U filmu ima veoma, veoma malo krvi i nasilje je samo nagovešteno, ali ne i eksplicitno prikazano. Stariju publiku će ova odluka verovatno frustrirati (čemu horor film ako u njemu ne može biti prolivanja krvi?), ali klincima to očigledno ne smeta
“Čovek postavlja sebi i pitanje šta je uradio u svom životu, a ne samo u svom poslu. Dakle, živeti u vremenu koje je naopako, ne reagovati i ne usprotiviti se – naročito ako postoje objektivne mogućnosti da se moj glas čuje – to nije samo moja obaveza i dužnost, nego i pitanje časti. Zato sam prelomio, svestan svih nevolja i pretnji. Ova garnitura na vlasti ima raznih mogućnosti da može da mi naudi i, boga mi, ne štede se u tome. Ali ja sam na to spreman. Spreman sam da s tim živim, spreman sam da se branim i spreman da se uzdignuta čela nosim sa svim njihovim napadima”
Sibinj, rodni grad aktuelnog predsednika Rumunije etničkog Nemca Klausa Vernera Johanisa, zbog odnosa prema manjinama dobio je titulu Evropske prestonice kulture 2007, a danas pleni svojom istorijskom baštinom, tolerancijom, potpuno sačuvanim starim gradskim jezgrom i cenama tri puta nižim od beogradskih
Ova serija bi mogla da bude nalik na Gomoru, gde je u delima Roberta Savijana detaljno prikazana sprega kriminala i politike na jugu Italije. Verovatno smo zato ovoliko čekali na njenu premijeru, jer je establišment instinktivno prepoznao opasnost od svake vrste analogije
Ideologija ognjenog mača kojim izraelska vojna sila u lovu na komandante i borce Hamasa udara po Pojasu Gaze počiva na kolektivnom bolu zbog 1400 masakriranih, ubijenih i otetih Izraelaca, dece, žena, staraca, vojnika. Svako poznaje nekoga, ili nekoga ko poznaje nekoga, kome je neko otet ili ubijen. Izraelke i Izraelci na ovaj rat gledaju kao na sudnju borbu za opstanak jevrejske države. Zbog toga palestinske civilne žrtve na ovoj strani pakla malo ko broji
“Mogla bih satima da gledam kako probaju. Imala sam osećaj da mi daju nešto dragoceno, nešto na šta sam možda skoro bila i zaboravila da postoji. Mnogo nežnosti i topline u našim odnosima. Vrhunska profesionalnost. Nema površnosti”
Komemoracija Ivani Simeunović Ćelić, koja je preminula proletos, održaće se tek sutra na Fakultetu likovnih umetnosti
Gotovo pola svetske populacije igra video igre. Zbog čega u današnje vreme gejming industrija ima primat u kreativnim industrijama?
U Beogradu počinje „Smotra hrvatskog filma“ na kojoj je i kandidat za holivudskog Oskara, što je prilika za poređenje sa srpskim reprezentom u Los Anđelesu
Pesma "Now and Then" na kojoj se čuje glas preminulog Džona Lenona, a urađena je uz pomoć veštačke inteligencije
Kažu da je „izdao“ Miloševića, pa Koštunicu i Nikolića, pa Tadića… Da će možda „izdati“ i Vučića. Dok traje politička drama, Dačić i njegovi Socijalisti mogu da se zavale i uzmu kokice
Ovaj grad duhova udaljen je oko 3 kilometara od granice sa Gazom. U njemu je pre 7. oktobra – „crnog šabata“ - živelo nešto manje od 30.000 stanovnika. Sada su ulice i kuće prazne. Vetar nosi odjek eksplozija sa palestinske teritorije
Deset slika velikog formata koje su izabrane za izložbu u Modernoj galeriji Beograd, čamile su u podrumu 40 godina urolane kao tepisi
U rimskim muzejima i galerijama izloženi su radovi svetski poznatih fotografa Britanca Dona Mekalina, Ukrajinca Borisa Mihailova i Mađara Roberta Kape, koji pričaju o svetskoj istoriji
Magijski obredi su zasnovani na praznoverju, i zakonom su zabranjeni. Ali, oni su i deo tradicije i zato treba čuvati sećanje na njih, smatra Momčilo Petrović, autor knjige Srce crnog goluba
Ovde u znatnoj meri pratimo koliziju oprečnih mentalitetskih i svetonazorskih skupova vrednosti – srpski pacijenti su skloni hedonizmu, euforiji, kao i melanholiji i fatalizmu, kada postane očigledno da se stvari kreću u nepovoljnom smeru, dok kod francuskih naučnika imamo neutaživu i nepokolebljivu veru u moć novih i novih pokušaja, kao i nemogućnost da suštinski pojme razbarušenost onog drugog i drugačijeg
Standardni džez glavne struje / raznih razdoblja tokom celog festivala bio je retka prilika da se upijemo u instrumentalnu muziku koja još pomalo može da nas sakrije od spoljne ludnice na koju smo osuđeni. Parafraziraću ovog puta malo nategnut slogan BJF, Jazzscapes – od tih pejzaža, važniji su nam JazzEscapes
Ponovo se oživljava priča o životu Marije Kalas, nevoljene ćerke grčkih imigranata iz Njujorka, koja je karijeru počela pod okupacijom u Atini, postala primadona u La Skali, Kovent Gardenu i Metropoliten operi, čašćena epitetom La Divina – Božanstvena. Bila je kapriciozna i žudela je za ljubavlju; bila je ozloglašena zbog nesrećne romanse sa Aristotelom Onazisom, bogatim i neukim brodovlasnikom. Taj će odnos isisati iz nje volju za životom; njen unikatni sopran – koji je uneo dramu u italijanski belkanto – počeće da bledi. Umrla je u Parizu, sama, a njenu su urnu ukrali, pa našli na ivici groblja Perlašez, a pepeo rasuli po Egejskom moru
Dolazak slavnog francuskog ekonomiste i njegovi susreti sa ljudima u Beogradu pokazali su kolika je naša potreba da o važnim društvenim temama vodimo kulturnu, argumentovanu debatu u kojoj imamo zajednički cilj, a to je dobrobit društva u celini, a ne samo dela društva, političke ili ekonomske elite
Sahrana pevačice, koju su nezvanično zvali „Damom jugoslovenskog džeza“, odobrena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, a po njenoj želji biće bez komemoracije i u krugu najužih članova porodice
Podaci CINS-a pokazuju da je u svim kampanjama od 2015. do 2020. godine SNS potrošio 2,7 milijardi dinara, dok su sve ostale stranke (22) i grupe građana za isti period zajedno potrošile dve milijarde dinara
Martin Skorseze je pokazao da u nepobitno ozbiljnim godinama (rođen je 1942. godine) ima snage, i uma i tela, da se nakon krajnje upitnog filma (Irac) vrati u vrhunsku autorsku formu, na kakvu je, uostalom, još davnih dana i navikao brojnu “armiju” poklonika i poštovatelja
Očigledno i danas na partizansku i na četničku tradiciju gledamo iz vizure televizijskih serija i filmova. Istina i posle toliko godina nije zanimljiva, jer je mnogo lakše po potrebi manipulisati ranama i podelama
Možda je potencijalna upotrebna vrednost Nikolića – poput neke valute koja odavno nije u opticaju, ali ima dirljivo sledbeništvo među zaluđenim numizmatičarima – baš u dražesnoj zastarelosti njegovih performansi
“Beograd je fantastičan ‘kejs stadi’ za tranzicijski kapitalizam. Ako želite vidjeti što nekontrolirani kapitalizam i političke crony-gazde radi gradu, Beograd je savršeni laboratorij. Ukine povijesnu željezničku stanicu, otme i gentrificira obalu, zbriše živu i autentičnu sirotinju s ‘boljih lokacija’ (Savamala), a tu operaciju nekontrolirane, top-daun gramzivosti ušminkate s maskarom spomenika, statua, jubileja… Da živim u Beogradu, mislim da bih se kao novinar pola vremena bavio urbanizmom. A zapravo to radim i u Hrvatskoj.”
