Jugoslovenski izlagači, posle deset godina, ponovo učestvuju na Sajmu knjiga u Frankfurtu (9-15. oktobar), pa već i to, bez obzira na eventualno ostvarene poslove i kontakte, predstavlja uspeh.
Branislav Gojković, izvršni direktor Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Srbije i Crne Gore (PUIKSCG), kaže da to nije i jedini razlog što je jugoslovensko učešće na ovogodišnjem Frankfurtskom sajmu uspeh: „Prijavili smo se posle predviđenog roka i učešće nam je odobreno isključivo zahvaljujući ljubaznosti uprave Frankfurtskog sajma. Odmah su uvažili naše razloge za kašnjenje – nismo ni mogli da se prijavimo dok nam nije odobren mandat – u želji da pokažu blagonaklonost prema našoj zemlji, do pre deset godina redovnom učesniku sajma u Frankfurtu, ali i prema Poslovnom udruženju.“
Naš štand je naslovljen „Jugoslovenski izdavači – Srbija i Crna Gora“.Njegova površina je 64 kvadratna metra, a na njemu će biti izloženo 650 knjiga i publikacija i 21 CD-ROM u izdanju 48 izdavača, članova PUIKSCG. Štand je dizajnirao Branko Pavić: iz sivila tipografske boje izlaze svetla u novom fontu, a na video-bimu neprestano se prikazuje slika onog što nam se događalo tokom godina našeg odsustva sa Frankfurtskog sajma: porazi, pobede, bujice ljudi, knjiga, što će, pretpostavlja se, osim izloženih izdanja, privući pažnju publike.
„Sva izdanja su, osim nekoliko knjiga, ovogodišnja. Izabrali su ih sami izdavači, i sve će pokloniti našim slavističkim centrima u svetu“ kaže Predrag Marković, predsednik Upravnog odbora PUIKSCG. „Knjige će predstavljati ‘dnevni domaćini’, to su ljudi stručni da pruže podatke o svakom naslovu i da odgovore na pitanja o našem izdavaštvu, uglavnom kulturolozi koji se već nalaze u Nemačkoj. U Frankfurt nije otputovala uprava našeg Udruženja, zato što smatramo da tamo treba da budu samo ljudi koji su direktno vezani za izložena izdanja. Svi su tamo o svom trošku.“
Ministarstvo kulture Srbije pružilo je nacionalnom štandu u Frankfurtu „sjajnu verbalnu podršku“ kako je komentariše Predrag Marković. Sekretarijat za kulturu Skupštine grada, identifikujući se sa onim što je ipak više državni nego gradski interes, finansirao je konkurs za idejno rešenje dizajna štanda i pomogao njegovo opremanje, a JAT je omogućio da knjige i izdavači otputuju u Frankfurt smatrajući da je izlazak naše kulture u svet deo njihovog posla. „Ne znam zašto Ministarstvo kulture nije učestvovalo u prezentaciji naše knjige svetu. Međutim, verujem da oni sigurno znaju svoj posao, i da imaju pravilne kriterijume kojima procenjuju šta je važno a šta nije, pa su tako odlučili i u pogledu našeg povratka u Frankfurt“, kaže Branislav Gojković.
Jugoslavija i izdavači iz Jugoslavije prestali su da učestvuju na Sajmu knjiga u Frankfurtu 1991. godine, zbog sankcija. Ime Jugoslavije pojavilo se 1995. godine, zato što je tadašnje Vreme knjige (sadašnji Stubovi kulture) uspelo da, zahvaljujući drugačijem tumačenju sankcija, stigne u Frankfurt. Te iste godine, na jednom trgovačkom štandu pojavila se i Jugoslovenska knjiga. Nakon toga, na Frankfurtu su pojedinačno učestvovali Stubovi kulture, Jugoslovenska knjiga i B92, a jednom su bila dva mala grupna štanda, , jedan u organizaciji Fonda za otvoreno društvo i drugi Ministarstva kulture Srbije. Nijedan od tih štandova nije bio nacionalni. Clio, Geopoetika i Izdavačka knjižarnica Zorana Stanojevića biće ove godine u Frankfurtu, osim na jugoslovenskom i na štandu Balkanske asocijacije, ali ne sa svojim izdanjima, već sa zajedničkim projektima rađenim sa kolegama iz regiona. Zoran Hamović, direktor Clia i osnivač Balkanske asocijacije, posebno ističe projekat izrade prvog broja Kataloga balkanskih pisaca, zatim publikaciju vezanu za konkurs urbane priče i materijal namenjen Ženevskom sajmu knjiga iduće godine.
„Jugoslovenski štand je opskrbljen svim relevantnim podacima o učesnicima i njihovim izdanjima, o prevodima – koje knjige i na koje jezike su prevedene, tako da će svi koji žele da obnove saradnju, i ne samo oni, imati potpuni uvid u našu delatnost“, kaže Branislav Gojković. Odštampana je i publikacija Ivane Nikolić „Izdavaštvo u Srbiji i Crnoj Gori“, istorijski pregled od štamparije Đurđa Crnojevića na Cetinju do danas, verifikovan na Univerzitetu Harvard.
