Napad na Islamski centar

U noći između poslednjeg dana jula i prvog avgusta, nepoznati vandali razbili su stakla na ulaznim vratima Islamskog centra u Novom Sadu. „Ovo je vandalski napad na Islamsku zajednicu! Ovo je napad na sve muslimane. Mislili smo da je to prošlost, ali muslimani u Novom Sadu se i dalje osećaju nesigurno, i dalje ne mogu na miru da obave svoju molitvu. Zaista smo uplašeni“, rekao je Mirza Murati, sekretar Islamske zajednice Vojvodine.

U napadu nije pričinjena velika materijalna šteta, ali Murati je rekao da je ovaj incident shvatio kao napad na muslimane jer se incident dogodio na početku Ramazana, svetog muslimanskog meseca.

Incident se dogodio oko pola četiri ujutru, a vernici koji su išli sa molitve videli su nemaskirane napadače koji su bejzbol palicama porazbijali stakla. „Vernici su se plašili da izađu i suprotstave se nasilnicima“, rekao je Murati i dodao da je policija došla nakon napada i izvršila uviđaj. Kamera koja se nalazi na objektu Islamskog centra navodno nije radila, ali je kamera s jedne obližnje zgrade snimila počinioce kako se udaljavaju.

Napad na zgradu Islamskog centra u Novom Sadu, do utorka 2. avgusta, osudili su gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić, predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, kao i Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine i grupa nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, u kojoj su Žene u crnom i Komitet pravnika za ljudska prava.

Što se tiče šire javnosti, koja ovu vest čita i komentariše i na internet sajtovima medija, reakcije su različite. Dok jedni osuđuju ovaj vandalski čin i izražavaju solidarnost sa muslimanskim vernicima, drugi za incident krive same muslimane.

Novosadski psiholog Dragan Aksentijević, govoreći za „Pres“, smatra da je nasilje danas trend, a ne odraz bunta ili ideološke borbe: „Danas je, nažalost, ‘in’ staviti fantomku i uzeti bejzbol palicu. Tinejdžerima je to neka vrsta utrkivanja i takmičenja, ko će biti veći ‘patriota’ i huligan. Sve polazi od nakaradnih društvenih normi na koje državni organi žmure, umesto da se uhvate u koštac s njima.“