Beloruski opozicioni bloger Sergej Tihanovski je na zatvorenom suđenju koje je završeno 14. decembra osuđen na 18 godina strogog zatvora. Mužu bivše predsedničke kandidatkinje u egzilu Svetlane Tihanovske na teret je stavljeno izazivanje društvenog neprijateljstva, ometanje rada Centralne izborne komisije i organizovanje radnji koje grubo narušavaju javni red
“Neprihvatljivo je da se uništi pola zemlje zbog litijuma i jadarita, da bi neko pravio baterije u Nemačkoj”
Počela je igra živaca, izdržljivosti, upornosti i strpljenja koju je predsednik Srbije otkako je na vlasti uvek dobijao. Uprkos otežavajućim okolnostima na ulice je izašlo dovoljno ljudi da blokiraju saobraćajnice i da policiju odvrate da interveniše. Predsednik Srbije sebi ne može da dozvoli da ga još jednom porazi „ulica“. Do izbora je ostalo nepuna četiri meseca
Kakav je Aleksandar Vučić među svojim mladim naprednjacima? Zbog čega u društvu vođa navijača Crvene zvezde ne deluje kao odlučni i samouvereni lider koji se nikog ne boji? I može li opozicija na izvorima u aprilu sledeće godine kapitalizirati ozbiljne ekološke probleme
Paravojno krilo SNS-a funkcioniše u celoj zemlji. Služi za prljave poslove, a zauzvrat biva nagrađivano novcem građana, zaposlenjem, ali i “dozvolom” da bez sankcija obavlja razne protivzakonite aktivnosti. Veruje se da je naprednjačka paravojska ponekad i ponegde jača od “obične” partijske infrastrukture, te da se važne odluke gde se vrti veliki novac donose isključivo uz učešće paravojnih “generala”. Sa druge strane, ove dve strukture su međusobno slepljene i isprepletene, kao i bezbednosne strukture sa njima
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića porazila je „ulica“. Makar u jednom izolovanom slučaju. Pokazalo se da je u naprednjačkoj demokratiji recept da se građani izbore za svoje vitalne interese da se u dovoljnom broju okupe na ulicama, da budu dovoljno uporni, da se ne plaše hapšenja, da ne ustuknu pred batinašima, da smisle dovoljno radikalne demonstracije i da ih dobro organizuju
Studenti su nekada bili najmoćnija poluga građanskih protesta. U Srbiji se ponovo organizuju ulični protesti, vidljivi su na društvenim mrežama, svi znaju za njih, ali im se studenati i mladi ljudi ne priključuju u ozbiljnijem broju. Deluje da se njihov društveni potencijal negde izgubio
Koalicioni sporazum nastao je nakon što su pojedine opozicione stranke izašle iz svojih kancelarijica i proteklih par godina špartale po Srbiji, stvarajući preko potrebnu partijsku infrastrukturu. I nakon što su propale uzaludne nade da će neko drugi, odnosno evropski posrednici, nešto ozbiljno uraditi na poboljšanju katastrofalnih izbornih uslova i uopšte političke scene u Srbiji
“Značajan broj građana je pokazao veliku rešenost da bude i fizički ugrožen da bi se izborio za svoje ciljeve. Ljudi su spremni da zaborave čak i na okolnost da ih neko svakodnevno brutalno pljačka, što smo videli u prethodnih devet godina, ali nisu spremni na to da ih neko svakodnevno truje”
Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva
Novost nakon batinanja ekoloških aktivista u Šapcu je da je sada obelodanjena i javna veza između huligana i vlasti. Ako se to do sada negiralo, sada je otvoreno
Odluka dela opozicije o zajedničkom nastupu na aprilskim izborima sledeće godine ostaće u senci povlačenja Zdravka Ponoša iz rukovodstva Narodne stranke.
