Od dvanaestog juna do trinaestog jula ove godine u Brazilu je održano dvadeseto po redu Svetsko prvenstvo u fudbalu. Bilo je to prvenstvo na kome su učestvovali svi dosadašnji svetski prvaci, prvenstvo na kome je branilac titule ispao već u grupnoj fazi, prvenstvo koje je, nakon istorijske pobede nad domaćinom u polufinalu, osvojila Nemačka
Uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata objavljen je veliki broj knjiga koje se bave njegovim uzrocima i posledicama. Jednu od najzapaženijih studija na ovu temu objavio je i čuveni britanski istoričar Maks Hejstings. Njegova knjiga Katastrofa – Evropa ide u rat 1914. smatra se ključnim aktuelnim delom koje se suprotstavlja pokušajima revizije istorije i relativizovanja krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Knjiga je u Velikoj Britaniji objavljena prošle godine, a do kraja meseca izdavačka kuća "Laguna" u dvotomnom izdanju objaviće i njen prevod na srpski jezik. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomak iz jednog poglavlja Katastrofe koji govori o napadu Austrougarske na Srbiju
"Pošto se na ovim prostorima polako razilazi ono što se u vojnoj terminologiji zove ‘magla rata’, postaje očigledno u kojoj meri je zastrašujući ovaj novi pejzaž: ‘okupirane teritorije’ – kako ih zove Džoni Štulić – koje su nastale raspadom Jugoslavije pokazuju sve klasične simptome kolonijalnih oboljenja. Ali, po rubovima te mape dominacije počinju da se pojavljuju i simptomi otpora. Pre svega mislim na generaciju koja je rođena za vreme ili posle raspada Jugoslavije, koja odrasta u kapitalizmu i kojoj je jasno da njihove vlade ne zastupaju interese svog naroda već stranih kompanija. Iz toga će s vremenom izaći jedan novi pucanj ili krik pobune"
"Kažu, vreme socijalizma bilo je ‘Periklovo doba’. Pa, bilo je, znate... Eto, doživeo sam i to da se s nostalgijom sećam takozvane Titove epohe. Zašto? Možda zato što trideset godina ovde nije sagrađeno gotovo ništa! Vozimo putevima napravljenim u periodu ‘titoizma’; sa tih česmi pijemo vodu; beogradska rasveta postavljena je u vreme Branka Pešića, Živorada Kovačevića, Bogdana Bogdanovića... Šta su napravili oni koji su došli nakon njih?! Najzad, oprostite, u tom ‘Periklovom dobu’ kultura je bila programski određena kao stavka važna taman koliko i teška industrija"
„Nisam mislio da dolazim u Beograd kao izbjeglica. Ja sam samo došao za svojom državom koja se tada još uvijek zvala Jugoslavija. Da nije bilo rata, pisao bih nešto sasvim drugo. Nisam ja postao pisac zato što je izbio rat, nego je sam rat uticao da ja pišem o tome."
Po podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, 1996. godine u Srbiji je status izbeglice imalo 617.728 osoba, od čega je 330.123 izbeglica bilo iz Hrvatske, 266.279 iz Bosne i Hercegovine i 21.326 iz ostalih delova bivše Jugoslavije. Izbeglištvo je velika društvena i ljudska tema, i kultura kao odraz dešavanja u društvu i čoveku – nije je mimoišla. Kako se u knjigama, na filmu, u pozorištu priča o izbeglicama
U izdanju zagrebačkog VBZ-a, i njegovih podružnica u Beogradu i Sarajevu, nedavno je objavljena knjiga Igora Mandića Oklop od papira za koju sam autor kaže da mu je poslednja. Ova "intelektualna biografija" veličanstven je sažetak jedne uzorne autorske životne priče
"U toku je rat Zapada protiv Rusije. Sve izgleda isto kao pre sedamdeset godina. Mi smo bili ti koji su 1991. zaustavili Hladni rat. Evropljani misle da su u njemu oni pobedili. Nisu pobedili, mi smo zaustavili rat. I trebalo je da ga zaustavimo, to je bila dobra odluka. Ali šta se posle desilo? NATO je počeo da prilazi sve bliže i bliže. Došli su do Sankt Peterburga. Zbog čega? Do pre samo šest meseci niko u Rusiji nije mogao da zamisli da će Krim ponovo biti u sastavu Ruske Federacije. Uveren sam da ni predsednik Putin nije mogao da zamisli Krim u Rusiji. Danas u ruskom narodu vlada veliko antiameričko raspoloženje. Doskora nije bilo tako"
"Gotovo je nemoguće reći da je Tito bio uspešan državnik zato što je njegova Jugoslavija propala, ali ipak, neke ideje koje je on zastupao su još žive. Pre svega to je volja i moć za otpor protiv okupatora. Zatim ideja da treba napraviti novi red u svetu sa pravičnijim odnosima među ljudima i manjim razlikama među njima. I na kraju, ideja da se ostvari socijalizam po meri čoveka. Zbog tih ideja će se o Titu i o njegovoj Jugoslaviji govoriti još dugo-dugo"
Prevodioci jesu statiste na diplomatskoj pozornici, ali uvek moraju da znaju o čemu se radi i da dobro poznaju svog šefa, da bi mogli verno da prenose šta govori. I to, po mogućnosti, na strani jezik, jer će na svom maternjem lakše da razaznaju sve nijanse, koje ponekad mogu da utiču na tok istorije
Tačno na dan izlaska ovog broja "Vremena", 15. maja 2014. godine, dakle, navršava se puno stoleće od smrti Jovana Skerlića. Na sahrani se od Skerlića oprostila i delegacija "bosanske revolucionarne omladine" u sastavu Gavrilo Princip, Vladeta Bilbija i Đulaga Bukovac. Njih trojica su nosili venac u počast čoveku koji im je bio inspiracija kao jedan od ključnih tvoraca i protagonista jugoslovenske ideje
Sto godina nakon atentata u Sarajevu, u školama u bivšim jugoslovenskim republikama uče se različite verzije istorije o uzrocima Prvog svetskog rata, koje su odraz sukoba devedesetih
