Dok traju novi napadi predstavnika vlasti i tabloida na Tamaru Skrozzu postavlja se pitanje - čemu sve to i zašto se to baš sada događa? Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić ocenjuje da je u pitanju težnja vlasti da se skrene pažnja sa sve masovnijih protesta protiv iskopavanja litijuma u unutrašnjosti
Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno govorio da se sa projektom „Jadar“ neće počinjati dok „Nemci ne budu garantovali da ćemo imati čiste reke i planine“, iz Evropske komisije tvrde da je kontrola poštovanja ekoloških kriterijuma u slučaju iskopavanja litijuma posao srpskih vlasti
Nijedan autokrata ne voli da vidi da se negde narod ozbiljnije buni protiv izborne krađe. Budi to nelagodna osećanja. Tako je uprkos masovnim protestima u Venecueli predsednik Srbije brže-bolje čestitao pobedu na izborima kolegi Nikolasu Maduru. Učinili su to i Putin i Si, zato što Venecula spoljnopolitički pripada antizapadnom bloku
Muzej grada Beograda i Istorijski muzej Srbije očekuju prve posetioce u novim prostorima negde pred početak Ekspa. Ministar finansija Siniša Mali najavio je i muzejsku četvrt kod Beograda na vodi, kao da ona na Trgu Republike i Studentskom trgu već ne postoji
Prvi put je na Olimpijadi učestvovao 1936. u Berlinu i tada je postigao državni rekord u skoku motkom. Prisustvovao je Olimpijskim igrama u Tokiju zato što je jedini znao da otpeva japansku himnu. Bio je takmičar, prvak, trener, pokretač, masovik, pisac, svirao je violinu. Bio je sportska legenda
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
Opoziciji nije lako da upravlja pitanjem litijuma. A ono jeste izuzetno važno i ne odnosi se samo na zaštitu životne sredine nego i na strateško opredeljenje Srbije prema novoj energetskoj revoluciji. Morate da imate ozbiljnu politiku koja je razumljiva građanima a istovremeno predstavlja branu populizmu. Dobar deo opozicije se tu ne snalazi najbolje. A to je zato što ponavlja stare greške – traži prečice. Vrlo se lako zakači na populizam umesto da nudi argumentovane i promišljene alternative. Čini se, ponekad se previše udvara radikalima, a manje misli na većinu građana
Nama je na čelu Ministarstva za brigu o porodici žena koja ne veruje u akušersko nasilje, koja podržava restriktivne zakone o reproduktivnim pravima, a sve to u vreme dok ekipa oko Donalda Trampa sprema “Projekat 2025” koji, između ostalog, treba da u potpunosti ukine pravo na abortus i ograniči pristup kontracepciji
Dominantni narativi tokom perioda istraživanja mreže uključuju potenciranje srpskih ratnih zločina na Kosovu, konstantne provokacije, kritiku i vlasti i opozicije u Srbiji, istorijski revizionizam, korišćenje Rezolucije o genocidu u Srebrenici da se Srbi okarakterišu kao genocidan narod, promociju albanskih ratnih zločina iz rata na Kosovu, negiranje zločina OVK-a, ali i napadanje albanskih pripadnika civilnog društva na Kosovu koji nisu pristalice Kurtijevog Samoopredeljenja (na slici)
“Neorgansko vreme stvara neorganske ljude. Neorganski ljudi stvaraju neorganska mišljenja. Znači, mi sad živimo u jednom veštačkom, neorganskom svetu. U jednoj velikoj tehnološkoj devoluciji. Ma koliko nam se činilo kako čovek sad ide kud hoće, da imamo tu veštačku inteligenciju – mi sad živimo u devolutivnom vremenu. Svaka ljubav i sva osećanja prognani su iz sistema koji vlada sada. Jer, to pokazuje slabost, a čovek koji ima slabost nije potreban nikome. Ovde su potrebni čvrsti ljudi, koji će lako da žive tuđe direktive”
“Razlog za to što Evropa može i dalje da bude najbolja i da se takmiči leži u 70 godina istorije u Cernu. To nije samo vreme. Cern ima ovaj divan kompleks akceleratora, ne samo LHC, to su svi prstenovi koji vode u LHC, to je 70 godina ulaganja, što je teško reprodukovati. Teško je reprodukovati i to što CERN ima oko 2500 zaposlenih, uglavnom inženjera i tehničara, i oni su apsolutno briljantni i imaju ogromno znanje. Zahvaljujući osoblju u Cernu, kada CERN nešto izgradi, to radi”
Ako ne bude odlučnosti da se odupremo rudarskim kompanijama, ako ne uočimo da i kineske i sve druge žele isto što i zapadne, tada će sudbinu Borskog basena podeliti čitava Srbija. Prodaja mineralnih resursa uz žrtvovanje životne sredine obezbeđuje male prihode i velike štete
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
“Pišem zato što moram, a o prirodi tog moranja teško bi bilo na ovom mjestu govoriti. Tek to je neka velika tema, o kojoj se, pak, ne može govoriti iz perspektive dokonog profesora i teorijski fundiranog književnog znanstvenika. To je nešto o čemu se može govoriti samo iz perspektive pisca, baveći se vlastitim slučajem. Pisanje romana, izmišljanje svjetova, imaginiranje, sve su to posljedice neke unutarnje nesavršenosti i nedovoljnosti. Pišući, ja zapravo radim ono što sam radio u vrijeme dok sam se sam sa sobom igrao ispod stola usput prisluškujući što drugi govore”
Glavni događaj na beogradskoj likovnoj sceni ovog leta je retrospektivna izložba o velikom umetniku Đorđu Andrejeviću Kunu, povodom 120. godišnjice od njegovog rođenja. Ovo je priča osobe koja je o njemu tokom godina slušala, čitala i čije su se sudbine članova familije, kasnije će se ispostaviti i tazbine, u određenim životnim momentima preplitale
Od mozaika ne može da se živi. Samo trošite vreme, snagu, novac, pa zašto se onda toliko umetnika uporno bavi njime?
Premijer Miloš Vučević je rekao da je Svesrpska deklaracija "osnov političke borbe za opstanak Srba na ovim prostorima", a poslanik opozicionog ZLF-a Radomir Lazović da je reč o "nacionalističkom pamfletu"
Kompanija „Studio za nove medije Galerija 12“ je u toku prošle godine ostvarila profit od 550.000 dinara (oko 4.700 evra), ima 10 zaposlenih, a osnovana je 2014. godine. To je bilo dovoljno da dobije posao vredan 14,6 miliona evra u okviru specijalizovane izložbe EKSPO 2027. I to ne prvi put
U maju je prosečna neto zarada prešla je 100.000 dinara, pohvalio se predsednik Republike Aleksandar Vučić na Instagramu. Dok on govori o rezultatima „vizionarske politike“, realnost je malo drugačija
Pod plaštom obeležavanja godišnjice „Oluje“, Vučić u Loznici za 3. avgust na stadionu "Lagator" zapravo planira „kontramiting“ ne bi li građanima koji protestuju zbog rudarenja litijuma pokazao svoju nadmoć. Pripreme ovog kvazipatriotskog spektakla su uveliko u toku
Ministar privrede i preduzetništva Republike Srpske Vojin Mitrović je izjavio da vrednost investicija Republike Srbije u RS premašuje 1,1 milijarde evra, te da postoje „odlični i bratski odnosi srpskog naroda sa obe strane Drine“
Galeb Nikačević u muzičkom delu svog podkasta Agelast Session predstavlja bend Porto Morto spektakularno snimljen u beogradskim Silosima. Nikačević za „Vreme“ govori o tom snimanju, svom podkastu i promeni medijskog sveta
Iako u Urbanističkom projektu rekonstrukcije piše da je „namera projektanta da u najvećoj meri sačuva spoljni izgled vile“, na osnovu kog je dobio dozvolu za rekonstrukciju, fasada Topolske 8 juče je srušena
Formalni gazda „Informera“ Dragan J. Vučićević izmislio je da je zamenica glavnog urednika FoNeta Tamara Skrozza izjavila da je predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo ubiti 5. oktobra 2000. godine i to stavio na naslovnu stranu. Usledila je tabloidna baražna paljba na Skrozzu
Sve izražajnije klimatske promene prete opstanku gotovo svih vrsta drveća u Srbiji, a Pančićeva omorika spada u posebno ugroženu vrstu. Zbog toga, značaj šuma nikada nije bio veći
Građani su poneseni novim litijunskim ustankom, mišlju da je uspelo jednom, pa zašto ne bi i drugi put. Okolnosti su sada, međutim, sasvim drugačije. Vlast neće tek tako odustati od nauma da srpski litijum do 2028. godine ugleda svetlost dana i zapadna tržišta
