Zrelo voće ili zelene šljive

Sledeće dve nedelje biće ključne za opoziciju.

Bez suvišne duhovitosti i nešto ironije, reklo bi se da je opozicija, većinski, rešena da za nekoliko dana sve istera na čistac. Ili, skoro sve. Prvo, prema onome što su neki od opozicionih političara kazali u razgovoru za „Vreme“ – Miroslav Aleksić (Narodna stranka), Aris Movsesijan (Nova stranka), Borko Stefanović (Stranka slobode i pravde) i Nebojša Zelenović (Zajedno za Srbiju) – brzih dana će se znati hoće li biti još jednog bojkota izbora ili će više-manje ujedinjena opozicija izaći na izbore i pokušati da pobedi na njima. Drugo, hoće li opozicione partije uspeti da oforme veliki predizborni savez, da se saberu na jednoj listi za Beograd i jednoj za parlament, s jednim predsedničkim kandidatom, ili će se razdvojiti u više kolona, o tome će tek razgovarati. SSP, DS, PSG i Narodna stranka ubeđeni su u ispravnost jedne kolone, Ne davimo Beograd i Zajedno za Srbiju pak, da je nekoliko kolona šansa da u postizbornom procesu naprave pobedničku koaliciju.

Manje od šest meseci pred opšte izbore koji se najavljuju za 3. april, opozicioni lideri su jedni drugima poslali platforme o modelima saradnje, nisu retke ni međusobne optužbe o saradnji s režimom i poslovične deobe na „pravu“ i „lažnu“ opoziciju. Čini se, u opoziciji ništa novo, u desetoj godini vladavine Aleksandra Vučića.

Za to vreme živimo u zemlji u kojoj je moguće da prvooptuženi za posedovanje najveće plantaže marihuane u Evropi Predrag Koluvija pravo iz dvogodišnjeg pritvora s nanogicom gostuje u emisiji svog advokata Vladimira Đukanovića, istaknutog člana SNS-a, predsednika Odbora za pravosuđe i člana Visokog saveta sudstva. U rijaliti „Jovanjica“ iz Dubaija se uključio i predsednik države lično, ne bi li objasnio nama i našoj deci da marihuana nije droga jer su je kojekuda već legalizovali, da je čovek bio u pritvoru dve godine, a nije uhvaćen s 10 tona kokaina nego s tričavom tonom marihuane.

Drugi, reklo bi se, jednako bizaran detalj ovih dana bilo je policijsko obezbeđenje štanda tzv. Fondacije Kapetan Dragan na kojima su neka lica u crnom skupljala potpise građana za oslobođenje Zvezdana Jovanovića, ubice bivšeg premijera Zorana Đinđića.

Treće, „Pandorini papiri“ su potvrdili istraživanje KRIK-a iz 2016, ono o kojem nas Siniša Mali i Aleksandar Vučić lažu godinama: Siniša Mali jeste preko ofšor kompanija s Britanskih Devičanskih Ostrva kupio 24 stana u Bugarskoj.

Ovo su samo tri događaja pokupljena usput pred zaključenje ovog broja nedeljnika „Vreme“ i verovatno čitalac koji čita ove redove već ima svežije opise zemlje u kojoj živimo, pa se otud čini da smo najmanje pre šest meseci morali da znamo baš sve o tome šta je plan opozicije za izbore koji treba da se održe na proleće 2022.

foto: jaroslav pap / tanjug

NOKAUT NEĆE IĆI

Međutim, nije uvek sve ni do opozicije, ima nešto i do građana Srbije, pa bi, najpre pitanje za istraživače javnog mnjenja trebalo da bude da li i na koji način građani Srbije primećuju da je zemlja zrela za promene? Ako ostavimo po strani ukradene, zastrašene i ucenjene, pa kapilarne glasove, disciplinovano biračko telo SNS-a, režimsku medijsku mašineriju, finansije, neskrivenu međunarodnu podršku koju Vučićev režim uživa, da li je promena kao reč vidljiva na horizontu kao što je to bila 2000. godine pred izbore 24. septembra?

Osnivač i bivši direktor Ipsos Stratedžik marketinga Srđan Bogosavljević kaže da reč „promena“ još nije dovoljno prisutna i dato potvrđuje stabilan, prilično veliki kontingent ljudi koji iz izbornog ciklusa u izborni ciklus demonstrira da je za SNS. Podseća da je SNS na poslednjim korona-izborima 2020. godine imao 1,9 miliona glasova od 3,2 miliona izašlih, te da se tako stabilan protivnik teško može savladati nokautom, već pre u „troskoku“. Bojkot nikad nije bio rešenje, tvrdi Bogosavljević, i smatra da je samo naudio opoziciji, jer je izgubila ne samo finansije, nego su lokalni opozicionari izgubili motiv za stranačku borbu. On smatra da treba ući u parlament i kontrolisati vlast iznutra, zakone koje donosi, propise, sve.

Drugačije su danas prilike, uveren je, u odnosu na promene koje su usledile nakon izbora 24. septembra 2000. godine kada je predsednički kandidat DOS-a Vojislav Koštunica pobedio Slobodana Miloševića: „Bilo je logističke podrške stručnjaka sa strane, koje sad nema, međunarodne podrške, koju sad opozicija nema, a nema ni 65 posto nezadovoljnika koliko ih je tad bilo. I Tadić je imao nezadovoljnike i 2012. su održani izbori promena a ne izbori kontinuiteta. Tadić je čak uspeo da kampanjom smanji razliku i da DS sa 12 odsto podigne na 22 odsto. Prvi krug je trčao za stranku i parlamentarne izbore, a u drugom krugu nije uspeo da dobije podršku čak ni sopstvene stranke a kamoli koalicionih partnera“, kaže Bogosavljević.

Istraživanje Demostata objavljeno pre oko dva meseca potvrđuje da koalicija na vlasti i dalje ima dominantnu podršku građana na republičkom nivou. Međutim, Demostat je izašao i sa tračkom nade za opoziciju kad je reč o izborima u Beogradu: postoji mogućnost za pobedu pod uslovom da se opozicioni lideri dogovore o zajedničkom nastupu.

Da li građani žele da vide opoziciju u jednoj koloni ili više kolona, da li žele da se opozicija ujedini oko jednog predsedničkog kandidata, glavni istraživač Demostata, sociolog Srećko Mihailović nije mogao da komentariše za „Vreme“. Jer je novo Demostatovo istraživanje, između ostalog i o tim pitanjima, upravo u toku. A rezultati će biti za dve nedelje kako nas je izvestio Mihailović u nedelju 3. oktobra.

Prema avgustovskom istraživanju Demostata, od opozicionih stranaka najuticajnija je Stranka slobode i pravde (SSP) sa 13,3 odsto glasova birača u Beogradu, a SNS ima 27,7 odsto. Poverenje u SSP, rekoše istraživači, jeste zbog mogućnosti te opozicione stranke da kontroliše biračka mesta. Dalje, ova anketa je pokazala da koalicija na vlasti ima 35 odsto glasova dok stranke opozicije koje su bojkotovale prethodne izbore imaju 14 odsto glasova ispitanika, opozicija koja je učestvovala na izborima ima 8 odsto glasova ispitanika, dok birača koji su skloni opoziciji a nisu imenovali partiju za koju bi glasali ima 9 odsto. Tu je još bilo i 13 odsto neodlučnih i 21 odsto apstinenata.

foto: medija centar

BEOGRAD, ŠAV NA ČARAPI

Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović kaže za „Vreme“ da se SSP zalaže za jedinstvenu listu u Beogradu, jer tu ima najmanje prepreka po pitanju programa i ideologija različitih stranaka. On tvrdi da građani i u Beogradu i u Srbiji smatraju da opozicija treba da nastupi što jedinstvenije. „Ne bismo imali ništa protiv da se napravi jedinstvena lista i na nivou Republike. Radićemo zajedno i na zajedničkom predsedničkom kandidatu, kandidatu za gradonačelnika, zbog toga smo uputili taj sporazum koji pre svega kaže da nema međusobnog napadanja, ali da treba da bude koordinacije poteza, zajedničke kontrole izbora i zajednički rad na pronalaženju budućeg kandidata“, kaže Stefanović uz ogradu da prvo treba da se donese odluka o izlasku na izbore. I naravno, ta odluka treba da bude zajednička jer „nije vreme da stranke same donose odluku o tome“. Na pitanje da li je to komentar na samostalnu odluku Dveri da učestvuju na izborima, Stefanović je rekao: „Mislimo da je interes građana iznad stranačkog interesa, naročito u Beogradu. Ovo je pitanje života i kiseonika, a ne pitanje sujete, programa, ideologije. Pitanje je i odgovornosti, mi ćemo svakako biti usmereni na to da okupimo ljude. Ovo je vreme kad se ljudi potpisuju, otkrivaju svoje profile, političke motive, namere. Odluka da li se ide ili ne na izbore zavisi i od toga kada ćemo se dogovoriti i ko će biti deo dogovora, a to pre svega mora biti opozicija koja ni pod kakvim uslovima ne bi ušla u aranžman sa SNS-om, niti bi bila deo režimskih kvazitela koja bi da legalizuju privid demokratičnosti izbora (privremeno nadzorno telo za rad medija, RIK i REM, što je još nerealizovani dogovor vlasti i opozicije koja je ostala u pregovorima, prim. n). Da li će to biti da se izađe na izbore, ili da se uradi nešto drugo, ili kombinacija tih faktora, o tome ćemo obavestiti javnost.“

Nebojša Zelenović (Zajedno za Srbiju), međutim, tvrdi drugačije. Platforma za dogovor među opozicionim strankama koju su predložili on i Dobrica Veselinović (NDBGD), razlikuje se od platforme SSP-a, DS-a i PSG-a, upravo u tumačenju šanse opozicije na beogradskim izborima.

„Ono što ja vidim u tim istraživanjima kojima se sad manipuliše i čujem od građana Beograda ili ma koje opštine u Srbiji, jeste: hoćemo da glasamo za, a ne protiv, hoćemo da vidimo nove ljude, hoćemo da čujemo program. Kad imate više različitih kolona veliki broj ljudi će izaći i glasati, posebno od onih koji inače sede kod kuće i ne žele da učestvuju ni u kakvom zamešateljstvu. Kao što glasač Narodne stranke ne želi da vidi mene ili Ćutu (Aleksandra Jovanovića, iz Pokreta „Odbranimo reke Stare planine“) zato što ga nazivaju Vučićevim agentom, tako i veliki broj ljudi koji glasaju za „Ne davimo Beograd“ ne žele da budemo na istoj listi s Narodnom strankom. I to su stvari koje građani nama svakodnevno govore“, izričit je Zelenović.

On ne smatra da bi u tom slučaju izdali građane koji su im dali svoj glas, ukoliko bi posle izbora, što stoji u jednoj od tačaka njihove platforme, napravili koaliciju s SSP-om, DS-om, PSG-om, Narodnom strankom i podržali npr. Jeremića za premijera a Đilasa za gradonačelnika Beograda.

„Ne“, kaže Zelenović, „kroz raznovrsnu ponudu želimo da što veći broj glasača izađe da glasa i podrži različite programske kolone, ali da se sad dogovorimo, da to građani znaju, a ne da ih izdamo kasnije, da kolona koja bude imala najviše glasova, da li na republičkim ili beogradskim izborima, ima prvenstvo da predlaže kandidata za gradonačelnika, premijera i da se ostali obavezuju da to podrže“. Nikakvih prevara nema sve se unapred zna, zaključuje Zelenović, mi samo želimo da građanima omogućimo da glasaju za, a ne protiv.

foto: strahinja aćimović / tanjug

NEGATIVNA SINERGIJA

Tako otprilike govori i Srđan Bogosavljević: „Nije lako postići koaliciju s pozitivnom sinergijiom. Naprotiv, često se dogode koalicije koje odbiju glasače. Takav je slučaj bio u Savezu za Srbiju, gde Dveri nisu mogle s DS-om, ni DS nije mogao s Dverima. Teško je naći dobru kombinaciju u kojoj neće biti opadanja potencijalnih birača. Kad ste u opoziciji, vi morate da vičete ua, vlast, ali ne možete samo da vičete ua, vlast. To je potreban, ali ne i dovoljan uslov. Ako nudite prosto zbrajanje međusobno veoma konfliktnih i kontradiktornih opcija nema od toga ništa. Tu se gubi. Bolje je da se nađu homogene grupacije, koje će nešto da urade, nego da se svi spakuju u jednu listu.“

O referendumskoj atmosferi koja bi, prema mišljenju bojkot opozicije jednom kolonom protiv Vučića trebalo da se stvori na izborima, Bogosavljević kaže da lepo izgleda ali da je moguća u trenucima kad je postojeća vlast veoma nepopularna, a istraživanja javnog mnjenja i sami izborni ciklusi svaki put opominju da baš i nije tako i da vlast ima stabilnu i disciplinovanu većinu, dok je kontingent ljudi koji su naklonjeni opoziciji „prilično manji, nestabilan i s malom verom u bilo koga“.

Od poslednje sesije međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima uz posredovanje Evropskog parlamenta 18. septembra ništa se nije dogodilo. Iako je predloženo formiranje privremenog nadzornog tela koje će pratiti rad medija, kao i da u sastav RIK-a privremeno bude dodato šest članova. Rečeno je tada da će privremeno nadzorno telo o medijima, koje bi trebalo da „obezbedi politički pluralizam i profesionalnu stručnost“, činiti dvanaest članova od kojih će polovinu predložiti REM, a ostalih šest celokupna opozicija.

Predsednik Nove stranke, koja je ostala u pregovorima s vlašću oko izbornih uslova uz posredstvo EU parlamentaraca, Aris Movsesijan na pitanje hoće li imati predstavnika u novoformiranom nadzornom telu o medijima, kaže da bi veoma voleo da zna šta se događa s tim, da je prošlo tri nedelje i da niko ništa ne pominje, da je ostalo mrtvo slovo na papiru.

„Ako neko stalno hoće da podvlači ko je prava a ko lažna opozicija i da lovi veštice, što se radi već deset godina, hajdemo svi za taj opozicioni sto, pa nek se argumentovano kaže ko nije prava opozicija. Da li će neko učestvovati u nekim nadzornim telima, zajedno s predstavnicima vlasti, ili ne, to nisu tačke u kojima treba da se delimo na pravoverne i one koji to nisu“, insistira Movsesijan u razgovoru za „Vreme“ i dodaje da bi idealno rešenje bila jedna opoziciona lista. Predsednik Nove stranke uveren je da bi se kroz dijalog opozicionara koji je „trebalo već da se dogodi“ našlo najbolje rešenje za izlazak na prolećne izbore 2022. Movsesijan misli da je veći problem od odluke u koliko kolona nastupati na izborima onaj ko određuje ko je relevantna opozicija.

„Je li to opozicija koja ima nekakav rejting po istraživanjima ili po minutaži u medijima? Onda nam izbori ne trebaju ako ćemo tako da se brojimo. Zajedno možemo da pobedimo ovu vlast, tu nema nikakve sumnje. Bio bi red da saznamo ko je prepreka za dijalog. Ja ne znam gde je zapelo. Mi se evo i sad prepucavamo preko medija, ova izjava koju Vama dajem je to“, zaključuje Movsesijan.

U ovoj slučajnoj anketi u kojoj su učestvovala četiri opoziciona političara i jedan istraživač javnog mnjenja, tri prema dva je u korist jedne opozicione liste na izborima.

Mini intervju – Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke

Ovo je borba za opstanak države

„Ključni dogovor opozicije se zasniva na dogovoru između tri ključne stranke, SSP-a, DS-a i Narodne stranke. Verujem da će se većina priključiti tom bloku. Oni koji se ne priključe dokazaće da su oni ti koji opstruišu ideju jedinstvenog nastupa na izborima“

„VREME„: Šta mislite o dve predložene platforme o saradnji opozicije koje su nedavno prezentovane?

MIROSLAV ALEKSIĆ: Treba da sednemo kao odrasli i normalni ljudi za sto. I da se dogovorimo o jednom jedinom modelu, za koji se zalaže i NS, a to je da svi stanemo iza jednog zajedničkog predsedničkog kandidata da imamo jednu zajedničku parlamentarnu listu i kandidata za premijera i da imamo jednu listu za beogradske izbore sa jednim kandidatom za gradonačelnika. Samo je to dobitna kombinacija. Svaka druga priča je razvodnjavanje, traženje izgovora, bilo koji drugi model neće stvoriti efekat referendumske atmosfere u kojoj bi Vučić imao velike probleme na izborima. Dogovori na pola samo će stvoriti konfuziju. Krajnji je trenutak da ljudi u opoziciji svoje lične animozitete stave po strani, sve svoje partijske interese, ovo je borba za opstanak države, za Srbiju. Gori kuća. Kad gori kuća, svako sa svakim se mora dogovoriti, i moramo se zajedničkim snagama suprotstaviti režimu.

To znači da ćete da se pomirite s Aleksandrom Jovanovićem Ćutom?

Teško da možemo da se pomirimo s onima koji su na zadatku. Sad se formiraju razne političke organizacije u kojima će biti razne ćute. Oni neće jednu kolonu, jer je jedna kolona najveći problem za režim, njihova uloga je upravo da razbiju opoziciju. Ključni dogovor opozicije se zasniva na dogovoru između tri ključne stranke, SSP-a, DS-a i Narodne stranke. I verujem da će se većina priključiti tom bloku. Oni koji se ne priključe dokazaće da su oni koji opstruišu ideju jedinstvenog nastupa na izborima.

Pa jesu li i Veselinović i Zelenović ljudi „na zadatku„?

Kažem ono što je rekao i profesor Vladeta Janković pre neki dan za list „Nova“, a to je da svako ko opstruiše ideju jedinstvenog nastupa na izborima u jednoj koloni praktično svesno ili nesvesno pomaže režimu. Iz interesa ili ne, ali je tako. Isto sam govorio i kad je bila reč o bojkotu prošle godine. Svako ko je izašao na lažne izbore, taj čovek je svesno ili ne pomagao režimu. Bojkot je mogao biti uspešniji da neki nisu prekršili dogovor. Sad smo na istoj vododelnici. Imamo priliku da režim ogrezao u kriminalu i bezakonju sklonimo, nemamo prava da raspredamo ko neće s kim i zašto. Apelujem na razum. „Ne davimo Beograd“ je važna organizacija, bavi se važnim temama, ali ljudi danas u Srbiji neće birati ni po ideologiji, ni po nekom političkom ubeđenju, biraće za i protiv Vučića. Oni koji zagovaraju više kolona čini mi se da to ne shvataju.

foto: master studio