Sudeći po ostavkma visokih zvaničnika, u Ukrajini su u toku velike promene u Vladi, a ostavke je podnelo najmanje šestoro ministara.
Zašto je to tako – nema zvaničnih objašnjenja, ali mediji citiraju izjavu predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog koji je u utorak (3. septembar) rekao da će predstojeća jesen biti „izuzetno važna za Ukrajinu“, zbog čega državne institucije „moraju da budu postavljene tako da Ukrajina postigne sve rezultate“.
„Zato moramo da ojačamo neke resore Vlade i promene u njenom sastavu su spremne“, rekao je Zelenski.
On je najavio da će promena biti i u predsedničkom kabinetu.
Ko je sve podneo ostavku
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba je poslednji visoki zvaničnik koji je podneo ostavku, i to samo dan nakon izjave Zelenskog.
Kuleba je bio na istaknutom mestu u administraciji Zelenskog i jedan od najzastupljenijih u javnosti, posebno u vezi sa sastancima u inostranstvu.
Dan pre Kulebe ostavku je podneo i ministar za strateške industrije Oleksandr Kamišin, koji je bio zadužen za proizvodnju oružja, koji je tom prilikom naveo da „očekuje da će preuzeti drugu ulogu u odbrani“.
Ostavke su podneli i zamenica premijera Olha Stefanišina i ministri pravde, životne sredine i reintegracije, i šef Fonda državne imovine, pa je tako otprilike trećina mesta u kabinetu ostala upražnjena.
Novi tim pred put u SAD
Prema pisanju CNN-a, Zelenski želi da ima novi tim pre nego što otputuje u Sjedinjene Države, što je planirano za septembar. Tamo bi trebalo da prisustvuje Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i da se sastane sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom.
Zelenski je krajem avgusta rekao da namerava da predstavi Bajdenu novi „plan pobede“ koji se sastoji iz četiri dela, ali nije naveo detalje.
Pre nedavnih ostavki, poslednja velika promena u vrhu ukrajinskog rukovodstva dogodila se u februaru, kada je smenjen glavnokomandujući ukrajinske vojske Valerij Zalužni. Na njegovo mesto došao je Oleksander Sirski, a Zalužni je imenovan za ambasadora u Velikoj Britaniji.
Zapad ima svojih problema
Ukrajinski politikolog Nikola Daviduk rekao je da nema većih nesuglasica unutar Vlade Ukrajine, i da su nastale promene verovatno pokušaj Zelenskog da pošalje poruku kako se trudi da ubaci novu energiju u svoju vladu.
Daviduk je ukazao da je kabinet Zelenskog želeo da napravi promene još prošle jeseni, a zatim u decembru 2023. godine i u maju ove godine.
Dodao je da je kabinet Zelenskog govorio o tome i da je zato nešto moralo da se uradi, jer im u suprotnom ljudi neće verovati.
Ukazao je i da Zapad trenutno ne može da kritikuje Zelenskog, jer ima mnogo svojih problema, kao što su izbori u SAD, i probleme u vezi sa izborima u Nemačkoj i Francuskoj.
Teško oštećen toranj u nuklearki u Zaporožju
Istovremeno, rat u Ukrajini traje više od 920 dana, Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je da se najžešće borbe vode na Pokrovskom i Kurahovskom pravcu,.
Nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je da je Nemačka za Kijev naručila još 17 „iris-T“ sistema za protivvazdušnu odbranu, dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov upozorio SAD „da se ne šale s ruskim crvenim linijama“.
Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi rekao je da je rashladni toranj u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, koju je zauzela Rusija, teško oštećen u požaru prošlog meseca i da će verovatno morati da bude srušen.
„Do sada nismo uspeli da dođemo do ove tačke, visoko gore u tornju, ali sada možemo na mnogo bolji način da procenimo štetu koja je nastala. Ta velika struktura nije upotrebljiva za budućnost, pa će verovatno biti srušena kad-tad“, rekao je Grosi.
Požar je izbio u kuli 11. avgusta, a Rusija i Ukrajina se međusobno optužuju za izazivanje požara.
U ruskom raketnom napadu Lavov na 4. septembra poginulo je sedmoro ljudi, među kojima je i žena s tri ćerke, a ranjeno je više od 70 osoba.
U ukrajinskom na pijacu u Donjecku poginule su tri osobe, a ruske snage su 3. septembra lansirale rakete i dronove i na ukrajinsku prestonicu.
Zelenski tvrdi da se da se svi zadaci definisani za ofanzivu na ruski grad Kursk sprovode i ističe da od SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke zavisi pobeda Ukrajine u ratu s Rusijom, jer te četiri države mogu da obezbede Ukrajini oružje dugog dometa.
