Dok u Ustavnom sudu Srbije čami zahtev za zabranu desničarskih organizacija, Naši 1389 i Dveri skupljaju potpise da postanu partije, jer još uvek nema smernica sa Andrićevog venca kako da se tumače zakoni
Postoji ozbiljna kriza mejnstrim politike u Srbiji. U takvim okolnostima ukazuje se prazan prostor podložan novom popunjavanju, naročito na njenim desnim rubovima
"Zamislite da sa grupom prijatelja delite kuću. Smatrate da je dobro da stvari obavljate zajedno (kuvanje, žurke, odlazak na odmor…), ali ste ustanovili pravilo da se ništa ne preduzima bez pristanka svih ukućana. Nakon nekog vremena shvatite da, mada su stvari koje radite uspešne, ne činite baš mnogo toga, jer je teško postići saglasnost svih… Ubrzo zaključujete da bi vam, dugoročno gledano, bilo bolje da neke stvari ipak uradite, iako se sa njima slaže samo većina." Ovako se u Evropskom dnevniku objašnjava promena glasanja u institucijama EU, od prvobitne "stroge jednoglasnosti" na većinsko odlučivanje
Zemlja rizikuje da postane žrtva sve većeg nasilja nakon sukoba između policije i pristalica opozicije u kojima je troje ljudi poginulo i desetine povređeno. Premijer Sali Beriša i gradonačelnik Tirane Edi Rama međusobno se optužuju za prošlonedeljno krvoproliće
Posle terorističkog napada na Aerodromu Domodedovo predsednik Rusije kritikuje anarhiju, traži odgovornost aerodromskih vlasti i bolju zaštitu vitalnih mesta. Pominje i Olimpijadu u Sočiju 2014
Policija očekuje da joj kafedžije i domaćini-amateri priznaju kako su upravo ispratili pijanog vozača, mi kafanski umetnici ostadosmo neobuhvaćeni, nedostojni kao da smo sudije
Stiče se utisak da su se Amerikanci navikli na govor mržnje i razuzdanu republikansku retoriku koja se uvukla u američku politiku negde u vreme kampanje za drugi predsednički mandat Dordža Buša juniora, a kulminirala pre i posle predsedničkih izbora koje je u velikom stilu osvojio Barak Obama. Sada se nanovo analiziraju izjave tipa "u Beloj kući sedi Mao Cedung", kao zloupotreba zagarantovane slobode mišljenja i govora i nešto više od pukog kršenja političke korektnosti
Mnogo toga je 2010. bilo u hroničnoj rekonstrukciji, muzeji, vlada, Mišarska ulica... Može li se u Zajednicu za ugalj i čelik bez železnice? Hoće li uslediti 2484. pitanje za EU kandidaturu: "Da li ćete nekad dobiti neku utakmicu u Ligi šampiona, i kako to nameravate da postignete?"
Brehtov komad Džoana, svetica čikaških klanica, napisan 1930. nakon svetskog berzanskog kraha, prikazuje složene odnose između realne privrede i špekulacija na berzi, uključujući i slom celokupnog sistema, te ne čudi da se ova drama trenutno igra u mnogim pozorištima. U impresivnoj inscenaciji Mihaela Talhajmera u bečkom Burgteatru ovaj komad deluje zastrašujuće aktuelno
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su 24. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju tribinu "Ko šiša mlade – odrastanje u Srbiji". Učesnici su bili Stevan Filipović, Maja Uzelac, Bora Kuzmanović i Dimitrije Vojnov, a voditelj Jovana Gligorijević
Naša takozvana kulturna elita, ako imamo tako nešto u ovom trenutku, mogla bi da se formira iz redova sadašnjih klinaca. Mada, oni su jedna užasno tužna grupa, da tako kažem, bukvalno su skup individua kojih uopšte nije malo, ali koji apsolutno nemaju oko čega da se organizuju ni u kakvom društvu, koje bi onda bilo nekakav značajan društveni faktor
"Baždarenje nostalgije"; VREME 1037
"Grad bez kupatila"; VREME 1036
Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja u Vladi Srbije (B92)
Novim odredbama o pritvoru nadležni u Srbiji krše, osim vlastitog Ustava, i evropske i ostale konvencije, što govori u prilog onima koji predviđaju nove postupke pred Evropskim sudom za ljudska prava, ali i onima pred našim sudovima u kojima se dodeljuju odštete za neopravdani pritvor. I jedno i drugo naplaćuje se iz džepova poreskih obveznika
Demokratska stranka ne vodi društvo i ne otvara se prema njemu; umesto da pozove građane da učestvuju u političkom životu, u rešavanju i krupnih i sitnih pitanja, ona je postala tvrđava. Nama treba mnogo više demokratije, transparentnosti, razgovora, otvorenosti, umesto ovog straha i glumatanja politike
Za razliku od navijačkih grupa, u slučaju ultradesničarskih organizacija, bar na prvi pogled deluje teško ustanoviti delovanje "usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka. Lideri ovih organizacija gotovo nikada ne pozivaju otvoreno na nasilje, u javnim nastupima nikada eksplicitno neće reći na šta tačno misle kada, na primer, učesnicima Parade ponosa poručuju: "Čekamo vas" ili "Gotova je"
Francuski sindikati nisu ostvarili pobedu nad državom još od 1995. Koliki je domet burnih protesta zbog smanjenja socijalnih prava? Da li nestaje država blagostanja i da li je ona kriva za promašaje neoliberala? Ponižena socijaldemokratija traži kompas
▸ Jan Asman
▸ Monoteizam i jezik nasilja
▸ Prevod: Dejan Aničić
▸ Karpos, Loznica, 2009
Nikakve zakonske kozmetike neće promeniti ništa ako nam sudovi budu radili ovako kako rade, ako tužioci – kako izgleda u poslednjem primeru – nisu primetili da se Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama ne odnosi samo na sportske priredbe, već i na ostale javne događaje obeležene nasiljem
Posle nedelje i posle Đenove, sada nas čeka subota. Na svu sreću, sa Portugalcima ovi igraju tamo u Bragi, što ne znači da u utorak uveče neće biti pucnjave i ostalog; na svu sreću te pljušti kiša. Kakva su iskustva od nedelje i iz Đenove? Jesmo li imalo pametniji? Znamo li šta se radi, kako i zašto? Ko je tu kome šta? Odakle pare?
Dva aviona Hrvatskog ratnog zrakoplovstva srušila se u okolini Slunja, po svemu sudeći zbog neopreznog manevra pri uvežbavanju napada na zemaljske ciljeve. Taj događaj, međutim, pao je u senku kampanje koja se nadigla protiv srpskog nedeljnika "Novosti", koji je slučaj opisao isto kao i neki drugi mediji i političari. E, onda je nastala graja nebeskih razmera, jer da je tom naslovnicom povređeno sve hrvatsko: domovinski rat, vojska, nacionalna osećanja, domoljublje, javni moral, bogoštovlje itd.
"Predstavu počinjemo tako što glumci izgovaraju svoje matične brojeve, a završavamo tako što ih ponove, ali uz njih dodaju i svoje ime i prezime. Između te dve tačke svako priča o sebi spram onoga što se nekada zvalo Jugoslavija, priča o tome šta nam se događa ‘kada sve potone kao Atlantida’, kada potone ono što smo voleli i u šta smo verovali, kada potone sistem po kome smo vaspitavani i po kome smo živeli"
