Digitalizovan film „Virdžina“: Život kako drugi hoće

Digitalno restaurisana verzija filma „Virdžina“ Srđana Karanovića biće prikazana 20. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci.

U okviru projekata A1 Kinoteka, već postoje restaurisane verzije Karanovićevih filmova „Miris poljskog cveća“, „Petrijin venac“ „Nešto između“ i „Za sada bez dobrog naslova“.

Radnja Karanovićeve drame se odvija krajem 19. veka, u zabitom selu Kninske krajine, prostoru na kojem su porodice bez muškog potomstva smatrane ukletim i osuđenim na propast. Da bi se spasle prokletstva, one su jedno od ženske dece proglašavale „virdžinom“, odnosno muškarcem, skrivajući istinu kao porodičnu tajnu…

Zbog produkcionih problema, „Virdžina“ je snimana gotovo deset godina, a premijerno je pokazana na Festivalu u Veneciji 1991. godine.

Virdžinu je glumila Marta Keler, a njenog oca Miodrag Krivokapić.

U knjizi razgovora između Stefana Arsenijevića i Srđana Karanovića „Malo iznad tla“,  jedna od tema bio je i ovaj film.

Sve je počelo, ispričao je Karanović, od istinite priče. Njegov otac je u „Ilustrovanoj politici“ pronašao priču „o autentičnoj ženi, Albanki, koja je 25 godina provela kao muškarac. I dao mi je da pročitam. Nije sugerisao da od toga pravim film, kao što mi nikad nije sugerisao o čemu da pravim film. I ja sam počeo da razmišljam o tom članku, polako, uz druge stvari. I stalno sam se vraćao na tu temu. Priviklo me nešto čega sam se držao u stvari do kraja, a to je da jedno dete koje je rođeno kao žensko mora da živi kao muško. Znači, mora da živi kako drugi hoće. Tradicija, religija, običaji i sve što uz to ide. Jedino što to dete želi  je da postane ono što u stvari jeste, žensko.“