Dan batinaša

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) obeležila je svoj dan u nedelju 17. oktobra i na delu pokazala da je to služba pod komandom Aleksandra Vučića, koji kao predsednik Srbije nema ni ustavna ni zakonska ovlašćenja da njome upravlja. Na svečanosti, pretvorenoj zbog medijskog marketinga u svojevrstan igrokaz, novinare su vodili po „tajnim tunelima“ inače običnim hodnikom u suterenu zgrade i doveli do hola obnovljenog Instituta za bezbednost; direktor BIA Bratislav Gašić praktično je delovao kao statista i činilo se da mu je na momente čak i neugodno što je uopšte tu.

Inače, kada su novinarima dovedenima do laboratorija za fizičko-hemijska i biološka istraživanja zaposleni – verovatno doktori nauka – taman počeli da govore šta tu rade, na scenu je istrčao Vučić. Pošto je Pink svečanost u BIA prenosio uživo, on je sve „objasnio“, isto kao i u leto 2020. godine kad je lekarima u Novom Pazaru objašnjavao šta je respirator i čemu služi.

Gašić ni na konferenciji za novinare nije progovorio ni reč o rezultatima rada BIA u proteklih godinu dana kao što su svi njegovi prethodnici radili. Jedino što je na Vučićevo pitanje da li je primio treću vakcinu odgovorio sa „da“ i na potpitanje „koju“ odgovorio „kinesku“. Slično Vučiću, i nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić je voleo da govori na svečanostima BIA, ali se tada direktor Agencije obraćao zaposlenima i javnosti.

Iako zakon o BIA zabranjuje partijsku pripadnost, dolaskom naprednjaka na vlast ta odredba je „prevaziđena“. Bivši pripadnici BIA to ilustruju i činjenicom da je decenijama, od pojave privatnih fakulteta, vredilo nepisano pravilo da se u Službu primaju samo ljudi s diplomama državnih fakulteta. O „nepartijskim kadrovima“ govori i slučaj aktuelne Dijane Hrkalović koju režimski tabloidi sada „razvlače“ po naslovnim stranama, a nekad su je kovali u zvezde. Zaboravlja se da je ona kao partijski kadar i aktivista sa Palilule, čak i odbornik, svoju karijeru počela u BIA gde je završila operativni kurs da bi potom prešla u MUP, na mesto zamenika šefa kabineta, i onda je krenula munjevita karijera. Ili

pak poslanik SNS-a u Skupštini Srbije Mićo Rogović koji je primljen u BIA kao operativac u Priboju.

PREDSEDNIK OMLADINE SPS–a U ZEMUNU

Takvih slučajeva je poprilično, a ljudi iz BIA o tome moraju da ćute. Ipak, ne ćute svi. Postoje i oni koji su pomogli da se razotkrije identitet batinaša koji je krajem septembra tukao i maltretirao člana Narodne stranke Konstantina Katića u službenim prostorijama BIA na beogradskom aerodromu, u prisustvu još dvojice kolega.

„To su nesposobni idioti. Zvati sa službenog mobilnog telefona čoveka, doći sa službenim vozilom po njega, odvesti ga u prisustvu kolega, provesti aerodromom gde postoje desetine kamera, tući ga i potom vratiti, pred tim istim kamerama“, kaže sagovornik „Vremena“, danas penzioner BIA „Čak i ako je, pod tuđim imenom, preko Tvitera psovao familiju Vučića, to nije posao za BIA, nego za običnu policiju, zašto inače imaju odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala?“

On ovu situaciju upoređuje sa vremenom Informbiroa kad je Udba hapsila ljude i slala na Goli otok zbog nečeg što su možda samo i pomislili ili poluglasno izgovorili. Tad nije bilo društvenih mreža, a da je bilo, mali bi im bio Goli otok.

Ali, zahvaljujući insajderskim informacijama iz BIA, Katićev advokat Nikola Lakić došao je do imena tog agenta – reč je o Vladimiru Macanoviću, pripadniku Drugog odeljenja Pete uprave BIA, a objavljena je i njegova fotografija. Bivši pripadnici Službe smatraju da je time Macanoviću „zapečaćena karijera“.

„Agenti BIA su otmicu i mučenje Konstantina Katića izvršili veoma bahato, nisu prezali da ostave brojne dokaze, koje smo prikupili. Postoje brojni svedoci, broj telefona sa kojeg je zvano, medicinska dokumentacija… Sve to ukazuje na činjenicu da su dobili naređenje od samog vrha BIA. Veliku zahvalnost dugujemo časnim i poštenim pripadnicima BIA, sadašnjim i bivšim, koji su pravnom timu Narodne stranke dojavili određene informacije u vezi sa otmicom, mučenjem i zlostavljanjem Katića. Te patriote ne mogu da gledaju i trpe sve ono što se u BIA radi, a posebno činjenicu da se Služba pretvorila u Vučićevu pretorijansku gardu i da u njoj rade osobe koje su članske karte SNS-a zamenile značkama BIA“, kaže Lakić za „Vreme“.

On je rekao i da je iz više izvora dobio informaciju da Petu upravu BIA ostali iz Službe zovu „Gestapo“. Dva su razloga: prvi je način njihovog rada i metode kojima se služe, što se moglo videti u slučaju Katića, a drugi je što je Peta uprava pod direktnom kontrolom šefa operative BIA Marka Parezanovića – on upravlja njome, načelnik je samo formalno tu, da izvršava njegova naređenja.

„Imamo apsolutno sve informacije o Macanoviću, ali smo u javnost izneli samo one koje se odnose na njegov rad u BIA, jer ne želimo da iznosimo detalje iz privatnog života, kao što radi BIA u svojim tabloidima“, kaže Lakić.

On je objasnio da je Macanović venčani kum nekadašnjeg zamenika direktora BIA, a danas poslanika PUPS-a Dragana Markovića Markonija.

„A nekad su Vučićevi mediji Markovića označavali kao čoveka upletenog u reketiranje određenih biznismena. Vučić je lično zahtevao istragu protiv njega. Ali, kao i u svim drugim Vučićevim istragama, i ova je završena samo na naslovnim stranama ‘Informera’ i ‘Srpskog telegrafa’“, podsetio je Lakić.

On je izneo i podatak da je Macanović nekad bio predsednik omladine Socijalističke partije Srbije (SPS) u Zemunu, a da mu se na privatnom profilu na Vajberu, umesto sopstvene, nalazi slika Slobodana Miloševića.

„BIA odavno ne radi po zakonu, a u njenom vrhu su ljudi bez imalo časti i obraza, sa kontaktima sa organizovanim kriminalnim grupama. Načelnik Pete uprave Goran Colić izabran je u Skupštinu Fudbalskog kluba Partizan i to od strane grupe koja je tada predvodila navijanje na ‘jugu’, a na čelu joj je bio Veljko Belivuk – Velja Nevolja. Ovo nije izolovan slučaj, već je to modus operandi Vučićevog režima. Imamo činjenicu da je Bojan Dimić, načelnik Prve uprave, nastale spajanjem Kontraobaveštajne i Uprave za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, mnogo puta viđen u loži stadiona Crvene zvezde u društvu lica koja se povezuju sa kriminogenom sredinom, a sada je i član uprave Sportskog društva Crvena zvezda. Imamo i slučaj iz Novog Sada, da je načelnik centra BIA koji je sedeo u upravi FK Vojvodina sa Slobodanom Milutinovićem Snajperom, čovekom burne prošlosti i zanimljive biografije, nedavno uhapšen.“

Na podsećanje da je 2012. godine tadašnji zamenik šefa kabineta direktora BIA Miodrag Lemajić bio izabran u upravu FK Crvena zvezda, Lakić je naglasio da to što visoki službenici i funkcioneri tajne policije sede u upravnim odborima fudbalskih klubova ima jedino u Belorusiji, „i to dovoljno govori gde nas vodi Vučić i šta planira da uradi u narednom periodu“.

foto: zoran žestić / tanjug

SLUŽBENA TIŠINA

Govoreći o slučaju Konstantina Katića, Lakić je objasnio da je, nakon što je pravni tim Narodne stranke predao krivičnu prijavu protiv vrha BIA, ona nadopunjena i imenom Macanovića, čiji su identitet u međuvremenu saznali. Takođe i da je Katić dobio poziv da se javi u Tužilaštvo, kao oštećeni, 20. oktobra, kako bi izneo sve podatke u vezi sa krivičnom prijavom i onim što mu se desilo, ali da je tada štrajk advokata, pa će verovatno biti odgođeno.

„Očekujem da Tužilaštvo, nakon što sasluša Katića, privede i liši slobode Macanovića, koji ga je oteo, zlostavljao i mučio i time počinio niz krivičnih dela, kao i da pokrene postupak protiv ostalih navedenih u krivičnoj prijavi. Osim što je Macanović počinilac teških krivičnih dela, on radi na takvoj poziciji da može da utiče na svedoke, uništi ili prekroji dokaze, ali i zbog velikog uznemirenja javnosti, koja je suočena sa činjenicom da BIA otima, zlostavlja i muči ljude.“

Izostanak reakcije BIA na optužbe o otmici i zlostavljanju Katića je, prema mišljenju Lakića, samo dokaz da su izneli apsolutnu istinu i da zato Služba, preko režimskih medija, drugim temama pokuša to da zataška, zato što je u sve umešan i vrh BIA.

Na pitanje da li strahuje da će neki dokazi nestati, recimo snimci aerodromskih bezbednosnih kamera, kao što je to bilo slučaj nesreće na naplatnoj rampi kod Doljevca, Lakić je odgovorio da je sudu podnet zahtev za obezbeđenje dokaza, kako bi se pribavili oni koji su važni za dalji tok postupka, „a pre svega snimci sa nadzornih kamera na aerodromu, kojih ima mnogo“.

„Upozoravamo Gašića, Parezanovića, Colića i sve druge funkcionere BIA da se ne igraju i ne pokušavaju da unište dokaze, jer kao što smo temeljnim radom otkrili identitet batinaša Macanovića, otkrićemo i sve ostalo. U Doljevcu je nestalo dva minuta snimka, a u ovom slučaju postoje četiri sata snimaka, sa većeg broja nadzornih kamera“, naveo je Lakić.

On je dodao i da se obratio i Zaštitniku građana, kako bi utvrdio sve nepravilnosti u radu BIA u Katićevom slučaju jer bi se tako i kroz institucije došlo do odgovora ko je od funkcionera BIA i na koji način naredio otmicu i zlostavljanje. Lakić ne veruje da je o tome postojao pisani nalog niti da je napisan izveštaj, jer je verovatno sve rađeno usmenim putem, pošto su agenti BIA stalno telefonski komunicirali sa nekim, a maltretiranog su, dok je tri sata klečao na podu, slikali i snimali mobilnim i taj materijal isto nekom slali.

Lakić podseća na član 11. Zakona o BIA koji kaže da o poslovima iz svoje nadležnosti Agencija obrađuje, čuva i koristi prikupljene informacije i dokumentaciju, o čemu vodi odgovarajuće evidencije i obezbeđuje zaštitu njihove tajnosti. Član 12, s druge strane, dokazuje da trojica agenata nisu imali zakonsko pravo da uopšte odvedu Katića, a glasi: „Pripadnici Agencije raspoređeni u posebne organizacione jedinice iz člana 6. ovog zakona u otkrivanju, praćenju, dokumentovanju, sprečavanju, suzbijanju i presecanju delatnosti organizacija i lica usmerenih na vršenje organizovanog kriminala i krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava i protiv Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike primenjuju ovlašćenja utvrđena zakonom i drugim propisima koje primenjuju ovlašćena službena lica i radnici na određenim dužnostima ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u skladu sa propisima o unutrašnjim poslovima.“ Katić se nije teretio niti za jedno od tih krivičnih dela.

I za kraj, još jedna „pikanterija“ iz rada BIA – na obeležavanju godišnjice novinari su odvedeni u takozvanu „situaciju sobu“ beogradskog Prvog regionalnog centra, odakle se prate i nadziru sve akcije, i tamo su im prikazani snimci iz nekih akcija, pored ostalog i one protiv grupe Veljka Belivuka u Ritopeku. Ispada da je BIA instalirala kamere i snimala kad su ljude odvodili unutra da se više nikad ne pojave i da niko nije reagovao; snimali su i kako se inscenira saobraćajna nesreća da se eliminiše eventualna policijska „kontrapratnja“. Vučić je potom, u obraćanju novinarima, pohvalio pripadnike BIA, „koji su rizikovali živote“ da bi ozvučili automobile te kriminalne grupe i postavili kamere oko kuće u Ritopeku.

Na žalost tabloida, koji su pisali o naknadno otkrivenoj „sobi smrti“ i načinu na koji je naknadno otkrivena – navodno je policiji to odao jedan član grupe – na svečanosti u BIA je rečeno da je to njihova zasluga, jer su specijalnom kamerom pretraživali i snimali kanalizaciju, pa tako došli i do te prostorije.