Neregularno pre početka

Seljaci iz Mokrog Luga pored Beograda svedoče da je „tamo posle rata“ za jednu noć asfaltiran Smederevski drum, kada se saznalo da će drug Tito na tu stranu. Navodno, angažovana je silna mehanizacija i sve je urađeno na o-ruk samo da maršalovo vozilo ne trucka.

Danas se praksa preselila na lokalni nivo i priča sa početka se naslanja na znoj udarnika koji pokušavaju da u narednih desetak dana u Novom Pazaru dovrše renoviranje stadiona na kome bi trebalo da zaigra novopečeni „superligaš“ koji nosi ime grada. Udarci čekića i brujanje mašina na brdu iznad novopazarske stare čaršije čuju se po celoj Srbiji jer način na koji je fudbalski klub iz ovog grada ušao u „elitni“ rang u najmanju ruku je kontroverzno. Ali, o tome docnije.

Dok se radnici na gradilištu budu lomili u tri smene, pritisnuti kao da ih kontroliše Dragan Đilas a ne Rasim Ljajić, na stadionima širom Srbije u subotu 13. avgusta počeće 6. šampionat Srbije u fudbalu od sticanja nezavisnosti. Na osam stadiona istrčaće ekipe koje će u proseku posmatrati nešto više od hiljadu ljudi ako se izuzmu utakmice FK Crvena zvezda i poneka utakmica FK Partizan. Glavni kandidat za titulu je Partizan koji je vezao četiri uzastopne titule, ali će i Crvena zvezda, ako trener Robert Prosinečki uspe da do kraja ostvari svoje zamisli, imati svoju šansu u prvenstvu na čije utakmice se ne kladi niko. Od trenutka kada je Zvezdu napustio Dragan Stojković u jesen 2007. godine posle dve vezane titule, Partizan gospodari srpskim fudbalom u svakom smislu: on je igrački, finansijski i „kadrovski“ najveći, a Zvezdina slabost i jalovi uticaj videli su se i ovog leta kada su neuspešno pokušali da sprovedu inicijativu promena u Savezu.

STADIONI: Evropska pretpremijera bila je uspešna: narod je ispunio dva beogradska stadiona, Partizan nije uspeo u kampanji za Ligu šampiona, ali će izvesno igrati u Ligi Evrope; Zvezda je u nezaboravnoj utakmici ponizila letonski Ventspils i pokazala da tim ima perspektivu. U poslednjoj rundi kvalifikacija za Ligu Evrope očekuje je francuski Ren, koji nije po imenima veliki klub ali će biti teška prepreka za internacionalno neiskusni tim Zvezde. Ako i Zvezda bude igrala u Evropi ove jeseni, to će biti dobro za srpski fudbal i možda se dogodi da i prvenstvo bude zanimljivije jer će „večiti“ zaokupljeni „evropskom agendom“ možda krahirati na nekoj poljani kod kuće.

Kada pominjemo igrališta, novost je da će ove godine biti još jedan stadion na kome se može igrati u večernjem terminu, „Karađorđe“ u Novom Sadu, pa će biti moguće da se privuku i drugi sponzori kojima je zakonom zabranjeno da se reklamiraju pre 18 časova. Ako je suditi po najavama, u Užicu bi trebalo da bude „otvoren“ takođe novi stadion čime bi se došlo do cifre od pola funkcionalnih igrališta po kolu, što je napredak u odnosu na ranije sezone.

Poboljšana infrastruktura mogla bi da bude mamac za novu publiku koje ima u velikom broju u Srbiji, ali koja ne odlazi na utakmice domaćeg prvenstva što zbog jadnih stadiona što zbog činjenice da je šampionat neregularan. A sve se, kao, igra zbog publike, pa je upravo „faktor publika“ bio jedan od onih koji su presudili da Novi Pazar, treći u „drugoj ligi“, zauzme mesto prvoplasiranog BASK-a iz Beograda. Navodno, mnogoljudna „prestonica Sandžaka“ godinama vapije za superligašom, još od doba Bajra Župića iz osamdesetih godina prošlog veka.

NOVI PRVOLIGAŠ: Ovog leta, za razliku od tih godina kada je Župić lomio noge širom bivše Jugoslavije, mediji su se najviše bavili pokušajima čelnika Fudbalskog saveza Srbije da objasne na koji način je Novi Pazar postao prvoligaš. U osamdesetim bi čitav jul bio posvećen izveštajima sa priprema, izveštajima o tome kako su se snašli novi igrači, a sportski magazin „Tempo“ je objavljivao postere klubova sa rasporedom prvenstva, pa ste mogli da planirate ali i da vidite kako ti igrači uopšte izgledaju.

Danas taj raspored imate u PDF i Word formatu na sajtu zajednice prvoligaša i to je jedina informacija koju tamo možete da dobijete. Na sajtu FSS-a ni toga nema. Ni FK Novi Pazar ni FK BASK nemaju sajt.

„Došlo je do svojevrsne fuzije dva kluba“, koristio se rečnikom atomske fizike predsednik Saveza Tomislav Karadžić, hladnokrvno nam objašnjavajući zašto je bilo neophodno da problematični Novi Pazar kanališe energiju omladine kroz huliganski pokret na tribinama, a ne kroz institucije koje svakog meseca osniva muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić.

Ovakvom raspletu se odavno nadao i Rasim Ljajić, ministar za rad i boračka pitanja i čovek čiji se uticaj u Sandžaku odavno istanjio do pucanja, pa nije čudo što svake nedelje obilazi gradilište na Gradskom stadionu sa novopečenim „prvim čovekom“ kluba Bojanom Radovanovićem. Novi predsednik, koga ćemo predstaviti malo niže, obećava već pobedu nad Partizanom u prvom i sigurne bodove protiv Rada u drugom kolu na novootvorenom stadionu. Čitav politički projekat se sveo na pokušaj da se građanima Pazara i okoline pokaže da i neko drugi zastupa njihove interese i to na ovaj lep, sportski način. Ako FK Novi Pazar krene da igra dobro, mogli bi da porastu izgledi Ljajića i njegove partije da zadrže vlast u gradu, mada oni koji tamo poznaju „lokalne prilike“ kažu da mu ni to neće pomoći.

Čekajte, kakve ovo ima veze sa fudbalskim prvenstvom?

foto: redžep korać

VIŠI NACIONALNI INTERESI: Objašnjenje je dao, opet, nezaobilazni Tomislav Karadžić Tole, rekavši da je dobro što će i taj deo Srbije imati „superligaša“ jer je to „u nacionalnom/višem interesu“. Da je reč o „višim interesima“ svedoči i činjenica da je FK Novi Pazar deo priprema sproveo u novootvorenom centru u Staroj Pazovi koju FSS naziva „Kućom fudbala“. Dakle, kada je potrebno, onda je moguće skrojiti šampionat prema političkim zahtevima čak i ako u tom „šnajderaju“ nastrada perjanica Demokratske stranke Goran Ješić, navijač FK Inđija i predsednik istoimene opštine. Inđija kao druga najlošija ekipa ispala je prema propozicijama a želeli su da ostanu u statusu superligaša kada se čulo da BASK odustaje.

Međutim, predstava sa „fuzijom“ BASK-a i Novog Pazara bila je čini se ranije dogovorena, jer način na koji je to „izvedeno“ govori da se nije postupalo prema propisima, već prema interesima Rasima Ljajića a možda i „višim nacionalnim interesima“. Ukratko: BASK, na čijem čelu se u svojstvu predsednika/finansijera/vlasnika nalazio (ili se još nalazi) Bojan Radovanović, hotelijer iz Beograda, iznenada je odustao od svoje vizije da postane stabilan superligaš o čemu je, na primer, ove zime govorio upravo Radovanović. On je za 108. godišnjicu osnivanja sportskog kluba rekao da su ciljevi visoki, da klub sigurno ulazi u super ligu i da se tu neće stati.

„Pravimo moderan stadion za preko 3000 ljudi sa veštačkom travom na kome će moći da se igraju međunarodne utakmice“, objašnjavao je ovaj filantrop u intervjuu „Novostima“.

SUPERMENADŽER: „U Superligu ulazimo sa svim uslovima i očekujemo da ćemo u svojoj kući imati najmanje dve hiljade gledalaca. Igrači imaju vrhunski teren, plate i premije su redovne i ne brinu se za egzistenciju“, izjavio je tada Radovanović.

Za one koji prate fudbal to ime je poznato: on je u fudbal ušao preko FK Partizan kada su ga 2007. godine kooptirali u UO Nenad Bjeković i Žarko Zečević. On je bio u prvom ešalonu „preduzetnika“ koji je trebalo da pomognu posrnulom Partizanu. U to vreme bio je službenik Vlade Srbije i zauzimao je mesto vicedirektora Diposa, fantomske kompanije koja se bavi izdavanjem nekretnina. Pre toga, u devedesetim, Radovanović je bio u Narodnoj banci Jugoslavije, bio je svedok na suđenju Dafini Milanović u aferi Dafiment banka, pa je radio kod Bogoljuba Karića i u građevinskoj kompaniji PP Masters, koja je sredinom prve decenije ovog veka trebalo da izgradi stanove za Srbe u Kosovskoj Mitrovici, ali se to nikada nije desilo.

Kao „uspešan preduzetnik“ u upravi FK Partizan sedeo je zajedno sa Rasimom Ljajićem, velikim navijačem Partizana i ministrom u svim vladama Srbije posle 2001. godine. Pored toga, u Partizanu se dodatno zbližio i sa Tomislavom Karadžićem Toletom, predsednikom FK Partizan u sezoni 2007/2008. Iz Partizana izlazi 2008. baš kao i Karadžić. Pored fudbala/Partizana, obojici je zajednička ljubav prema hotelijerstvu: Karadžić ima hotel „Glorija“ u Subotici, a Radovanović hotel „Prestiž“ na Carevoj ćupriji u Beogradu. Kada je napustio UO Partizana, Radovanović se potpuno, čini se, posvećuje razvoju sporta na Carevoj ćupriji i za samo tri sezone BASK dolazi u najviši rang. U tom periodu je osnovao preduzeće BASK Prestige d.o.o. iz čega se može naslutiti da je možda on bio i vlasnik fudbalskog kluba ili celog sportskog društva.

Međutim, klub ovog juna izveštava da je naprasno u velikim problemima, uprkos super najavama ove zime, i da neće biti u stanju da se takmiči u tako zahtevnoj ligi kakva je najbolja srpska liga.

foto: reuters

„SVOJEVRSNA FUZIJA„: Izvršni odbor FSS-a usvaja takvu argumentaciju i prihvata „svojevrsnu fuziju“ baš Novog Pazara i BASK-a iako takvo „sjedinjavanje“ (ako je to fuzija) nije moguće prema Pravilniku o takmičenjima FSS-a jer ne pripadaju istoj „organizacionoj jedinici“. Pored toga, BASK neće prestati da postoji, što bi moglo da se zaključi ako se ima u vidu „fuzija“, već će igrati u trećoj ligi.

Pored opisanih neregularnosti i čudnih veza, pojavio se i problem dugova u srpskom fudbalu, pa je FSS zapretio zabranom licenciranja gotovo svim klubovima super lige jer duguju na sve strane. Najveći dužnik je Crvena zvezda, pa Partizan, pa Vojvodina i tako dalje. Oni nisu platili obeštećenja klubovima iz kojih su dovodili igrače ili su ostali dužni igračima. Međutim, ova „neregularnost“ je zapravo najmanja jer su dugovi ništavni u poređenju sa onim koje imaju najveći evropski klubovi pa nikome ne pada kapa s glave zbog toga.

Dok se u „forumima“ bude odlučivalo i krojilo, ono malo sveta će gledati utakmice na kojima se ne igra tako loš fudbal. Publika u Srbiji se razmazila decenijskim non-stop gledanjem fudbala na različitim TV kanalima izgubivši naviku da ide na stadione, ma kakvi oni bili. Fudbal se u najvećim ligama igra „na višem nivou“, ali nije to sad ne znam kakav spektakl jer ništa ne može da zameni doživljaj gledanja igre uživo (osim podivljalih huligana kojih ima u svim delovima Srbije). Da bi se ta navika menjala, nije dovoljno samo da igrači više trče – i ovi drugi, Javni servis prvenstveno, trebalo bi da urade nešto da te utakmice širom Srbije budu „pravi, istinski događaj“ i da popularišu ono što prenose. Sa više svedoka na tribinama, sa više „navijača u civilu“ biće teže da se rezultati kroje, a igrači će imati motiv da se dokažu.

Još dve internacionalne utakmice i početak prvenstva čine da avgust bude „fudbalski mesec“, pa će narod možda krenuti da gleda uživo iako sumnja da „je sve unapred dogovoreno“. I u Engleskoj je Mančester gotovo uvek šampion, pa ljudi ipak idu i pune stadione i veruju da će i neko drugi nekad uspeti da osvoji prvenstvo. Još samo da se rivalitet sa političko-mešetarskog terena preseli u klubove i lokalne sredine pa ćemo imati uzbudljivije i regularnije takmičenje.