Da li bi zbog litijumskog dila Srbije i Nemačke naša zemlja podnela ekološku žrtvu zarad nemačkog privrednog buma? I da li bi Nemačka tako postala zavisna od Srbije? O tome govori nemačka ekonomistkinja Klaudija Kemfert koja se bavi energetikom i zaštitom životne sredine
Volodimir Zelenski je predstavio plan pobede ukrajinskom parlamentu, Vrhovnoj Radi u kome navodi pet tačaka. Kaže da,ukoliko ovaj plan bude realizovan, rat može da biti gotov sledeće godine. Šta podrazumeva ovaj plan
Iako je 2017. godine dočekan u Novom Pazaru uz povike „Sultan Erdogan“, turski predsednik ovog puta nije posetio Sandžak. Bošnjački lideri su otišli kod njega u Beograd
Preko 90 odsto uvezenog prirodnog gasa u Srbiju dolazi iz Rusije. Ugovor ove dve države o snabdevanju gasom ističe naredne godine i njegova budućnost se čini neizvesnom. Deluje da je bratska ljubav između Vučića i Putina zahladnela. Dok predsednik Srbije vaga poziv ruskog kolege na samit BRIKS-a, Srbija potpisuje sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama
Berlinski proces pokrenut je 2014. kao platforma za jaču saradnju između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU. Deset godina nakon pokretanja procesa, mnogi dogovori ostali su neispunjeni
Potpisivanjem sporazuma o strateškoj saradnji sa Sjedinjenim Državama Srbija je napravila korak ka energetskoj tranziciji. Fokus je na dekarbonizaciji i prelasku na obnovljive izvore energije, u skladu sa međunarodnim obavezama u koje spada i Pariski sporazum
Najbolja vremena Zapada su prošla, kaže politički ekonomista Džon Repli. A moglo bi da dođe i do bolnog sloma ukoliko se ne nauče lekcije i krene u otvorene sukobe sa Kinom
Predsednik Turske dolazi u Beograd, a odatle će posle na samit BRIKS-a. Predsednik Srbije na taj samit izgleda ići neće. Zašto neće? I o čemu će Vučić razgovarati sa Erdoganom?
U govoru ministarke Handanović taksativno su nabrojane sve izjave prolitijumskih stručnjaka koje ste mogli čuti i videti na gostovanjima prethodnih meseci. Zaista, neko je sistematski i uporno zaluđivao istim poluistinama gledaoce na svim kanalima redom
Đulijano da Empoli: Čarobnjak iz Kremlja
Booka, Beograd, 2024; prevod s francuskog Novak Golubović
Nedostatak vojnog „Šengena“ i logističke prepreke usporavaju mobilizaciju evropskih trupa. Francuska vojska pokušava da prevaziđe ove probleme kombinovanjem različitih metoda transporta, kako bi ubrzala raspoređivanje na istočnom boku NATO-a
Dok se rat u Ukrajini nastavlja bez jasnog rešenja, zapadne vlade počinju da preispituju svoje prvobitne ciljeve. Prema izveštaju „Fajnenšl tajmsa", postoji mogućnost dogovora kojim bi Rusija zadržala kontrolu nad delovima okupirane teritorije, dok bi ostatak Ukrajine mogao da dobije članstvo u NATO
Zalihe litijuma u Nemačkoj manje nego u Srbiji? Ona tvrdi da zalihe litijuma u Nemačkoj nisu toliko obećavajuće i izdašne kao u Srbiji, a dodaje i još jedan razlog zbog kojeg Nemačka traga za litijumom van svoje zemlje: „Mi ovde imamo visoke standarde zaštite životne sredine na koje drugde ne pazimo, ali kod nas moramo da ih se držimo. To onda znači da se brojni projekti uopšte ne isplate ili dugo traje dok se dobiju dozvole. Na svetu ima dovoljno litijuma, nema nestašice, i zato je fokus na svetskom tržištu (uvozu).“Dil Nemačke sa Srbijom problematičan je iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja @CKemfert iz @DIW_Berlin #litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/82mKBOxwo5
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
Naivni prema Vučiću? Na pitanje da li je kancelar Olaf Šolc naivan u odnosu prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na način na koji je možda bivša kancelarka Angela Merkel to bila prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, naša sagovornici odvraća da Nemačka više nije tako naivna. „Jasno treba reći da se Srbija ne može porediti s Rusijom. Ovde se radi o tome da se dobronamerno, prijateljski utiče na Srbiju da se pridržava ekoloških ciljeva i standarda. Naposletku, Srbija hoće u Evropsku uniju, to svi hoćemo, i moramo ići tim zajedničkim putem.“ Izvor: Dojče vele', title: 'Problemi litijumskog dila Nemačke i Srbije: „Ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme“', pubdate: '2024-10-18 12:16:55', authors: authors, sections: "Vesti", tags: "Litijum,Nemačka,Olaf Šolc Aleksandar Vučić,Projekat Jadar,Rio Tinto,Rudarenje litijuma", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Problemi litijumskog dila Nemačke i Srbije: „Ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme“', 'pageContent': 'Da li je litijumski dil sa Srbijom više dobra vest za privredni razvoj u Nemačkoj ili loša vest za životnu sredinu u Srbiji? „Zapravo i jedno i drugo“, kaže za Dojče vele profesorka Klaudija Kemfert, ekonomistkinja koja se bavi najviše energetikom i zaštitom životne sredine. Za Nemačku je, kaže ona, dobro da smanji zavisnost od Kine koja trenutno ima monopol na ceo proizvodni lanac litijuma. „S druge strane, loše je za životnu sredinu u Srbiji, jer rudarenje litijuma dolazi s opasnostima po životnu sredinu. Ekološki aktivisti to s pravom ističu. Prethodno je na snazi bio moratorijum, to jest, povučena je dozvola (za rudarenje). A onda je ta odluka poništena. To jeste zabrinjavajuće“, ocenjuje Kemfert.Šta je sa nemačkim zalihama litijuma? Kada bi rudarenje trebalo da počne? I zašto toliko traje u Nemačkoj? To su pitanja za @CKemfert iz @DIW_Berlin#litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/qr2xsG2DXs
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
„Nemačka mora da vrši uticaj“ Dil sa Srbijom je problematičan iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja. „Prvo, jer ne možemo da izvozimo sopstvene ekološke probleme.“ Drugi razlog je što „moramo paziti od koga postajemo zavisni. Dobro je ako smo manje zavisni od Kine. S druge strane, u slučaju Srbije moraju se imenovati i problemi, poput slobode štampe. Ili to što ne podržavaju sankcije prema Rusiji“, dodaje ona za Dojče vele. Moguće je, smatra, da se pridržavanje ekoloških standarda obezbedi putem procesa certificiranja rudarenja i proizvodnje u Srbiji. Ali, i pritiskom na srpske vlasti. „Nemačka mora da vrši uticaj. Drugo je pitanje da li će to uroditi plodom. Ali, mora se probati, jer ne ide da Nemačka naprosto drugde izvozi svoje ekološke probleme. Inače, moraće sama da kopa litijum u Nemačkoj“, dodaje Kemfert, šefica Odeljenja za energiju, saobraćaj i životnu sredinu u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanje (DIW Berlin) i predavač na Univerzitetu „Leufana“ u Lineburgu.Da li je litijumski dil sa Srbijom više dobra vest za privredni razvoj u Nemačkoj ili loša vest za životnu sredinu u Srbiji, pitao je @CKemfert iz @DIW_Berlin naš reporter @srecko_matic. #litijum pic.twitter.com/UBULqTygCN
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
Zalihe litijuma u Nemačkoj manje nego u Srbiji? Ona tvrdi da zalihe litijuma u Nemačkoj nisu toliko obećavajuće i izdašne kao u Srbiji, a dodaje i još jedan razlog zbog kojeg Nemačka traga za litijumom van svoje zemlje: „Mi ovde imamo visoke standarde zaštite životne sredine na koje drugde ne pazimo, ali kod nas moramo da ih se držimo. To onda znači da se brojni projekti uopšte ne isplate ili dugo traje dok se dobiju dozvole. Na svetu ima dovoljno litijuma, nema nestašice, i zato je fokus na svetskom tržištu (uvozu).“Dil Nemačke sa Srbijom problematičan je iz dva razloga, smatra nemačka ekonomistkinja @CKemfert iz @DIW_Berlin #litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/82mKBOxwo5
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
Naivni prema Vučiću? Na pitanje da li je kancelar Olaf Šolc naivan u odnosu prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću na način na koji je možda bivša kancelarka Angela Merkel to bila prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, naša sagovornici odvraća da Nemačka više nije tako naivna. „Jasno treba reći da se Srbija ne može porediti s Rusijom. Ovde se radi o tome da se dobronamerno, prijateljski utiče na Srbiju da se pridržava ekoloških ciljeva i standarda. Naposletku, Srbija hoće u Evropsku uniju, to svi hoćemo, i moramo ići tim zajedničkim putem.“ Izvor: Dojče vele', 'pageDate': '2024-10-18 12:16:55', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });Šta je sa nemačkim zalihama litijuma? Kada bi rudarenje trebalo da počne? I zašto toliko traje u Nemačkoj? To su pitanja za @CKemfert iz @DIW_Berlin#litijum @srecko_matic 👇👇 pic.twitter.com/qr2xsG2DXs
— DW Balkan BHS (@dw_balkan) October 18, 2024
