Dok se na istoku zemlje vodi rat oko teritorija mirovni i drugi sastanci posvećeni krizi u Ukrajini nižu se jadan za drugim. Dok Evropa mozga šta to predsednik Rusije Vladimir Putin zapravo hoće i sa predsednikom Francuske i kancelarkom Nemačke u "sudbonosnu" mirotvornu misiju šalje svoj najveći diplomatski kalibar, Amerika bi da naoruža ukrajinsku vojsku smrtonosnim oružjem
Po Česlavu Milošu, pesnik "mora biti bogobojazan, voleti svoju zemlju i maternji jezik, oslanjati se samo na svoju savest, izbegavati saveze sa zlom i ne prekidati s tradicijom". Brodski je bio takav. Ove godine se navršava sedamdeset pet godina od njegovog rođenja. Knjiga Solomona Volkova Razgovori s Josifom Brodskim objavljena je u izdanju Russike pre nekoliko meseci, Beogradski književni časopis unazad nekoliko brojeva feljtonizuje biografiju Brodskog iz pera Lava Loseva, a novosadska Akademska knjiga publikovala je nedavno zbirku izabranih pesama Josifa Brodskog Šta treba za čudo. Nepune dve decenije nakon pesnikove smrti, njegovo delo ovde je življe nego ikad
Po čemu je neko veliki državnik? Ma koliko bilo čudno, filozofi, istoričari, a još manje političari, na to pitanje nemaju odgovora. I tu se obično priziva poređenje sa velikim umjetnicima: imaju nekog demona u sebi, tj. nešto što ni oni ne znaju šta je. Podjednako su rijetki, jedni i drugi. Poznavaoci skoro jednoglasno smatraju Bizmarka najvećim državnikom modernog vremena. Uglavnom se slažu i da je De Gol najveći državnik dvadesetog vijeka. Već po ovome što je do sada uradio (i kako je uradio) izvjesno je da je Putin dominantna politička figura dvadeset prvog vijeka
U Nemačkoj je preko šezdeset uglednih javnih ličnosti potpisalo apel u kome upozoravaju na opasnost od rata sa Rusijom, pozivaju na dijalog sa Moskvom i traže veće razumevanje za ruske strahove. Apel je izazvao lavinu kritika, negodovanja i podrugivanja. Ipak, nametnulo se pitanje: dokle je Evropa spremna da ide zarad principijelnog kažnjavanja Rusije zbog njene ekspanzionističke politike i da li su se aveti hladnog rata već otrgle kontroli
Gasovod Južni tok je kolateralna šteta novog hladnog rata između Zapada i Rusije. Dok Moskva pokušava da ruski gas preusmeri na Tursku i Aziju, vrtoglavi pad cene sirove nafte nanosi ogromne gubitke ruskoj privredi. Ugroženi su i Iran i Venecuela. Najveću korist imaju SAD, ali pitanje je do kada
Trodnevni boravak pape Franje u Turskoj mogao bi da se sažme u dve slike. Na jednoj, papa Franja se moli u Plavoj džamiji, zajedno sa velikim muftijom Istanbula. Oči su mu zatvorene, ruke skupljene. Muftijine ruke su ka nebu. Na drugoj, vaseljenski patrijarh Vartolomej blagosilja prvog čoveka Rimokatoličke crkve, dok ovaj saginje glavu pred njim
Nije prvi put da jedan predsednik SAD vlada bez većine u Kongresu. Taj jaz se u američkom specifičnom sistemu podele vlasti prevazilazio političkom kulturom kompromisa. Sudeći po krstaškom ratu koji su republikanci prethodnih šest godina vodili protiv Baraka Obame i po ideološkoj polarizaciji zemlje koja je iz toga proizašla, moglo bi, međutim, da dođe do beskompromisne unutrašnje blokade SAD. Obama bi zbog toga mogao da do kraja mandata akcenat stavi na spoljnu politiku
Jedva je četvrt veka prošlo od pada Berlinskog zida, a Mihail Gorbačov, ključni protagonist tog događaja koji je simbolički označio kraj Hladnog rata, već govori o početku nove hladnoratovske ere. U upravo proteklom međuhladnoratovskom intervalu mnoge su umetničke i filozofske reputacije doživele eroziju. Neke reputacije, međutim, makar i stvorene u hladnoratovskom kontekstu, opstaju i izvan tog konteksta. Takav je slučaj sa Isaijom Berlinom
Prošle nedelje premijeru je imao i novi kablovski kanal N1. U pitanju je verovatno najveća američka medijska investicija sa ciljem regionalnog povezivanja. Drugi jasan faktor u programu N1 je prisutnost NATO koncepta u regiji
"Ne bih da popujem nikom u Srbiji, ali kao neko ko dolazi iz Hrvatske, zemljice koja se već pridružila Evropskoj uniji, toj navodno nadnacionalnoj zajednici zemalja, nije mi nimalo heretički da kažem da je ta moja mala zemljica ponovo u kolonijalnoj situaciji u Evropi, kao podstanar koga svi gaze i kojim svi manipuliraju..."
"Mi sada imamo potpuno paradoksalnu situaciju da su antievropejci za Evropsku uniju, da su homofobi za organizovanje Prajda, da su četničke vojvode odjednom za antifašizam evropskog tipa, a ne ovaj naš kvaziantifašizam, koji hoće da izjednači partizanski i četnički pokret. Isti oni koji su godinama govorili o 20. oktobru 1944. kao o okupaciji, sada ga slave"
Na samitu NATO-a održanom u Velsu, 4. i 5. septembra, Alijansa je demonstrirala jedinstvo i odlučnost da brzo interveniše ukoliko bi Rusija izvršila agresiju na još neku državu u svom okruženju. Sve se, međutim, ipak svelo na umirivanje istočnih saveznika simboličnim odlukama, evropske države su SAD nametnule mirniji pristup. I ako NATO nije Rusiji "objavio rat", kao što su neki priželjkivali, i ako je Osnovni akt između Alijanse i Moskve ostao na snazi, mada su neki hteli da ga ponište, rovovi su produbljeni, bezbednosna arhitektura promenjena, a novi hladni rat se nastavlja
