Foto: Jugososlovenska kinoteka
Premijera digitalno restaurisane verzije filma „Virdžina“ Srđana Karanovića iz 1991. godine, podsetila je na strašnu posledicu patrijarhalnog običaja
Digitalno restaurisana verzija filma „Virdžina“ Srđana Karanovića biće prikazana 20. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci.
U okviru projekata A1 Kinoteka, već postoje restaurisane verzije Karanovićevih filmova „Miris poljskog cveća“, „Petrijin venac“ „Nešto između“ i „Za sada bez dobrog naslova“.
Radnja Karanovićeve drame se odvija krajem 19. veka, u zabitom selu Kninske krajine, prostoru na kojem su porodice bez muškog potomstva smatrane ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, one su jedno od ženske dece proglašavale „virdžinom“, odnosno muškarcem, skrivajući istinu kao porodičnu tajnu…
Zbog produkcionih problema, „Virdžina“ je snimana gotovo deset godina, a premijerno je pokazana na Festivalu u Veneciji 1991. godine.
Virdžinu je glumila Marta Keler, a njenog oca Miodrag Krivokapić.
U knjizi razgovora između Stefana Arsenijevića i Srđana Karanovića „Malo iznad tla“, jedna od tema bio je i ovaj film.
Sve je počelo, ispričao je Karanović, od istinite priče. Njegov otac je u „Ilustrovanoj politici“ pronašao priču „o autentičnoj ženi, Albanki, koja je 25 godina provela kao muškarac. I dao mi je da pročitam. Nije sugerisao da od toga pravim film, kao što mi nikad nije sugerisao o čemu da pravim film. I ja sam počeo da razmišljam o tom članku, polako, uz druge stvari. I stalno sam se vraćao na tu temu. Priviklo me nešto čega sam se držao u stvari do kraja, a to je da jedno dete koje je rođeno kao žensko mora da živi kao muško. Znači, mora da živi kako drugi hoće. Tradicija, religija, običaji i sve što uz to ide. Jedino što to dete želi je da postane ono što u stvari jeste, žensko.“
Zaposleni Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda su iz „Vremena“ saznali da je njihov direktor Aleksandar Ivanović poslao Ministarstvu kulture nezakonit dokument kojim predlaže da se kompleksu Generalštab ukine status spomenika kulture. Sad se ograđuju od tog dokumenta
Pitam se koliko je umetnost bitna, koliko je bilo šta važno u odnosu na ovo što se dešava. Trenutno u Muzeju savremene umetnosti imamo izložbu Dejvida Hoknija, jednog od najvećih slikara današnjice. To je izložba godine. Baš sam razmišljao kako i dalje nisam otišao da je vidim, ali sam shvatio da je potrebna određena vrsta mira da bi se otišlo na izložbu. Da budeš tamo tri sata i da ne pogledaš na telefon kako bi proverio da li je ispred policija
U filmu svoje kćeri Džejn Mensfild prvi put dobija šansu da bude viđena kao stvarna žena od krvi i mesa, sa svim vrlinama i manama, a ne puka projekcija muških seksualnih fantazija o nezasitoj prsatoj plavuši. S druge strane, Ešli Ejpril i Amanda Lir na scenu izvode svoje višesmislene identitete, prihvatajući ih i odbacujući ih. Zapravo, poigravajući se njima
Jun Fose, Septologija; s norveškog preveo Radoš Kosović; Treći trg i Srebrno drvo, 2023–2024.
Drugo ime (I-II), Ja sam neko drugi (III-V), Novo ime (VI-VII)
Već od naslova, dakle, ulazi se u jedan kompleksan poetski i kulturnoistorijski dijalog, koji, međutim, umesto odgovora i objašnjenja nudi strepnje i nedoumice
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Srbija nije spremna za požare, oluje i poplave, ali je predsednik Aleksandar Vučić spreman da od svega napravi propagandu
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
