Praznik
Za sve što vam treba
Da li znate šta se u svetu obeležava 27. jula? Ne zaboravite taj dan, važan je
Kolekcionarstvo
Mala kućna muzika
O nedovoljno poznatoj zbirci Pavla Beljanskog i o vremenu kada je umetnost ljudima značila nešto posebno
Pedeset godina od albuma Blue Džoni Mičel
Jevanđelje po Džoni
Neukrotiva poput planinske reke, prostirući svoju femininu osobnost ispred sebe kao gorivo za odlazak dalje, Džoni Mičel učinila vas je kadrom da na svakom mestu ostanete taman koliko vam se dopada, i to sa mnogo stila
Strip
Preko granica priče i prevoda
Cisko Kid Hozea Luisa Salinasa i Roda Rida; Makondo, Beograd 2021.
Festival evropskog filma Palić 2021. (1)
Slatka navika infantilizacije
Plešući između nevremena, pandemije, te dobrih, loših i osrednjih filmova, palićki festival ipak uspeva da ostane sasvim relevantno mesto za pouzdan uvid u novitete evropskih kinematografija
Nuspojave
Trojanski konjić, malo crvotočan
Ideja je da Orban nekako prošvercuje Srbiju u svom koferu na briselskom aerodromu i da je instalira u EU kao oruđe u borbi protiv EU kao "zajednice vrednosti"
Tur de Frans 2021.
Dominacija Tadeja Pogačara
Pogačar, koji je važio za jednog od najperspektivnijih mladih vozača, prošlogodišnjom senzacionalnom pobedom pridružio se samom biciklističkom kremu, da bi ovogodišnjom odbranom Tura – i to kakvom odbranom – najavio pohod na ono što su, u istoriji biciklizma, uspevali da dostignu samo najveći poput Žana Anketila, Fausta Kopija, Edija Merksa, Bernara Inoa, Migela Induraina ili Krisa Fruma
Klimatske promene i trgovinski rat
Ekologija reči
Dok klimatski ekstremi ukazuju na dalekosežne posledice globalnog zagrevanja, i dalje se više ulaže u ugalj i naftu nego u "čistu" energiju, a obećanja vlada, čak i kad bi bila ispunjena, daleko su od onoga što bi bilo potrebno da se nešto promeni. Dok SAD gledaju šta Evropa radi i uvode ekološke carine Kini, pitanje je da li je ekološka ofanziva samo jedan vid trgovinskog rata
Intervju – Srđan Grekulović, penzionisani pukovnik policije
Šta je MUP Srbije radio u Republici Srpskoj 1995. godine
"Za Banja Luku smo krenuli 3. ili 4. septembra 1995, u konvoju vozila, autobusa i kamiona sa neophodnom logistikom, od municije do hrane, onim što se zove materijalno obezbeđenje. Da smo išli obavljati redovne policijske, a ne borbene zadatke, svedoči i to što smo nosili samo lično oružje, bez minobacača i teškog naoružanja koje PJP inače duži, nismo se spremali za borbeni zadatak. Putevi su bili zakrčeni kolonama izbeglica koje su išle ka Srbiji, jedva smo se probili do Banja Luke"
Intervju – Srđan Bogosavljević
Kampanja protiv Ipsosa je promašena
"Opozicija, osim što jasno pokazuje protiv koga je, nema mnogo zajedničkog. Već sama kvalifikacija "prave" i "lažne" opozicije deli opoziciono biračko telo. Dele ga i česte nesuglasice medu liderima slične orijentacije – pri čemu je ta orijentacija više intuitivno prepoznatljiva, nego dobijena jasnim porukama o važnim pitanjima. Ne sporim uticaj medija, ali istraživanja rejtinga se bave opredeljenjima birača, bez obzira šta je sve uticalo na to"
Ova situacija
Budućnost Srbije zove se Vulin
Šta je smisao "srpskog sveta"? Zašto posle svakog istupa ministra unutrašnjih poslova zamire svaka nada? I zbog čega je to potrebno Aleksandru Vučiću? Kuda vodi ova politika ljuljanja regionalnog čamca? Konačno, kakva je veza između "srpskog sveta" i pogrdnog skandiranja predsedniku Srbije na utakmici Partizan–Proleter
Navigator
Kad đavo uzjaše pegaza
TV manijak
Srpski svet
U poslednjem slučaju urušavanja, investitor se ranije bavio nekom vrstom sado-mazo terapije vezivanjem, koja navodno klijente oslobađa stresa. Narodski rečeno, dojučerašnji producenti pornića danas se bave stanogradnjom. "Veži me, investitore", da parafraziram Almodovara
Istočnoindijska kompanija i stvaranje modernog sveta (I)
Seme globalnog kapitalizma
Stvaranje moderne Velike Britanije, SAD, Indije i Kine ima otisak prstiju Istočnoindijske kompanije. Bilo bi skoro nemoguće pratiti celokupno, pozitivno i negativno, nasleđe ove kompanije na stvaranje savremenog sveta. Direktnim mešanjem u tako mnogo različitih globalnih aspekata, pitanje nije "kako je Istočnoindijska kompanija promenila svet?" Ono bi trebalo da glasi "A kako nije?"
Nemačka – Poplave i politika
Izbori u nevreme
Poplave u Nemačkoj su odnele na desetine života i napravile štetu koja se meri u milijardama evra. Tako su i u Arvajleru na zapadu Nemačke "stogodišnje kiše" upropastile mnoge živote. Ova tragedija će svakako dominirati kampanjom za savezne parlamentarne izbore koji će se održati krajem septembra
Grčka – Antivakseri protiv vlade
Vakcina ili otkaz
Uvođenjem stroge kaznene politike za nepoštovanje protivpandemijskih mera, obavezne vakcinacije za pojedina zanimanja i dajući poslodavcima za pravo da otpuste radnike koji odbijaju da se vakcinišu, vlada Kirijakosa Micotakisa je na sebe navukla gnev jednog dela Grka i produbila podele u društvu
Kovid 19, vakcine, etika i pravo
Da li će pandemija ikad biti pobeđena
Izgleda da Srbija polako otvara debatu o uvođenju obavezne vakcinacije protiv korona virusa. S jedne strane, većina pravnika koji se oglašavaju u javnosti protivi se tome, pozivajući se na Ustav i Evropsku konvenciju o bioetici. S druge strane, zakoni Srbije prepoznaju mogućnost izbora, sve dok taj izbor ne ugrožava druge, a imamo i osam obaveznih vakcina za decu
Zakon o vodama
Rasprodaja javnih dobara
U naprednjačkoj Srbiji je uobičajena procedura prema kojoj nema tog majčinog zakona ili zakonskih "izmena i dopuna" koje mogu ući u Skupštinu, a da nisu dirigovane s Andrićevog venca
Uspomena
Priča o mojoj porodici
Kako se danas piše hronika, književni žanr koji podrazumeva vreme za čitanje i razmišljanje – ono deficitarno u našim životima
Razglednica
Tihovanje Svetog Stefana
O događanju naroda, tepihu, Milovim ćevapima za euro, zakatančenim hotelima i ostalim aktuelnim novitetima na crnogorskim plažama nekada namenjenim za ekskluzivni turizam
Kultura sećanja
Veverice na krovu sveta
Vest da je njujorški magazin "Tajm" za ličnosti godine izabrao dvojicu srpskih umetnika i ne bi bila od većeg interesa za domaću javnost, koja je navikla da naša dijaspora svakodnevno puni svetske medije, sem ako to ne bi shvatila kao presedan koji reprezentuje jednu sasvim drugačiju kategoriju naših gastarbajtera, koja do sada nije imala priliku da izazove svetsku pažnju, i pored nesumnjivih kvaliteta
Filmske biografije
Rođeni pripovedači i odvažni ledolomci
Ono što, izvagano na uzorku dve knjige koje su u fokusu ovog ekonomičnog prikaza, biva kristalno jasno – i Stoun i Đorđević, naravno, svako unutar svog svetonazorskog i drugog konteksta, jesu izvanredni pripovedači vlastitoga puta i tog boja sa često nepremostivim ropstvom vlastitoga sopstva
Nuspojave
Razum i bezosećajnost
Država kukavička, nepravedna i suštinski antiprosvetiteljska, ni "dobru" stvar ne može uraditi na ispravan način. U trenutku kada se pojačavaju strahovi da "brojevi rastu", da "dolaze novi sojevi" i slično, država kreće da preti linearno, svima redom: ako se naljutim, svi ima da ispaštate!
Vimbldon
Najbolji u istoriji
Osvojivši svoj 20. grendslem trofej na terenima "Ol Ingland kluba" u Londonu, Novak Đoković je pitanje ko je najveći teniser svih vremena konačno sklonio sa dnevnog reda
Portret savremenika – Novak Đoković
Najbolje što se Srbiji dogodilo u 21. veku
Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu. U sredini u kojoj se iz dana u dan, na svim mestima i na sve moguće načine, laže, preteruje, zataškava, prikriva i krade, gde cvetaju hohštapleraj i mediokritetstvo, gde se plagirani doktorati brane pred sudom, gde ulizice prave karijere, gde se obogaćene lopuže smeju u lice poštenom svetu, a neuravnoteženi vođa neumorno naduvava balon svoje lažne veličine, u takvoj sredini pošten, blistavo čist i moćan nastup jednog pravog izdanka ovog naroda je za neke okrepljujući, a za neke bi, slutimo, mogao biti i zabrinjavajući
Opasni otpad u Srbiji
Zemlja zatrpana otrovnim materijama
Pored 300.000 tona "istorijskog otpada" čiji je tretman u nadležnosti države, po procenama Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, svake godine se proizvodi još 80.000 tona, a projekcije su prema stopi industrijskog rasta da će do 2025. godine ta brojka dostići 200.000 tona. I to nije sve. "Između 2011. i 2019. nestalo je 370.000 tona toksičnog otpada. I niko ne može reći kuda je otišao", kaže Kristina Cvejanov, ekspertkinja za upravljanje otpadom