Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
Hiljade Valjevaca, na najvećem skupu ikada, reklo je veliko ne litijumu i protest završilo mirnom šetnjom do Gradske crkve gde su poslali poruku Vladiki i Crkvi, da znaju na koga mogu da računaju
“Po gradovima bivše Jugoslavije je sve više kulturnih događaja u kojima NOB postaje simbol nacionalne borbe za oslobođenje (Srba, Hrvata, Slovenaca, Crnogoraca itd.), dok se njegovi revolucionarni i jugoslavenski aspekti potpuno brišu. Istovremeno, antifašizam postaje prazna kategorija u stranačkim obračunima, reč kojom se potkusurivaju politički protivnici”
Iako vlasti u Beogradu tvrde da se srpsko oružje “volšebno” pojavljuje u rukama ukrajinskih vojnika, podaci o trgovini i izvori “Vremena” kažu da je taj biznis dobro uigran. U ovoj igri smrti i velikog novca zarađuju mutni trgovci, dok Aleksandar Vučić i njegove vlasti kupuju američku političku podršku
“Mirandolina kroz komedijski kod priča o stvarima koje su suštinski tragične. Tragične su mizogine predrasude o ženama koje i u 21. veku imaju srednjovekovnu snagu. Istorija sveta bila je i ostala istorija borbe žene da bude priznata kao čovek, ne deklarativno već suštinski”
Već od početka sezone se znalo da će Nikola Topić biti izabran još u prvoj rundi drafta, samo je bilo pitanje s kog mesta
Rat na relaciji navijači – uprava Partizana dobio je nove razmere Apelom za slobodan Partizan koji su potpisali bivši igrači kluba, njih skoro 80. Legende kluba iz Humske ponavljaju zahtev za smenom uprave, a taj se zahtev godinama uzvikuje na tribinama i na protestima navijača. Međutim, rukovodstvo u liku Milorada Vučelića i Miloša Vazure i dalje odoleva pritiscima. Da li je konačno došao trenutak da se na ovu, isuviše dugu priču, stavi tačka i da se “parni valjak” prepusti nekome ko bi njime bolje upravljao
„Iako smo bili u najlakšoj grupi, a sada nismo mogli da pobedimo ekipu koja je dva do tri puta slabija od nas"
Više javno tužilaštvo u Beogradu zaključilo je sporazum o priznanju krivičnog dela sa okrivljenim Ratkom Ivanovićem, predsednikom i odgovornim licem sportskog kluba „Partizan practical Shooting”. U saopštenju VJT se navodi da je Ivanović priznao da je lažno svedočio prilikom ispitivanja u tužilaštvu 14. jula 2023. godine u istrazi koja se pred tužilaštvom vodila protiv okrivljenog Vladimira Kecmanovića zbog krivičnog dela Teška dela protiv opšte sigurnosti
Dok je Ivan Ivanji bio u Vajmaru, iz Lagune mu je stigao mejl sa fotografijom naslovne strane njegove najnovije knjige Bilo jednom u Jugoslaviji. Svidela mu se. Radovao se kao što se radovao svakoj novoj knjizi. A napisao ih je na desetine, ni sam nije mogao da ih sve nabroji. Ispalo je da je “testamentarna”, poslednja. Preminuo je 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom. Knjiga je u knjižare stigla nekoliko nedelja kasnije. Ona je svedočenje o još mladoj državi koja je tek počela da staje na svoje samoupravne, socijalističke noge. Ona je sećanje čoveka sa slonovskim pamćem, koji je uvek u njega sumnjao, čoveka koji bio prisutan na toliko poprišta, kao malo ko u Srbiji, napisao je Tibor Varadi u predgovoru i zaključio: “Ako nas zanima gde smo zapravo, mislim da treba čitati Ivanjija”. Ovom prilikom objavljujemo odlomak iz knjige
