Fikcija

Ženski Indijana Džons

Da li ste čuli za Žanu Djelafoa? Njen život je bio toliko uzbudljiv da je vrlo lako poverovati i u njenu aferu sa Milovanom Glišićem

Iz istorije

Priča za pred renoviranje

Kako je Branislav Nušić, kao načelnik Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete, našao načina da za umetnike i sve ostale podigne Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić"

Intervju – Robert Lenard, reditelj

Jedna predstava, jedna zabrana… i sto palačinki

"Moji roditelji su radnici, tipična srednja klasa, kojoj je osamdesetih još išlo dobro, a devedesetih je bio pakao. Kao u devedeset posto porodica u Srbiji. To jeste bitno, taj kontekst iz kojeg dolazim. Ako govorimo o načelima, volim Brehta, pašu mi društvene teme, odatle i Fon Horvat, kod koga društvene teme ne idu iz didaktike, mada je ima, ali to su ipak veoma jednostavni ljudi koji se nesvesno vezuju za širi društveni problem"

Intervju – Biljana Willimon

Ovo je moj način

"Ja ni od koga ne naplaćujem svoja politička ubeđenja. Ja sam umetnik i imam samo jednu želju, da dođe neko normalan na vlast i da nam dan ne počinje Vučićevim tužnim likom, od kojeg mi je muka"

Olimpijske igre

Globalni jug i Kubertenov san

Odloženo pa složeno: održavanje odloženih Olimpijskih igara u odsustvu uobičajenog visokomotivisanog entuzijazma domaćina i euforije navijača, ipak osvetljava složeni problem sporta kao globalnog proizvoda, koji može da omogući nacijama i nacionalnim državama da se zakite ponosom, da se homogenizuju, da se odupru kulturnoj homogenizaciji, ali takođe može služiti svrhama globalnog kapitalizma

Tokio 2020

Olimpijski duh protiv prepreka

Svakako da Olimpijada bez publike nije ni izbliza celovit događaj, ali nije teško prikloniti se mišljenjima kako bi posebno u vreme kada cela planeta deli iste probleme i suočava se sa istim izazovima, otkazivanje Igara ipak bilo svojevrsno priznavanje poraza

Kolekcionarstvo

Mala kućna muzika

O nedovoljno poznatoj zbirci Pavla Beljanskog i o vremenu kada je umetnost ljudima značila nešto posebno

Pedeset godina od albuma Blue Džoni Mičel

Jevanđelje po Džoni

Neukrotiva poput planinske reke, prostirući svoju femininu osobnost ispred sebe kao gorivo za odlazak dalje, Džoni Mičel učinila vas je kadrom da na svakom mestu ostanete taman koliko vam se dopada, i to sa mnogo stila

Tur de Frans 2021.

Dominacija Tadeja Pogačara

Pogačar, koji je važio za jednog od najperspektivnijih mladih vozača, prošlogodišnjom senzacionalnom pobedom pridružio se samom biciklističkom kremu, da bi ovogodišnjom odbranom Tura – i to kakvom odbranom – najavio pohod na ono što su, u istoriji biciklizma, uspevali da dostignu samo najveći poput Žana Anketila, Fausta Kopija, Edija Merksa, Bernara Inoa, Migela Induraina ili Krisa Fruma

Ova situacija

Budućnost Srbije zove se Vulin

Šta je smisao "srpskog sveta"? Zašto posle svakog istupa ministra unutrašnjih poslova zamire svaka nada? I zbog čega je to potrebno Aleksandru Vučiću? Kuda vodi ova politika ljuljanja regionalnog čamca? Konačno, kakva je veza između "srpskog sveta" i pogrdnog skandiranja predsedniku Srbije na utakmici Partizan–Proleter

Kultura sećanja

Veverice na krovu sveta

Vest da je njujorški magazin "Tajm" za ličnosti godine izabrao dvojicu srpskih umetnika i ne bi bila od većeg interesa za domaću javnost, koja je navikla da naša dijaspora svakodnevno puni svetske medije, sem ako to ne bi shvatila kao presedan koji reprezentuje jednu sasvim drugačiju kategoriju naših gastarbajtera, koja do sada nije imala priliku da izazove svetsku pažnju, i pored nesumnjivih kvaliteta

Dijalozi

Potrebno je misliti

Ken Loach & Édourd Louis: Dijalog o umjetnosti i politici
s francuskog preveo Leonardo Kovačević
Multimedijalni institut, Zagreb 2021.

Intervju – Zoran Janjetov, strip umetnik

Svet nije dovoljno dobar

"Kvalitetne stvari dolaze od slobodnih pojedinaca. Oni ih stvaraju iz prirodne potrebe da one nastanu i postoje. To je pružanje pipaka prema srodnim duhovima, jer je sredina toksična i izgleda da joj je glavna misija ometanje komunikacije među dobrim i slobodnim mozgovima"

Srbija i NATO

Saradnja koja se prećutkuje

O važnosti koju Beograd pridaje saradnji sa NATO pokazuje podatak da je pored domaćih zvaničnika i predstavnika diplomatskog kora na najvećoj ovogodišnjoj vežbi Vojske Srbije "Munjeviti udar 21" na Pešteru bio prisutan i komandant KFOR-a Franko Federiči. Pored toga, manje vidljiva ali neprekidna operativna saradnja Srbije i NATO odvija se već dvadeset godina kroz zajedničke aktivnosti Vojske Srbije i KFOR, na čije će čelo u novembru prvi put će doći jedan visoki oficir iz regiona. Reč je o brigadnom generalu Ferencu Kajariju iz Mađarske, članice EU i NATO sa kojom Beograd ima veoma razvijene odnose. Budimpešta sa 397 vojnika drži treće mesto po veličini kontingenta u KFOR-u, odmah nakon SAD i Italije

Iz ateljea

Crtež od vetra

Osnovana pre skoro trideset godina da ovdašnjoj sredini pruži ono što nema – crtež, galerija Haos do sada ima kolekciju dovoljnu da se od nje osnuje muzej. Na potezu je neko ko ima tu moć

Studije

Skandal u filozofiji XX veka

Borislav Mikulić: Čovjek, ali najbolji.
Tri studije o antihumanizmu i jedan postskriptum
FF press, Zagreb 2021.

Tenis – Novak Đoković

Sedeći na vrhu sveta

Ko je najbolji teniser današnjice u prvih dvadeset i nešto godina trećeg milenijuma (uvek je nezahvalno govoriti u sportu o "najboljem svih vremena" jer vremena se menjaju, kao i vrste i broj takmičenja)? Nesporna su samo tri kandidata: Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković

TV manijak

Čija je Noletova pobeda?

Posledica Đokovićeve pobede je zastava Srbije na jarbolu i intoniranje himne Srbije. Uspeh je Noletov, a ponos je Srbije i svih nas

Hodoljublje

Noge idu

Verner Hercog: O hodanju po ledu; s nemačkog preveo Novak Guslov; L.O.M., Beograd 2020.

Reč o delu

Kako izbeći Bila Gejtsa

"Kako izbeći klimatsku katastrofu?" je klimatski testament jednog milijardera u kome su, na osnovu ličnog iskustva, pobrojani saveti novim generacijama. Ako i ne nudi rešenje, iz Gejtsove knjige možemo štošta da naučimo

Razglednica

Gladni galebovi Venecije

Sve ono što je pre pandemije smetalo stanovnicima Venecije, sad im uopšte nije važno – samo da kafići i restorani ne zvrje prazni

Provetravanje

Kristeva 4×20

Takozvano društvo spektakla, to carstvo svesrdno žurnalistički dramatizovanih stereotipa, paradoksalno je kao stvoreno da predupredi analizu fantazija i načina na koji se one oblikuju. Sledstveno tome, ne samo da preči bilo kakav revolt, nego i ništi svaki identitet

Jevrejska država

Zašto nisam postao Izraelac

Bili smo na nekoj od glavnih ulica Netanije kada su se oglasile sirene. Nije bila uzbuna, nego se označavao Dan Holokausta. Svi su stali, život je stao za minut. Gledam mlade Izraelce i pitam se da li razumeju. Shvatam da oni to i te kako razumeju. Oni odrastaju sa svešću da će posle svih istorijskih pogroma i istrebljavanja sa puškom u ruci braniti svaki pedalj jevrejske države

Servisiran u Srbiji, spreman za rat u Libiji

Od poljoprivredne letelice do smrtonosnog aviona

Istraga UN-a o operaciji ilegalnog dopremanja modifikovanih borbenih aviona u Libiju iza koje stoji osnivač ozloglašene američke privatne vojne kompanije Blekvoter, jednim svojim delom odvela je i u Srbiju – u hangare široj javnosti malo poznatog avio-servisera

Pozorište

Između svadbe i sahrane

Naš grad, Torton Vajlder, režija Mia Knežević, Narodno pozorište "Toša Jovanović" Zrenjanin

Ispisivanje non-pejpera

Poigravanje sa Pandorinom kutijom

Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ivan Vujačić smatra da je stvarni problem prilikom razmatranja promena granica u regionu iskustvo raspada Jugoslavije, odnosno to što svako menjanje granica asocira na rat i krvoproliće. Za Nerzuka Ćurka, profesora na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, iza aktuelnih non-pajpera stoje reakcionarne grupe stare nacionalističke Evrope koja svoje zagovornike ima naročito u zemljama Višegradske grupe, ali i među ksenofobnim strukturama evropskih demokratija. Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković ukazuje da ovakvi dokumenti prvenstveno imaju za cilj da se testira reakcija javnosti, ali i centara moći na njih

Prvi maj – Od međunarodnog Praznika rada do Dana izliva sveopšteg gneva

Dan borbe, proslave i gneva

Duga tradicija prvomajskih praznika se menjala kroz istoriju. Od borbe za radnička prava došlo se do proslave pobede radnika. Čini mi se da u Srbiji radnici nemaju mnogo razloga za slavlje, a nekakva organizovana borba se i ne nazire