Vlast čeka da vidi kako će se situacija dalje razvijati, jer Evropska unija i zapadni partneri ne tolerišu jednostrane poteze ili bilo kakvu eskalaciju situacije, i državni vrh se nada da će sa Zapada doći neki odgovor prema Kosovu, kaže Helena Ivanov iz Analitičkog društva „Henri Džekson“, transatlantskog istraživačkog centra za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, sa sedištem u Velikoj Britaniji
„Svuda si mogla da stigneš, da se popneš. Nikada nisi odustajala od novog mesta. A susreti sa našim ljudima u rasejanju. Ta ljubaznost. Padaš s nogu, ali se slikaš, razgovaraš, pitaš i potpituješ… i hoćeš sve da vidiš", piše za „Vreme" glumica Vjera Mujović o velikoj prijateljici i koleginici Radi Đuričin
Sedamnaest dana čekanja na porođaj, komplikacije, falsifikovani izveštaji i nezainteresovani lekari koji čekaju mito… Ispovesti majki iz Srbije, čija će deca doživotno nositi posledice, sadrže teške optužbe. Tri majke govore za „Vreme“
Dok besni rat u Ukrajini i oko ruskog Kurska, a Volodimir Zelenski najavljuje „plan pobede“, ostavke je podnela trećina ministara. No, navodno, nikakvog sukoba nema i sve je planirano
Stomatolog na čelu instituta za javno zdravlje zvuči kao neslana šala, kao recimo da postavite vlasnika pečenjare da vodi najveći energetski sistem u zemlji. E pa nije šala. Ćerka Jorgovanke Tabaković, zubarka Milena, na čelu je Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Pa ti sad imaj herca da u Novom Sadu piješ česmovaču
U Makronovoj i Šolcovoj retorici čak se i frazerski manje spominje “evropski put”, a više poslovni dilovi. Nije to ni tako loše, treba stvari postaviti na pravi temelj. Ko šljivi poštene izbore i demokratiju kada su tu “rafali”, nuklearna energija i litijum. I još jedan paradoks. Evropski fondovi ulažu ogromne pare u projekte institucionalnog razvoja Srbije. I što se više novaca troši, to manje institucije postoje. Srbija je projektno deinstitucionalizovana zemlja. Slično je i kada je reč o medijskim slobodama
Dva susedna sela u Braničevskom okrugu, Dubravica i Batovac, dele istorijsko rivalstvo, ali se suočavaju i sa zajedničkom pretnjom. Dok broj stanovnika opada, život u selima postaje sve neizvesniji zbog mogućeg preseljenja izazvanog najavljenim otvaranjem ugljenog kopa Zapadni Kostolac. “Bićemo kao ostrvo – s jedne strane Dunav, s druge strane površinski kop, a mi ni na nebu ni na zemlji. Kad ostanemo bez pijaće vode, bojim se da ćemo sami morati da napuštamo svoje zemljište i to za bagatelu”, kaže za “Vreme” Dejan Životić iz Dubravice
Da li je akcija “Najbolja cena” samo promotivni trik vladajuće stranke u trenutku kada ljudi na ulicama protestuju protiv kopanja litijuma i kada se odlučuje o visini minimalne zarade za naredenu godinu? Ona će biti 53.592 dinara, što se poklapa sa iznosom minimalne potršačke korpe, ali za maj ove godine. Pored toga, ni Zakon o radu, a u vezi sa isplatom minimalne zarade, već godinama se u Srbiji ne poštuje
Predlog Zakona podrazumeva materijalnu podršku roditeljima ili starateljima za negu deteta sa smetnjama u razvoju koja bi im, barem malo, olakšala situaciju u kojoj se nalaze. Odluka o statusu roditelj-negovatelj nedavno je izglasana samo u Skupštini Sremske Mitrovice. Ostatak Srbije i dalje ćuti
Još od prvih, nikad zvanično homologovanih letova Francuza Klemana Adera iz daleke 1890. godine, preko brojnih pionira i vizionara avijacije i avio-industrije, do današnjih svetskih giganata sektora aeronautičke industrije oličenih u “Dasou” i, iznad svega, “Erbasu”, ali i čitavom roju današnjih “French-Tech” startapa iz domena vrhunske svemirske tehnologije, Francuska se nalazi u samom svetskom vrhu u oblasti kako civilne tako i vojne, ali i svemirske aeronautičke industrije
Koncert: Bajaga i Instruktori, Ušće, Beograd, 31. VIII 2024.
Stari hitovi su, naravno, odmah razgalili šarenu publiku s dosta mladih, zvuk i light show na visini i bez naročitih digitalnih čudesa, projekcije na velikim ekranima taman (i s redovnim animacijama u formatu mob. telefona), pa je srce večeri zapravo i bilo tamo gde treba – u dinamici benda, grupice ljudi koja sve to uživo izvodi, diše muziku, što bi se novosrpski reklo, organski
Dramski tekst Nikole Stanišića Kavez za ptice, koji je u režiji Slobodana Stankovića izveden na letnjoj sceni Beogradskog dramskog pozorišta, govori o teškom i surovom životu štićenika u kazneno-popravnom domu za maloletnike. Posebna vrednost ove predstave su mladi glumci koji su svi do jednog bili izvrsni
Arhitektonski biro „Danilo Dangubic Architects“ i još dve firme dobiće 4,4 miliona evra za posao izrade sveobuhvatnog master plana specijalizovane izložbe EXPO 2027, kao i njeno integrisanje u prostornu celinu koju čine Nacionalni Stadion, EXPO parkinzi i prateće saobraćajnice i sam EXPO kompleks
Poslednjih meseci, nakon vaskrsnuća projekta „Jadar“, borba aktivista protiv iskopavanja litijuma je eskalirala. Pošto su uspeli da dobar deo Srbije dignu na noge, pojavili su se kontraaktivisti okupljeni oko misterioznog pokreta „Kopaćemo“ koji je objavio i spisak „ekoloških terorista“. Za to vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić krstari Srbijom i prosvetljuje građane o blagodetima litijuma za državu i narod
Istraga, optužnica i sporazum sa tužilaštvom koji su postigli sinovi Zvezdana Terzića kao da su služili da ova dvojica ostanu na slobodi, otkriva „Vreme“ u novom broju. I to iako su brutalno, preteći pištoljima i uz podršku operativaca BIA, umalo ubili čoveka batinama
Posle teškog poraza na pokrajinskim izborima, vladajuća semaforska koalicija suočava se sa ozbiljnim izazovima u migracionoj politici. Kristijan Lindner, vođa Liberala, poziva na preispitivanje politike prema migrantima, dok ankete pokazuju da su građani sve manje tolerantni prema dosadašnjem pristupu azilu
Trka za Belu kuću je u punom jeku, a ankete pokazuju nikada veći rodni jaz između pristalica Donalda Trampa i Kamale Haris. Žene su lojalnije demokratskoj kandidatkinji, dok su muškarci pretežno simpatizeri bivšeg predsednika SAD. Kako su neka od glavnih pitanja ove kampanje pravo na abortus vantelesnu oplodnju, kandidati moraju pažljivo da odluče kako će pristupiti ključnim temama
Aleksandar Vulin sastao se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na marginama Istočnog ekonomskog foruma (EEF) u Vladivostoku. Brisel kritikuje Beograd zbog održavanja diplomatskih veza sa Moskvom uprkos težnjama ka članstvu u EU, dok premijer Srbije smatra da „nije ništa strašno" da se potpredsednik Vlade sastane sa Putinom i podseća da Srbija nije prekinula diplomatske odnose sa Rusijom
Nakon prošlonedeljnog zatvaranja srpskih institucija na Severu Kosova, ove nedelje su njihovi čelnici pozvani da se u svojstvu osumnjičenih jave policiji radi ispitivanja za navodno falsifikovanje dokumenata, saznaje portal KoSSev
Zbog ruskih raketa lansiranih na ukrajinske gradove u blizini granice sa Poljskom, Poljska je ponovo podigla svoje vojne avione. U međuvremenu, mediji prenose da ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba podnosi ostavku. To je juče učinila i potpredsednica ukrajinske vlade Irina Vereščuk
Direktiva Evropske unije po pitanju odlaganja rudarskog otpad je manjakava, utvrdila je pravna analiza koju je objavila nevladina organizacija Transport & Environment. Istovremeno, Zajednički istraživački centar Evropske komisije je saopštio da u Srbiji trenutno ima 709 kontaminiranih lokacija koje niko ne nadzire
U avgustu je portal „Vremena“ ponovo zabeležio rekordnu posetu i to rukovodeći se logikom posve suprotnoj od one koja dominira u Srbiji – bez jurnjave za klikovima pomoću kusih vesti i senzacionalističkih naslova
Na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD-u mašinerija za prikupljanje novca radi punom parom te je za očekivati da će biti postavljeni novi rekordi. Svojim milionima superbogati, milijarderi i poslovni lideri, naravno, žele da obezbede uticaj na politiku i nakon izbora
Kosovska policija je 30. avgusta na severu Kosova zauzela sve preostale srpske institucije. Na njih se postavljaju table sa oznakama različitih institucija „Republike Kosovo“. Otpora gotovo da nema. U Beogradu praktično vlada muk
Prevod
Tri faktora
Šta su mogući razlozi tako pomirljivog ponašanja Vučića za „Vreme“ objašnjava Helena Ivanov iz Analitičkog društva „Henri Džekson“, transatlantskog istraživačkog centra za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Ona kaže da su za takvu reakcija ili nedostatak reakcije državnog vrha u suštini važna tri faktora.
„Pre svega, vlast čeka da vidi kako će se situacija dalje razvijati, jer Evropska unija i zapadni partneri ne tolerišu jednostrane poteze ili bilo kakvu eskalaciju situacije, i državni vrh se nada da će sa Zapada doći neki odgovor prema Kosovu s obzirom na seriju jednostranih poteza koje je Kosovo napravilo poslednjih godina, a i na najave novih, kao što je otvaranje mosta na Ibru“, kaže Ivanov.
Ona dodaje da državni vrh Srbije, pored tog nadanja, istovremeno ne želi da eskalira situaciju ili da povlači jednostrane poteze, jer bi to zapadni partneri osudili.
„Drugi razlog je što se polako približava godišnjica Banjske, što je bio događaj koji je veoma loše uticao na poziciju Srbije u odnosu na zapadne partnere i na poziciju Srbije u procesu pregovora o normalizaciji. Bilo kakva eskalacija situacije koju bi izazvao državni vrh Srbije u ovom trenutku bi dosta bila interpretirana i u kontekstu događaja u Banjskoj, s obzirom na blizinu godišnjice“, kaže Ivanov.
Konačno, kao treći faktor koji utiče na odsustvo reakcije državnog vrha, ona navodi veliki fokus na unutrašnje probleme.
„Sukob u vezi sa kopanjem litijuma zahteva veliku pažnju državnog vrha. Prva dva faktora, koji su ključni, uz ovaj treći, su način na koji možemo da sagledamo trenutno stanje stvari“, kaže Ivanov.
Upitana da li, u vezi sa prvim faktorom, državni vrh zaista ima razloga i prava da se nada da će Zapad reagovati na poteze Prištine, Ivanov kaže da dosadašnja istorija ne daje mnogo razloga za nadu.
„Evropska unija i zapadni partneri su do sada veoma slabo reagovali na jednostrane poteze koje je povlačila Priština i uglavnom su se zasnivale na nekim izjavama i tvitovima. Poslednji put smo imali neke mere koje su uvedene, ali one očigledno nisu bile dovoljno jake da zaustave Kurtijevu vladu da povlači jednostrane poteze“, kaže Ivanov.
Ona ocenjuje da se više radi o ceni koju bi Srbija platila da na bilo koji način eskalira situaciju.
„Državni vrh trenutno misli da je bolje da ne uradi mnogo, i da se nada da će Zapad nešto uraditi, iako nema mnogo razloga da se tome nada, nego da eksalira situaciju, pa da na kraju ispadne da je Srbija eskalirala situaciju, što bi, s obzirom na blizinu godišnjice događaja u Banjskoj, dodatno zakomplikovalo poziciju Srbije. Državni vrh se ne nalazi u preterano zahvalnoj situaciji s obzirom na trenutnu reakciju međunarodne zajednice prema Kurtijevoj vlasti i jednostranim potezima koje je ona povukla“, ocenjuje Ivanov.
Bjeloš: „Stiče se utisak da Kosovo više nije tema za rukovodstvo Srbije“
Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za „Vreme“ da na je osnovu izostanka reakcije „stiče utisak da Kosovo više nije tema za rukovodstvo Srbije, nego su to druge stvari, kao što je litijum ili izvoz oružja“.
Ona podseća da je najavljeno da će uskoro u posetu Srbiji doći predsednik Izraela Isak Hercog.
Govoreći o litijumu, ona ističe da o tome ne postoji dijalog, „niti je on moguć u društvu u kome se pripadnici civilnog društa i desetina građana Srbije privodi i hapsi arbitrarno, i nadzire“.
Gaćeša: Srbi na Kosovu su ostavljeni
O tome kako žive Srbi na Kosovu za Novi Standard piše novinarka Janja Gaćeša iz Gračanice.
„Samo mi znamo koliko je težak krst kada si prinuđen da ćutiš, trpiš, da se povinuješ svemu čemu se duboko u sebi protiviš, samo da bi opstao na svom ognjištu i kada za sve to vreme jasnih instrukcija od zvaničnog Beograda nema. Političari su se za ovih 15 godina menjali, politika je, nažalost, ista. Srbi na Kosovu i Metohiji, južno i severno, ostavljeni su“, piše Gaćeša.
Vučić „veoma tužan i nesrećan“
Vučić je povodom poslednjih događaja na Kosovu rekao da je „veoma sam tužan i nesrećan zato što vidim da neko ne želi mir“, i da „ne želi da mu pruža šansu da učestvuje u progonu i pogromu našeg stanovništva“.
„Pokušavaju da ugase sve drugo. Ne sumnjam da će probati sve, ali sam siguran da neće uspeti“, poručio je Vučić i dodao bi „koliko sutra otišao na Kosovo, ali da mu to ne dozvoljavaju Priština i međunarodna zajednica“.
Makronova čestitka
Poslednji put borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je u maju 2023. godine kada je, izemđu ostalog, Kosovska policija uz suzavac i šok bombe ušla u zgradu opštine Zvečan. Tada je Vučić naredio hitan pokret prema administrativnoj liniji sa Kosovom.
Tadašnji ministar odbrane, a sadašnji premijer Miloš Vučević je izjavio tim povodom da dešavanja na severu Kosova, „gde prištinska vlast preuzima zgrade lokalnih samouprava, nisu igra, nego tu ugrožava bezbednost svih u regionu“.
Vučević je tada naglasio da će Vojska Srbije „apsolutno ispuniti naredbu Vučića i braniti suverenitet Srbije i pravo na život svih njenih građana“.
Tokom nedavne posete Beogradu predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je da se zalaže za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Istakao je da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine sastavni deo približavanju Evropskoj uniji, i da to pitanje neće biti rešeno bez kompromisa obe strane.
„Čestitam srpskim organima na odlukama od kraja prošle godine što je omogućilo sprovođenje sporazuma iz Ohrida. Rekli smo da smo zabrinuti u vezi sa nedavnim jednostranim potezima Kosova i oni nisu dobar znak. Pratićemo pažljivo i posvećeni smo formiranju ZSO“, naveo je tada Makron.',
title: 'Nekad se dizala vojska, sad se peku palačinke: Zašto vlast ćuti o ukidanju države na severu Kosova?',
pubdate: '2024-09-05 12:50:01',
authors: authors,
sections: "Vesti",
tags: "Aleksandar Vučić,borbena gotovost,KiM,Kosovo,Vojska Srbije",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Nekad se dizala vojska, sad se peku palačinke: Zašto vlast ćuti o ukidanju države na severu Kosova?',
'pageContent': '
Na severu Kosova poslednjom akcijom prištinskih vlasti ugašene su skoro sve institucije Srbije.
Kosovska policija je sa tih institucija vrlo brzo poskidala srpske oznake i zamenila ih kosovskim, Srbi strahuju šta bi moglo da bude sledeće, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić i državni vrh potpuno neuobičajeno, i za njihov manir potpuno pitomo, sve to posmatraju i ne reaguju.
Ranije bi, zbog sličnih akcija prištinskih vlasti, u najmanju ruku počela medijska ofanziva na televizijama pod Vučićevom kontrolom, „vrhovni komandant“ bi, ako pomisli da to nije dovoljno za očuvanje njegovog rejtinga, podigao nivo borbene gotovosti i u vazduh podigao čelična krila naše armije, a sada toj istoj vojsci peče palačinke dok gostuje u kasarni u Loznici.
Šta su mogući razlozi tako pomirljivog ponašanja Vučića za „Vreme“ objašnjava Helena Ivanov iz Analitičkog društva „Henri Džekson“, transatlantskog istraživačkog centra za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Ona kaže da su za takvu reakcija ili nedostatak reakcije državnog vrha u suštini važna tri faktora.
„Pre svega, vlast čeka da vidi kako će se situacija dalje razvijati, jer Evropska unija i zapadni partneri ne tolerišu jednostrane poteze ili bilo kakvu eskalaciju situacije, i državni vrh se nada da će sa Zapada doći neki odgovor prema Kosovu s obzirom na seriju jednostranih poteza koje je Kosovo napravilo poslednjih godina, a i na najave novih, kao što je otvaranje mosta na Ibru“, kaže Ivanov.
Ona dodaje da državni vrh Srbije, pored tog nadanja, istovremeno ne želi da eskalira situaciju ili da povlači jednostrane poteze, jer bi to zapadni partneri osudili.
„Drugi razlog je što se polako približava godišnjica Banjske, što je bio događaj koji je veoma loše uticao na poziciju Srbije u odnosu na zapadne partnere i na poziciju Srbije u procesu pregovora o normalizaciji. Bilo kakva eskalacija situacije koju bi izazvao državni vrh Srbije u ovom trenutku bi dosta bila interpretirana i u kontekstu događaja u Banjskoj, s obzirom na blizinu godišnjice“, kaže Ivanov.
Konačno, kao treći faktor koji utiče na odsustvo reakcije državnog vrha, ona navodi veliki fokus na unutrašnje probleme.
„Sukob u vezi sa kopanjem litijuma zahteva veliku pažnju državnog vrha. Prva dva faktora, koji su ključni, uz ovaj treći, su način na koji možemo da sagledamo trenutno stanje stvari“, kaže Ivanov.
Upitana da li, u vezi sa prvim faktorom, državni vrh zaista ima razloga i prava da se nada da će Zapad reagovati na poteze Prištine, Ivanov kaže da dosadašnja istorija ne daje mnogo razloga za nadu.
„Evropska unija i zapadni partneri su do sada veoma slabo reagovali na jednostrane poteze koje je povlačila Priština i uglavnom su se zasnivale na nekim izjavama i tvitovima. Poslednji put smo imali neke mere koje su uvedene, ali one očigledno nisu bile dovoljno jake da zaustave Kurtijevu vladu da povlači jednostrane poteze“, kaže Ivanov.
Ona ocenjuje da se više radi o ceni koju bi Srbija platila da na bilo koji način eskalira situaciju.
„Državni vrh trenutno misli da je bolje da ne uradi mnogo, i da se nada da će Zapad nešto uraditi, iako nema mnogo razloga da se tome nada, nego da eksalira situaciju, pa da na kraju ispadne da je Srbija eskalirala situaciju, što bi, s obzirom na blizinu godišnjice događaja u Banjskoj, dodatno zakomplikovalo poziciju Srbije. Državni vrh se ne nalazi u preterano zahvalnoj situaciji s obzirom na trenutnu reakciju međunarodne zajednice prema Kurtijevoj vlasti i jednostranim potezima koje je ona povukla“, ocenjuje Ivanov.
Bjeloš: „Stiče se utisak da Kosovo više nije tema za rukovodstvo Srbije“
Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za „Vreme“ da na je osnovu izostanka reakcije „stiče utisak da Kosovo više nije tema za rukovodstvo Srbije, nego su to druge stvari, kao što je litijum ili izvoz oružja“.
Ona podseća da je najavljeno da će uskoro u posetu Srbiji doći predsednik Izraela Isak Hercog.
Govoreći o litijumu, ona ističe da o tome ne postoji dijalog, „niti je on moguć u društvu u kome se pripadnici civilnog društa i desetina građana Srbije privodi i hapsi arbitrarno, i nadzire“.
Gaćeša: Srbi na Kosovu su ostavljeni
O tome kako žive Srbi na Kosovu za Novi Standard piše novinarka Janja Gaćeša iz Gračanice.
„Samo mi znamo koliko je težak krst kada si prinuđen da ćutiš, trpiš, da se povinuješ svemu čemu se duboko u sebi protiviš, samo da bi opstao na svom ognjištu i kada za sve to vreme jasnih instrukcija od zvaničnog Beograda nema. Političari su se za ovih 15 godina menjali, politika je, nažalost, ista. Srbi na Kosovu i Metohiji, južno i severno, ostavljeni su“, piše Gaćeša.
Vučić „veoma tužan i nesrećan“
Vučić je povodom poslednjih događaja na Kosovu rekao da je „veoma sam tužan i nesrećan zato što vidim da neko ne želi mir“, i da „ne želi da mu pruža šansu da učestvuje u progonu i pogromu našeg stanovništva“.
„Pokušavaju da ugase sve drugo. Ne sumnjam da će probati sve, ali sam siguran da neće uspeti“, poručio je Vučić i dodao bi „koliko sutra otišao na Kosovo, ali da mu to ne dozvoljavaju Priština i međunarodna zajednica“.
Makronova čestitka
Poslednji put borbena gotovost Vojske Srbije podignuta je u maju 2023. godine kada je, izemđu ostalog, Kosovska policija uz suzavac i šok bombe ušla u zgradu opštine Zvečan. Tada je Vučić naredio hitan pokret prema administrativnoj liniji sa Kosovom.
Tadašnji ministar odbrane, a sadašnji premijer Miloš Vučević je izjavio tim povodom da dešavanja na severu Kosova, „gde prištinska vlast preuzima zgrade lokalnih samouprava, nisu igra, nego tu ugrožava bezbednost svih u regionu“.
Vučević je tada naglasio da će Vojska Srbije „apsolutno ispuniti naredbu Vučića i braniti suverenitet Srbije i pravo na život svih njenih građana“.
Tokom nedavne posete Beogradu predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je da se zalaže za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Istakao je da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine sastavni deo približavanju Evropskoj uniji, i da to pitanje neće biti rešeno bez kompromisa obe strane.
„Čestitam srpskim organima na odlukama od kraja prošle godine što je omogućilo sprovođenje sporazuma iz Ohrida. Rekli smo da smo zabrinuti u vezi sa nedavnim jednostranim potezima Kosova i oni nisu dobar znak. Pratićemo pažljivo i posvećeni smo formiranju ZSO“, naveo je tada Makron.',
'pageDate': '2024-09-05 12:50:01',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
