Grupni portret sa Dijanom Hrkalović

Pala je u petak 15. oktobra nekadašnja državna sekretarka u MUP-u Srbije Dijana Hrkalović i to je malo koga iznenedilo, ali je preokrenulo medijsku scenu Srbije naglavačke. U okviru najavljene borbe protiv organizovanog kriminala, sveopšte medijske pripreme razračunavanja sa onima koji su navodno pretili Aleksandru Vučiću i njegovoj familiji, u pritvor je smeštena devojka koja je dugo važila za osobu od najvećeg poverenja nekadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića i njegovog šefa Vučića.

Njoj je određen pritvor od trideset dana, što je standardna mera, da navodno ne bi uticala na svedoke, a terete je za krivično delo trgovine uticajem, koje je novijeg datuma i nema neke spektakularne rezultate u srpskoj sudskoj praksi. To je više delo iz oblasti korupcije, a nju javno dovode u vezu sa najtežim oblicima organizovanog kriminala.

Dok bude provodila dane u pritvorskoj jedinici Centralnog zatvora u Beogradu, koji se nalazi blizu mesta na kome je pre tačno pet godina likvidiran Alesandar Stanković (Sale Mutavi) što je, gledano unazad, jedna od prelomnih tačaka u načinu upravljanja Srbijom, imaće vremena da se odmori od telefona, Instagrama, a poezija Čarlsa Bukovskog joj možda bude jedna od uteha u zatvorskoj čamotinji. Možda se seti jednog njegovog stiha koji kaže: „Ako hoćeš da saznaš ko su ti prijatelji, završi u zatvoru“.

Nikome nije krenula suza zbog ovog hapšenja, naprotiv. Mediji koji se zaista bave novinarstvom odavno su ukazivali na čudne odnose Dijane Hrkalović i osoba koji su neposredno uključene u organizovani kriminal, objašnjavali da je njen uspon neprirodan, da je usledio posle Vučićevog obračuna sa vodećim ljudima policije 2014. godine kada je u policiju na neki način uveden princip podaništva.

Njeno hapšenje u tom kontekstu izgleda kao jedan od događaja koji znače pokušaj režima da se pomiri sa realnim stanjem stvari, ali da to ne naškodi rejtingu prvog čoveka tog režima, jer u tom detalju leži sva njegova moć. Baš kao u pričama o zmajevima i nadljudima, koje ne možeš da pobediš dok ne saznaš gde leži njihova snaga.

TABLOIDNI TOPLI ZEC

Uporedo sa padom Dijane Hrkalović, u MUP-u se dešavaju nove promene. Na meti se našao Slobodan Milenković, načelnik Odeljenja za narkotike beogradske policije, poznat po hapšenju grupe oko Predraga Koluvije, što je dovelo do dva sudska postupka pod imenom Jovanjica. Ovaj odlikovani policajac, o kome je bilo reči u „Vremenu“ u danima posle pronalaženja tada najveće plantaže marihuane u Evropi, svojevrsne fabrike droge na plantažama Jovanjice pored Stare Pazove, trebalo bi da bude uklonjen sa mesta na kome se policija bori protiv narko dilera i navodno da bude premešten na sličnu poziciju, ali u odeljenju koje bi istraživalo ratne zločine. Poštujući pravila službe, Milenković se ne oglašava u medijima i za sada je zabeležena samo jedna izjava, data u kameru MUP-a u zimu 2020. godine, u kojoj opovrgava tezu da braća Vučić imaju bilo kakve veze sa uzgajanjem, distribucijom i prodajom droge sa imanja Jovanjica.

Ako se javnost ne potresa (naprotiv) zbog hapšenja Dijane Hrkalović, koju javno ne brani niko, zbog namere da se Milenković derogira, kako je predstavljeno njegovo pomeranje sa pozicije u Odeljenju za narkotike, negodovanje dela te javnosti izazivaju nove optužbe u tabloidima, u kojima ga povezuju sa ozloglašenim klanom iz mesta Kavač kraj Kotora, u Crnoj Gori. Milenković, na neki način, prolazi sada kroz tabloidnog „toplog zeca“ na način na koji je to činjeno pre nekoliko godina sa tadašnjim inspektorom Dejanom Jovićem iz odeljenja za krvne i seksualne delikte beogradske policije, koji je bio hapšen, optužen kao Dijana za trgovinu uticajem, na kraju oslobođen svih optužbi, ali je slomljen i narušenog zdravlja umro prošle godine u jednom od talasa epidemije virusa korona.

Kao u onom stihu „jedna cura, dva pandura“, ovaj „slučaj“ sada već danima puni stranice tabloida i golica maštu onog dela građana koje uopšte zanima tema kriminala i policije. Dejana Jovića sada kuju u zvezde oni koji su ga u grob oterali, oni koji su od njega u medijima pravili kriminalca i saradnika narko klana iz Škaljara sada pišu kako je bio junak, najbolji inspektor i kako je jedini imao hrabrosti da se suprotstavi svemoćnoj Dijani Hrkalović. Koja je, navodno, vodila sve operacije u srpskoj policiji, pored živog i zdravog Vladimira Rebića, direktora policije (trenutno na odmoru), i ostalih koji su po činu i formaciji bili ispred nje.

foto: fonet

TABLOIDNA VERZIJA

Nudi nam se, dakle, sledeća „istina“: Dijana Hrkalović je bila saradnica mafije godinama unazad, bila je direktno povezana sa ozloglašenim klanom Veljka Belivuka koji je, po Beogradu i regionu, ubijao protivnike kavačkog klana i sprovodio strahovladu u Srbiji. Ona je bila najbliža saradnica Nebojše Sefanovića, ministra u različitim ministarstvima od 2014. do 2021. godine (dakle, punih šest i po godina), bili su toliko bliski da mu je slala svoje obnažene fotografije preko zaštićenih veza i telefona. Njenu egzibicionističku crtu ličnosti šira javnost upoznaće tek u minuloj godini kada je počela redovno da se oglašava na društvenoj mreži Instagram, postavlja fotografije na kojima izgleda kao vamp žena ratnica, a prate ih stihovi i rečenice iz knjiga Čarlsa Bukovskog (američki pisac i pesnik, 1920–1994). Tu svoju stranu ona je, navodno, ispoljavala ranije tako što se oskudno obučena slikala u prostorijama MUP-a Srbije, dodirivala se po intimnim mestima, otkrivala haltere i donji veš i, opet navodno, takve fotografije slala okolo, a posebno „svom“ ministru.

Tabloidna verzija ide dotle da joj se pripisuju dva ubistva, advokata Miše Ognjanovića i kriminalca Dragoslava Miloradovića, samo zato što je saznala da su komentarisali njene fotografije na „nekoj kafi“. A saznala je tako što je, kažu oni koji „imaju izvore bliske istrazi“, imala oformljenu grupu za praćenje i prisluškivanje, koristeći resurse Službe za specijalne istražne metode, koju je vodio njen dugogodišnji pajtaš Dejan Milenković, od milošte nazvan Bagzi. Nije bilo dovoljno što su „otkrivene“ njene veze sa kriminalcima, odnosno način na koji je pomagala jednom klanu u borbi protiv drugog, nego je dodata i jedna posebna „rodna“ nota. Čini se, malo je ako se za jednu osobu kaže da je kriminalac, treba joj pridodati još nešto – u ovom slučaju, verovatno i ideju o statusu prostitutke koja je, ko zna, možda i preko kreveta, a ne svojom osvedočenom pameću, vrednoćom i beskrupuloznošću došla do skoro pa najviših položaja i moći u državi. Ona je opasna, pametna, lepa, ona je lukava, ona je pokvarena i korumpirana: moć je koristila, tako nam se sada govori, da hrani mafiju podacima, da prikriva njihove tragove i da u sklopu te akcije, to ćemo tek da saznamo, radi na rušenju Aleksandra Vučića.

Preminuli inspektor Jović u ovoj skaski koju nam nudi vlast ima ulogu sveca. On je čestiti i pošteni policajac koji je nastradao od zle žene na položaju. Pošto je on lično, kao najbolji inspektor za ubistva, vodio sve glavne slučajeve, Hrkalovićeva je na sve načine ometala istrage, otežavala mu posao i na kraju ga je „skinula“ optuživši ga da je korumpiran. Međutim, upravo ga je ta vlast ojadila i dovela, posredno, do smrti. U vreme kada su njega proglašavali kriminalcem, Dijana je bila svetica u istim tim tabloidima; baš kao što niko nije smeo od 2016. godine da piše o grupi Saleta Mutavog i njegovog čuvara Veljka Belivuka, osim nekoliko profesionalnih medija sa margine.

KO JE STVARNO ODGOVORAN

U ovoj postavci i režiji kojoj sada prisustvujemo, zanimljiva je uloga onoga u kome leži snaga – Aleksandra Vučića. On koji se od dolaska na vlast, a još više pre nego što je bio na vlasti, hrabro prsio da će od Srbije napraviti državu poštenih ljudi, da će satrti kriminal i korupciju, lopovima oduzeti a sirotinji dati, sada igra čudnu ulogu: Jovića hvali, Dijanu ne kudi. On je blagovest o njenom hapšenju sam doneo direktno u TV Prva u petak uveče, ali je više puta ponavljao da ćemo da sačekamo da „nadležni organi urade svoj deo posla“. On koji se svima meša u posao, zna sve, od toga ko treba da igra u napadu Zvezde, preko načina na koji se drži čaša za vino, na koji se nose rolke, o fiskalnoj konsolidaciji i istini o svim tajnim događajima iz srpske istorije, u slučaju Dijane Hrkalović je prilično rezervisan i umeren, kao da ne očekuje mnogo od tog dela istrage.

Za to vreme, paralelno, „masti se konopac“ za inspektora Milenkovića jer je on simbol „slučaja Jovanjica“. Iako ni njega nigde u javnosti nema skoro dve godine, kao što ga nije bilo ni pre toga, najava da će ga šef kriminalističke policije Veselin Milić ražalovati iz odeljenja za narkotike i baciti u odeljenje za ratne zločine ne zvuči kao nagrada neko kao kazna zbog onoga što je uradio prilikom raskrinkavanja najveće plantaže marihuane u Evropi. Da bi priča imala dobar tok, on se povezuje sa Dijanom Hrkalović iako nikakve veze nemaju: u vreme kada je Milenković hapsio Koluviju i drugove, u novembru 2019. godine, Dijana već šest meseci nije bila ni na kakvoj funkciji. Kao što su tabloidi povezivali Jovića sa Škaljarcima, tako sada, bukvalno na isti način, povezuju Milenkovića sa Kavčanima. Ako je sve to istina, kao što tvrdi vlast kroz svoje tabloide, lako je upitati se ko je odgovaran za smrt srpske policije u vreme kada je tom službom upravljao prvi čovek Aleksandra Vučića, dr Nebojša Stefanović?

Na ovo pitanje za sada nema odgovora, vešto se brišu veze između Hrkalovićke i Vučića, izgleda kao da se radi na tome da je nju instalirala opozicija sa namerom da se Vučić ruši iznutra, a sve u sadejstvu sa stranim silama (čitaj Amerikancima). Hajde što se javnost zatrpava opskurnim a nebitnim detaljima vezanim za Dijanin seksualni život i njene seksualne afinitete, te da li su oni pokazatelj njene inteligencije ili nenormalnosti; hajde što će ispasti da je bila svačija devojka (osim jednog čoveka) kako su stvari krenule; hajde što je njeno hapšenja poslužilo da se utiša „briga“ oko Kosova i zatrpa priča o korumpiranim ministrima u vladi Ane Brnabić, te nesposobnost vlasti da se suprotstavi pandemiji, nego što se sve to radi da bi se zatrpala očigledna činjenica: nju je izabrao i postavio Aleksandar Vučić, najpre u BIA, potom u MUP Srbije. Ona je njegov kadrovski izbor, pa ako se on sa njom tako prevario, postavlja se pitanje da li je uopšte sposoban da donosi razumne i odgovorne odluke. Ako je ta žena sve to što se priča, kako je mogla toliko godina da bude „ispod radara“ čoveka koji sve zna?

Dok kampanja traje, a trajaće još koji dan dok ne iskoči nešto novo, ponašanje prema onima koji svoju dužnost obavljaju savesno i u skladu sa zakonom, a to su inspektori Jović i Milenković, šalje lošu poruku svima kojima je stalo do reda u ovoj državi. To je jednoglasna ocena većine komantatora, osim Vladimira Đukanovića, Koluvijinog advokata, i Nebojše Krstića. Prema mišljenju njih dvojice, „slučaj Jovanjica“ ne postoji, droga ne postoji, Koluvija je nevin i sve je rađeno da se napakosti Aleksandru Vučiću, a jedini koji donosi isprave sudove je, razume se, Vučić.

Ako je nagrada za policajca koji dobro radi posao premeštaj ili, još gore, pritvor, ko je taj koji će sutra da uradi bilo šta na polju borbe protiv mafije i onih koje mafija korumpira? Aleksandar Vučić se našao na klizavom terenu, nesposoban da prizna greške i pusti ljude da zaista rade svoj posao. Dok danima od njega na televiziji slušamo ko je kriminalac a ko nije, srpska policija je bez uprave jer njen direktor ne učestvuje u donošenju odluka, što mu formacijski pripada. Izgleda kao da Vučić i Vulin, sami, prisluškuju, snimaju, analiziraju, kadriraju, hapse, pišu optužnice, a sada bi i da sude. Možda je vreme da im neko kaže da se zaustave i da se zamisle.

Kako kaže Bukovski: važna stvar je očevidna stvar na koju niko ne ukazuje.