„Evropska unija bi trebalo da napusti ideju da je Vučić garant stabilnosti regiona. Možda je nekad i bio, ali sada kada je u ozbiljnoj nevolji, mogao bi da postane rizik“, ocenjuje štampa na nemačkom
Zadatak protesta, utoliko, nije samo rušenje režima Aleksandra Vučića (bez čega nema ni govora o tome da će institucije profunkcionisati), niti samo demontaža korumpiranog i klijentelističkog režima, već i preventivna borba protiv “mangupa u našim redovima”, svih onih koji bi da se “ogrebu” o najmasovniji demokratski bunt u Srbiji
Nema nikakve sumnje da će skup biti izuzetno veliki, govori se o stotinama hiljada ljudi. Nije to nerealna prognoza, bez obzira na kampanju zastrašivanja koju režim vodi poslednjih dana i bez obzira na eventualnu blokadu puteva ka Beogradu koju, kako se tvrdi u delu javnosti, režim planira za subotu. Crta je saopštila da je tokom protekle nedelje u Srbiji održano najmanje 410 mitinga. Skoro da nema mesta, pa čak ni sela u kojem građani javno ne pokazuju, bar na neki način, snažan revolt. Ogromna energija će se sliti u glavni grad na protest koji je unapred proglašen za ključni event, posle kojeg ništa više neće biti isto. Sa ovim da posle 15. marta neće biti isto začudo se slažu i demonstranti-građani i Vučić
“Svet je nekoliko puta promenio svoju fasadu, ali matrica ostaje ista – ona se samo adaptira novim tehnologijama kontrole: moć kapitala vlada, mase slede iluziju, istorija se reciklira. Zaborav je najveći saveznik ponavljanja grešaka. Kada se emotivna distanca od užasa prošlosti poveća, otvara se prostor za njihovo ponavljanje – u novom obliku, sa novim narativima, ali sa istim ishodom.”
Građanski protesti u Srbiji nastoje da suverenu moć vrate legalnom i legitimnom nosiocu najviše vlasti: narodu. Kao da su se obreli u starom Rimu pre 2500 godina u vreme vladavine Anastasija I
Studentski protest marševima mapira jednu novu Srbiju koja se samoidentifikuje kao Srbija oslobođena od straha (...) Svako mesto kroz koje su studenti prolazili je, antropološki rečeno, učestvovalo u procesu prelaska. Taj prelazak bio je iz stanja zebnje i teskobe u nešto što su oni koji su učestvovali u dočecima studenata, po sopstvenim iskazima, doživeli kao novostečenu slobodu. Teško je pronaći nešto nalik tome u novijoj političkoj istoriji Srbije
Tonino Picula će naredne nedelje boraviti u Srbiji, nakon što Evropski parlament raspravlja o izveštaju koji donosi ozbiljne kritike na račun vlasti. U dokumentu se osuđuju napadi na demonstrante, sistemska korupcija, nedostatak medijskih sloboda i neusaglašenost spoljne politike Srbije sa EU
Javni čas „Držimo vam lekciju - protest za obrazovanje” održan je pred Ministarstvom prosvete
Nije isključeno da će crvene rukavice, prsluci i druga spontana uniforma studentskog otpora postati trajni svakodnevni modni stil kao obeležje otpora
Oni nas ubijaju i dok ubijaju, deru se kako njih neko hoće da ubije. A zapravo, za sve navedeno oni su počinioci, nalogodavci, saučesnici i pomagači. I to je jasnije sve većem broju ljudi. Propagandni balon u koji su zatvorili ljude preko svojih ogavnih kvazi-medija lagano puca. I iz njega izviruje samo onaj srednji prst, krvavi srednji prst kojim će sami sebi isterati oči
Poruke sa protestnog skupa pokazuju da među građanima više nema nedoumica i konfuzije, prepoznali su odakle se i kako generišu problemi u društvu i državi i postali otporni na jeftine finte. Jasno je svima, ne samo u načelu nego i u pojedinostima, da se iza velikih režimskih reči i čitave mehanizacije raspamećivanja i nasilja, iza ubijanja institucionalnog i ustavnog poretka, krije jedino i samo krađa istorijskih razmera. I jasno je da je takva država opasna po život
Susret Šolca i Vučića dolazi u veoma osetljivom trenutku. Dok Šolc pokušava da spasi posrnulu nemačku automobilsku industriju, Vučić se suočava sa snažnim protestima građana Srbije protiv eksploatacije litijuma
Protesti traju već mesec dana, a ljudi ne odustaju jer su svesni da sistem, koji je uveo korupciju u sve pore života, sada ubija ljude, kaže u intervjuu za „Vreme“ Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde
“Naša je dužnost da insistiramo da tema pada nadstrešnice u Novom Sadu ostane aktuelna kako ne bi prošla kao ‘Ribnikar’ i Dubona i Malo Orašje, i mnoge druge tragedije. U slučaju da ne uspemo da nađemo odgovorne, plašim se i da pomislim šta bi sledeća tragedija mogla da bude… Čini mi se da što više vreme prolazi, tragedije postaju sve veće i veće, i da ako to postane svakodnevica, mi više nećemo reagovati… A gde će onda biti ta crvena linija?”
Nakon hapšenja aktivista u Srbiji, na meti se našao nevladin sektor, odnosno organizacije civilnog društva. Opet, po ko zna koji put, pretresaju se izvori finansiranja i iznosi donacija. Na sve strane lete optužbe o nekakvom tobožnjem bogaćenju pojedinaca iz udruženja građana iako je činjenica da se od aktivizma još niko obogatio nije, za razliku od onih koji ove optužbe iznose
Predsednik Srbije je Zapadu poslao tri poruke čija je suština "isporičiću ono što vi očekujete". Što se tiče Rusije i ona je takođe dobila nešto što joj je u ovom trenutku potrebno, kaže za "Vreme" Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka
Vrhovni politički autoritet ne prihvata suštinski dijalog o promenama u društvu, zato se mora preći sa građanskih protesta na forme građanske neposlušnosti. Prvo, ojačati proklamovani bojkot izbora za vučićevske organe vlasti, ostavljajući toj grupi i satelitima da ostanu sami, razgolićeni do kraja i "pogase svetla" u našoj "balkanskoj krčmi". Bez suštinske promene politike, svejedno je ko vlada u Srbiji
I SNS bi sledećeg decembra mogao da obeleži godišnjicu svojih mitinga "Stop krvavom scenariju", što da ne, naprednjaci sve rade tako što prepisuju od drugih, bilo da iskopiraju tuđu politiku da dođu na vlast, prepišu doktorate, ili malo prerade slogane sa opozicionih protesta, i odglume – opoziciju opoziciji. Šta fali, do izbora Srbija možda pojma neće imati ko tu protestuje i zašto, možda svi, u stvari, protestuju da bi podržali predsednika Vučića jer svi, u stvari, "hoće demokratiju"
"Ako je otišlo samo 500-600 hiljada, kako govore istraživanja, to je ogroman broj, a verovatno je da se radi o mnogo masovnijem iseljenju. Otišla je baza građanske pobune i građanske opozicije. Svi se osećaju kao da su u vakuumu. Treba tome dodati još nešto: intelektualci su većinom narcisoidni. Ako dobiju šamar, onda će se odupreti, ako ih pomiluju, oni postanu pitomi. Milošević je ljude prosto terao u opoziciju, a ova vlast će vas pomilovati, naravno ako primeti da ste, da tako kažem, koketna devojka"
Stanovnici sela Rakita, optuženi da remete radove jer se bune protiv onih koji hoće mini-hidroelektranama da isuše Staru planinu, postavljane cevi doživljavaju kao puške usmerene protiv njih
"Setite se kako su u finim zemljama, kao što su Čile i Argentina, stadioni punjeni neistomišljenicima koji su kasnije nestajali kao da ih nije ni bilo. To je bilo tu skoro, zar ne? Pretpostavljam da kod nas posle informativnih razgovora slede posete po kućama, pa onda ono što Vučićevi rade na severu Kosova i, najzad, stadioni"
Ne samo da su se lideri Zapadnog Balkana opet međusobno posvađali, već su do izražaja došle i gotovo nepremostive razlike Emanuela Makrona i Angele Merkel po pitanju srpsko-kosovskog problema i širenja Evropske unije
"Čovjek koji se dovede do stanja apatije refleksno pokušava održati neku iluziju rasta, nade, napretka. A kada mu je to oduzeto, on pokušava radi iluzije ono jedino što mu preostaje, a to je unižavanje oglednih primjera koji štrče iznad njega. To stvara jednu rušilačku nehumanu atmosferu, u kojoj se sve moralno-etičke vrijednosti brkaju i u tom kaosu, u toj močvari, teško je realno sagledati stvari"
"Kažite vi meni, ko je u Evropi postao član Evropske unije a da se odrekao jednog dela svoje teritorije? Je l’ ima takav neko? Pa, Španci više brinu o nama kad su imali problem sa Katalonijom nego mi sami o sebi. Znate šta Vučić kaže za Briselski sporazum: ‘Mi smo morali neke bolne stvari da radimo.’ Čekaj, pa nisi ti lekar pa da pričaš o bolovima"
Srpska vlada je daleko od realizacije svojih izvornih obećanja; ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva
„Na delu je državni udar iznutra – predsednik neprikriveno preuzima izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast“, upozorava bivša predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović Škero. U intervjuu za „Vreme” govori o selektivnoj pravdi, pritiscima režimskih medija i torturi nad građanima, ali i o odgovornosti koju će morati da snose i oni koji su ćutali
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
