Neverovatne oblike odeće i obuće dobijene savijanjem tekstila i kože pokazuju Lidija Jovanović i Katarina Samardžić na izložbi „ReFOLDING“, ističući da je moda pre svega umetnost
Kad se kaže – prezentacija mode, prvo se pomisli na modnu pistu, manekene i reviju. Lidija Jovanović i Katarina Samardžić modu predstavljaju u galeriji, kao što se predstavljaju umetnička dela, na izložbi „ReFOLDING“ u Galeriji „Singidunum“ ULUPUDS-a u Beogradu, od 2. do 10. decembra.
Jer, moda jeste umetnost.
„Zbog industrijske proizvodnje odeće, izgubila se svest da je moda pre svega umetnost, grana primenjene umetnosti, pa čak i kad je neka kolekcija urađena sa autorskim pristupom“, kaže za portal „Vremena“ Lidija Jovanović. „Zato će moji radovi na izložbi biti izloženi na zidu, kao slike, a Katarini u prostoru kao skulpture“.
Ženske čizme, sandale i odeća koje izlaže Lidija Jovanović su unikatni umetnički predmeti koji su i upotrebni, moguće ih je odenuti i obući za bilo koju priliku. Isto važi i za bluze, košulje i haljine Katarine Samardžić. Obuća je napravljena od kombinacije sivog pliša, kože i postave u drugoj boji, a bluze su od svile.
Dizajn svakog odevnog predmeta na njihovoj izložbi je rezultat istraživanja. Lidija Jovanović je ovom izložbom nastavila projekat StART Folding započet 2018, istraživanje potencijala presavijenih formi tekstila i kože. „Zato sam i izabrala pliš i kožu kao materijale koje je moguće presavijati i od njih praviti postojanu formu“, objašnjava Lidija Jovanović.
I odeća Katarine Samardžić je nastala savijanjem, ali onim koje, kao daleka inspiracija, podrazumeva origami tehnika pa se veština savijanja papira spaja sa modnom praksom.
Dakle, obe umetnice istražuju mogućnosti transformacije tkanine i kože u nosivu umetnost, stvarajući sklad između tradicije i inovacije. Svaki komad nosi priču o istraživanju forme, teksture i proporcije, otelotvorujući harmoniju između minimalizma i složenosti.
Zbog tog eksperimentisanja sa presavijanjem i origamijem, jasno je zašto su izložbu nazvale „ReFOLDING“.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
