izašlu u malo poznatom fanzinu "Raison d’être", koji je tog februara 1981. u svega pet primeraka umnožila istoimena beogradska grupa (poslednji poznat sačuvan je u kolekciji Dejana Anastasijevića)
Na Kosovu duva vetar promena. "Suverenistička levica" Samoopredeljenje Albina Kurtija oduvala je na vanrednim parlamentarnim izborima partije ratnih komandanata OVK ogrezlih u korupciji. Srpska lista ovoga puta neće uticati na formiranje vlade u Prištini
"Mislim da treba prevazići formule kao što je ‘dijalog i pomirenje’ ili ‘istorijski dijalog’. Pre treba okupiti srpske i albanske poljoprivrednike i razgovarati o semenu, mašinama, proizvodnji, subvencijama za gorivo... Pored toga, držaću se obećanja da će pripadnici srpske zajednice imati deset odsto radnih mesta u institucijama, kako to uostalom i nalaže Ustav, ali se nije implementiralo. Moramo da razmišljamo van registra identiteta. Jer kad god ima razvoja, ima i integracije, ljudi razgovaraju. Pogledajte primer borbe protiv mini-hidrocentrala u kojoj Albanci i Srbi učestvuju zajedno"
U koje tri svrhe i sa kakvim posledicama vladajuća struktura koristi tabloide
Iako drži do političke nekorektnosti, koja se uspinje do uličnog prostakluka – što bi možda i imalo šarma u nekoj uređenoj zemlji, a ne u Srbiji, gde je pristojnost češće izgred nego pravilo – nikada na meti Marićeve kritike neće biti režim Aleksandra Vučića. U svojim emisijama utvrđuje i reprodukuje ovdašnju mejnstrim priču o tome kako je Srbija zapravo nevinašce koje se nije snašlo posle pada Berlinskog zida, relativizujući njenu politiku tokom devedesetih. Ponekad ugosti i one koji u tom smislu i nešto drugačije misle, ali uglavnom sa namerom da ih ismeje
Prorežimski tabloidi okomili su se na direktora policije Vladimira Rebića. Njemu se zamera čak i to što je navijač Partizana, što je utakmice gledao iz počasne lože. Kako se klupko oko Veljka Belivuka odmotava, očigledno je da je vladajućoj garnituri hitno potrebna žrtva iz policije
Kada je, nakon smrti patrijarha Irineja, počelo da se govori o izboru novog crkvenog velikodostojnika, jedan sveštenik je u vedrom tonu izjavio kako će novi patrijarh biti zasigurno "po meri našeg vremena". Kada se sagleda trenutak, to pomalo zvuči poput kletve. Valjda neće biti neko po takvoj meri skrojen, već će makar malo biti izvan i ispred ovakvog vremena
Dešava se sveobuhvatna promena "identitetske politike" po uzoru na ono što se dogodilo u Hrvatskoj ranih devedesetih, a što nije moglo proći bez radikalnog raskida sa stvarnom i fantomskom Jugoslavijom
Po čemu je ovaj izbor drugačiji od prethodnog, odnosno prethodnih? Kako su tekli neki raniji Sabori – kada je državna vlast pobeđivala, a kada gubila i kako su baš ličnosti odabrane za patrijarhe pokazale da nema ničeg neizvesnijeg od ljudskog faktora, osim možda faktora Svetog duha? Šta glavne teme i brige danas, pri izboru novog velikodostojnika, govore o nasleđu patrijarha Irineja? Kako je predsednik Srbije čija mašinerija ne odustaje od pokušaja da samelje svakog ko mu ne tapše uspeo da postane jedna od glavnih tema i u izboru crkvenog poglavara? Šta se događalo prethodnih meseci na relaciji predsednik Srbije – vladike SPC
Od simbola snishodljivosti, poslednjih godina Stefanović se u delu javnosti transformiše u čoveka koji, navodno, svemogućem predsedniku države pruža "inteligentan otpor"
"Umesto što slušamo vlast kako se hvali hapšenjem Veljka Belivuka i članova njegovog klana, trebalo bi da ponesu odgovornost za kreiranje tog kriminala. Čak i da su danas iskreni u borbi protiv ovog klana, neophodno je da ponesu ako ne krivičnu, onda makar političku odgovornost za saradnju sa tim klanom u prethodnih osam godina. Ovo je u suštini konačno priznanje Vučićevog režima o sprezi sa kriminalom, o kojoj sve vreme govorim u prethodnim godinama, a ne borba protiv organizovanog kriminala"
Onima koji mnogo preteruju, povratak u Rusiju žestokog Putinovog kritičara Alekseja Navaljnog ličio je na povratak Lenjina u zašvajsovanom vagonu 1917. A onda se otkrilo neprijatno lice te "Putinove žrtve koja je preživela novičok". Nastavlja se špijunsko-politička saga, čija će dužina trajanja biti obrnuto proporcionalna broju verifikovanih činjenica
