Zona sumraka
Nikotinska dolina
Već za tričavih deset godina zabeležićemo prve Šumadince koji će imati rak pluća na bazi domaćih cigareta
Zona sumraka
Sikter, deco Gospodnja!
Crkva je isto legalista – ono što joj država dodeli koristiće sa ispravnom uskogrudošću zakonitog vlasnika
Kako je propadala Vojvodina (1988-2002)
Crni bilans jedinstva
Kad se gubici podele s brojem stanovnika, vidi se da je svaki Vojvođanin u Miloševićevih 11 godina izgubio 13.578 dolara a svaki stanovnik centralne Srbije 10.642 dolara
Otkrića Anketnog odbora
Pandorina kutija
Stenogrami Anketnog odbora Skupštine Jugoslavije, osnovanog da ispita okolnosti oko ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića, nisu mnogo doprineli rasvetljavanju tog zločina, ali su bacili svetlo na neke druge stvari
Na licu mesta - prva nedelja suđenja Slobodanu Miloševiću
Unakrsna paljba
Početak suđenja protiče inače u znaku upotrebe istog oružja koje koriste obe strane. Slobodan Milošević se odlučio za nešto što se u komplikovanim sudskim procesima često koristi u nekim pravosudnim sistemima – na svaki video zapis, fotografiju ili argument jedne strane, automatski se potegnu video zapis, fotografija i argument s druge strane čime se dokazuje upravo suprotno. Pa ko duže izdrži. Utisak o izuzetnoj pripremljenosti mogao bi da počne da bledi kada pred Sud budu izašli prvi svedoci koji će govoriti o konkretnim žrtvama i postavljati pitanja koja nemaju previše veze s visokom politikom. Milošević, koga sasvim sigurno čekaju slična suočavanja, moći će da se brani tvrdnjama da o takvim događajima ništa ne zna, ali ne i da drži tako visok gard koji je zauzeo kada je pred sobom imao jednog Mahmuta Bakalija
Intervju - Milenko Vakanjac
Ko predstavlja Srbe
U Sloveniji postoji i radi nekoliko srpskih društava, koja su tokom protekle decenije tavorila na margini, uz sporadične koncerte folk zvezda i poluilegalne proslave srpske Nove godine. Novi Savez srpskih društava doduše nema krov pošto nema ni prostorije, ali zato ima predsednika. To je penzioner iz Ljubljane Milenko Vakanjac
Početak suđenja Slobodanu Miloševiću
Završni račun
Džefri Najs se odlucio da pred kamerama globalnih TV stanica, koje su citav dan pratile sulcenje Miloševicu kao ubedljivo najveci svetski dogacaj, razmatra noviju politicku istoriju ovih prostora. U tom nedovršenom pokušaju, Slobodan Milošević je prečesto ostajao da visi u nekom bezvazdušnom prostoru van stvarnog istorijskog i političkog konteksta u kome su ratovi u bivšoj SFRJ zaista počinjali. Ispalo je nekako da je raspad bivše Jugoslavije gotovo isključivo "srpska stvar", posledica njegovog lošeg karaktera, neutoljive želje za vlašću i genocidne prirode. U slici koju je ponudio tužilac Najs gotovo da i ne postoji druga strana u tim ratovima, činjenica da su nacionalne vođe sasvim lepo sarađivale među sobom, još manje se prepoznaje i nazire ono što je međunarodna zajednica takođe učinila na ovim prostorima
Političke igre s popisom, drugi put
Koliko je kojih
Ukoliko se Crna Gora ponovo ne predomisli, oko 50.000 ljudi angažovanih u popisu stanovništva, moglo bi konačno da otkrije koliko Kineza ima u SRJ, ali teško da će podaci do kojih dođu pomoći u preciznom utvrđivanju razmera etničkog čišćenja koje se u protekloj deceniji odvijalo na prostoru bivše Jugoslavije
Skupština Srbije
Reanimacija koalicije
Približava se crnogorsko finale, u Beogradu se polako otvara ustavna rasprava, dok se u Skupštini Srbije "igra na žici"... Može li vladajuća garnitura da postigne neki funkcionalan kompromis
Profesor Pavle Nikolić
Parlamentarna monarhija – povratak tradiciji
Nacrt ustava Kraljevine Srbije definiše Srbiju kao državu srpskog naroda i svih njenih ravnopravnih građana bez obzira na rasu, nacionalnost, etničko poreklo, jezik i veroispovest. Srbija u dvanaest regiona, ćirilica zvanično pismo
Demokratska stranka Srbije
Pet ravnopravnih regiona
Kosovo bi bilo šesti region nakon "rešenja njegovog položaja"
Lični stav
Otkriće naših
Kad slušam Velju Ilića kako začikava Svilanovića da se pojavi na skupovima Naših u Americi, ja u tome naravno ne prepoznajem nikakvu inteligenciju koja je spremna da slobodno raspravlja o svemu i svačemu. Vidim samo jednu ostrašćenu, izbezumljenu i naravno neobrazovanu gomilu koja ni sama ne zna gde je i šta hoće. Američki zakoni i pravila igre toliko su im uterali strah u kosti da im, izgleda, sad jedino ostaje da svoje opsesije i traume isteruju preko svojih poslanika
Intervju - Zoran Lilić
Svedok najveće greške Miloševića
"Sastanak sa Kolom je održan 3. maja 1999. i mogao je da ima istorijsko značenje za ovu zemlju. Bili smo na pragu da zaustavimo bombardovanje. Od nas se tražilo da u veoma kratkom roku prihvatimo trupe UN-a na Kosovu, ali tako da napravimo izbor. Plan je predviđao da na Kosovu ostane onaj broj naših vojnika i policijaca dogovoren sporazumom Milošević–Holbruk, a to je 12.000 ljudi. I poredite to sa onim što danas imamo na Kosovu. U Bonu smo dobili 48 sati za hitan odgovor. Nije bilo razloga da bar ne pokušamo. Ponekad mi se čini da je Milošević odustao zbog lične surevnjivosti. U svakom slučaju, 'kućni savet' je u tom trenutku doneo jednu od najpogrešnijih odluka za sudbinu ove zemlje"
Skupština Srbije
Ustav i slaba vlada
"Vojvođanski dan" u Skupštini Srbije otvara raspravu o ustavnom ustrojstvu Srbije i pokazuje da se država ne može uređivati pomoću improvizacija, euforija i tesnih većina. Sličnosti do sada poznatih ustavnih platformi govore da DOS može, ako hoće, da usaglasi ustavnu deklaraciju
Skupština Srbije
Banovina i dedovina
Omnibus zakon za prenošenje nadležnosti Vojvodini i Zakon o lokalnoj samoupravi daju regionalističke obrise sve izvesnijem novom srpskom ustavu i testiraju stare sličnosti i razlike. Hoće li se "u požarima strasti akcenti prebaciti na sasvim drugi teren" ili će put ka razumnoj organizaciji države biti otvoren
Euroforija
Provetravanje slamarica
Na kraju će se ispostaviti da su od uvođenja eura najviše ućarile zemlje u kojima je dojčmarka bila "alternativno" sredstvo plaćanja, paralelna valuta – u paralelnom životu
Gde su, šta rade – bivši pregovarači, mogući svedoci Hagu
Ljudi sa kanabeta
Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice
Izbor redakcije "Vremena"
Deset događaja koji su osvetlili 2001. godinu
2001. godine DOS-ova vlast je bila hit u svetu i učinila je značajne pomake – trasirala pravac reformi, donela set novih zakona i sklopila niz povoljnih međunarodnih ugovora, uz posrtanja počela da izgrađuje pravnu državu. Ta vlast prošla je kroz teške odluke i kroz događaje (mi biramo deset karakterističnih, sa veoma dugim repovima) koji su rendgenski osvetljavali i javne vrline i tajne poroke vlasti i, na svoj način, "duh vremena". Pedsednik Koštunica govori o postupanju po božjim i ljudskim zakonima i (22. decembra) o tome da "nijedna vlast nije večita ni od Boga"; a premijer Đinđić i Boga uvršćuje u reformiste pa u Privrednoj komori (22) govori o "fenomenalnom rastu poljoprivrede". Bog se, zaista, malo nasmešio na ojađenu Srbiju, 2000. je bila velika suša, a 2001. je pala "đurđevska kiša koja vredi pola Beča", što je omogućilo rast poljoprivrede za čak 25 odsto što je, opet, doprinelo da, uprkos padu industrijske proizvodnje, privredna aktivnost ipak "pređe nulu". Javnost može da gleda šta rade, a da ne sluša šta pričaju, ili, još bolje, može da pođe od pretpostavke da je sve što političari na vlasti jedni o drugima pričaju – u osnovi tačno.
Od Tanaska do Ljubiše Rajića
„Cena otetih godina“; „Vreme“ br. 571
Sa puta po Albaniji
Pink u senci bunkera
Grupa novinara beogradskih redakcija boravila je od 3. do 7. decembra u Tirani, u uzvratnoj poseti albanskim kolegama. Beogradski novinari bili su gosti Instituta za medije iz Tirane koji je u saradnji sa beogradskim Medija centrom pre nekoliko nedelja organizovao posetu novinara nezavisnih redakcija iz Tirane. Iako ovo nije bio prvi put da beogradski novinari borave u Tirani od sloma totalitarnog režima u Albaniji, ovo je svakako najveća novinarska razmena u poslednjoj deceniji, ali i u istoriji odnosa dveju zemalja uopšte. Iako je većina kolega iz Beograda iz takozvanih nezavisnih medija, domaćini iz Tirane potrudili su se da se gosti iz Beograda osećaju više kao državna delegacija na najvišem nivou, nego kao deo obične esnafske razmene. Uz sve privilegije koje ovakva poseta sa sobom nosi (među koje, između ostalog, spada i prijem kod ministarke spoljnih poslova Albanije Arte Dade i gradonačelnika Tirane Edija Rame), ovakve posete novinarima otežavaju posao kada žele da prenesu svoje utiske. Bez obzira na bogat program, potpisnica ovih redova ne može da se otme utisku da je bila u prilici tek da zagrebe po albanskoj svakodnevici, a naročito ako se ima u vidu da o susednoj Albaniji znamo manje nego o Avganistanu. Ako želite da se snađete u mračnoj sobi, najbolje je da upalite svetlo. Vaš izveštač, međutim, tokom ovog navrata, imao je samo baterijsku lampu. Zato su redovi koji slede tek zbir nasumičnih utisaka
Hannes Hofbauer (Beč)
Prerađivanje istorije u periodu transformacije
Savremena istorija na Balkanu i njen uticaj na Evropu
Intervju - dr Gojko Savić, član Predsedništva Kosova
Povratak u oklopnom transporteru
"Bili smo u situaciji da posmatramo albansku stranu koja još nije postigla dogovore. Verovatno da je i sednica prekinuta sa ciljem da oni za naredna dva dana postignu dogovor i da u četvrtak izraze jasan stav"
DOS na rastanku
Sam protiv svih
Tema vanrednih izbora nije prošla u narodnoj skupštini, ali je ušla u narodni život
Zakazan početak suđenja Slobodanu Miloševiću
Propast „Velike Srbije“
Improvizacije tužilaštva u pokušaju da objedini suđenje. Sudija Mej očito ne želi da u pravničke udžbenike uđe kao sudija koji u sudskom "procesu stoleća" nije bio u stanju da obezbedi elementarne uslove za pošteno suđenje i zato već na početku poručuje timu Karle del Ponte da nije previše impresioniran onim što su do sada ponudili