Jedan od nezaobilaznih pratilaca (cinici bi rekli pokretača) svih ratova i revolucija oduvek je pljačka. Krade se sve što se može zamisliti, novac, nakit, oružje, nameštaj, ali se ne zaboravljaju ni umetnost i istorija, pa stradaju muzeji, galerije, biblioteke, verski objekti, arheološki lokaliteti... U pljačku kreću i pojedinci, stihijski, i čitave države, organizovano
Ostali su Banket u Blitvi koji pobožno čitam jednom godišnje i Zastave koje takođe valja čitati jednom godišnje. I još svačega je ostalo, ali meni iz glave ne izlaze poslednje rečenice Banketa: "Kutija olovnih slova, a to nije mnogo... ali je jedino što je čovjek do danas izumio kao oružje u obranu svog ljudskog ponosa"
Znameniti francuski teoretičar bugarskog porekla Cvetan Todorov (prevođen i na srpski, najviše u Biblioteci XX vek) nedavno je boravio u Mariboru, ovogodišnjoj evropskoj prestonici kulture. Tom prilikom je za ljubljansko "Delo" dao intervju govoreći, između ostalog, o tome jesu li u pravu "novi apokaliptičari", mahom sa levice, o olako zaboravljenom totalitarnom nasleđu istočne Evrope" o "ikonama levice" Žižeku i Bađuu, Evropi, izboru između demokratije i nihilizma... Intervju prenosimo u celosti
Jedan od glavnih simptoma jugonostalgije jeste i žal za vremenom povoljnih kredita, lagodnog otplaćivanja letovanja i zimovanja, kućenja o trošku preduzeća ili države, odlazaka u samoposlugu bez rezerve sedativa u džepu. No, to doba je davno prošlo, a generacijama koje jedva pamte Tita prepušteno je da plaćaju ekonomske, ideološke i ostale dugove njegovog vremena. Decenija ratovanja, neodgovornost političara, nestručnost državnih ekonomista, svetska ekonomska kriza, a možda čak i "balkanski mentalitet", doveli su do toga da se državljani i državljanke bivših jugoslovenskih republika uglavnom pitaju kako da prežive. Nije stoga čudo što se baš tim preživljavanjem bavila druga emisija serijala "Okruženje", koji se kao prvi regionalni tok-šou emituje na osam TV kanala u Hrvatskoj, Crnoj Gori, BiH, Makedoniji i Srbiji
"Ja sam sa glumom zaista imao sreće. Bez sreće se ništa ne može. Ja to kažem i mlađima: imaš i smisao i talenat i znanje, ali nećeš uspeti ako nemaš sreće. Šta je sreća: s kim igraš, ko režira i u kom trenutku u tvom životu. Kad se sve te sitnice sklope, ti imaš sreće. Eto, to je to"
Koliko god bili razjedinjeni i zavađeni, državljani bivših jugoslovenskih republika – osim dirljivih uspomena iz bivše domovine i nezalečenih ratnih rana – dele i probleme. Prvi regionalni tok-šou nazvan simbolično "Okruženje" bazira se upravo na toj zajedničkoj stavki. Želeći da odgovore na pitanja "ko smo", "gde smo", "kakvi smo" i "šta nas čeka u budućnosti", voditelji Nenad Šebek i Petar Lazić svake sedmice razgovaraju sa ekspertima i ekspertkinjama iz Hrvatske, Crne Gore, BiH, Makedonije i Srbije. U prvoj od pet emisija, koje će biti prikazane na osam TV kanala u svim ovim državama, bilo je reči o onome što nas je u startu zavadilo, a čega se ni do danas nismo oslobodili...
"Ljudski mozak je najveći resurs koji civilizacija ima, i on uglavnom u našim glavama leži neiskorišćen. Ali postoje tehnike kako da se njegov kapacitet koristi bolje"
Kaiš je – između ostalog – i poruka: simbol slobode; nešto za šta čovek može da zatakne palčeve, a da mu pantalone ne spadnu
U organizaciji Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, grupa novinara iz Srbije bila je u dvodnevnoj poseti Estoniji, tačnije rudniku uljnih škriljaca i postrojenju za preradu Enefit 140, kao i novom postrojenju Enefit 280 u izgradnji, u blizini Narve, gradu na samoj granici sa Rusijom, da na licu mesta vide, čuju i omirišu proces proizvodnje nafte i gasa iz uljnih škriljaca i da na svako pitanje dobiju odgovor iz prve ruke
"Svaki građanin i njegovo pravo da bira iznova su postali najtraženija roba na političkom tržištu… Ako me prevare jednom, njihova je sramota, ali ako me prevare dva puta, sramota je moja…"
Beogradski festival igre tek počinje i, sudeći po programu, čini se da nosi izrazitu snagu aktuelnosti svetske igre
Ova kampanja je tako dobra stvar da bi trebalo poraditi, uneti u ustav, da izbora bude bar jednom godišnje. Koliko sutra bili bi’ u Evropi, na sve strane bi bilo posla oko izbora, svakome bi dop’o neki bingo. A što se tiče pobednika, i ako ne budu svi na vlasti, ko kod domaćina Palme, i Manje i Veće zlo će biti sito, i na broju
Mene su 1962. iz gimnazije oterali kući da skinem moje prve Lee farmerke, na koje sam bio tako ponosan, jer da se tako u školu ne dolazi. Nije pomoglo. Farmerke su nas preplavile
Kako živi jedan američki naučnik koji se na samom frontu savremene nauke bavi ni manje više nego poreklom univerzuma, njegovim dimenzijama i pitanjem – da li nas greškom može progutati crna rupa? I kakve to veze ima sa Srbijom?
Mada su po svim istraživanjima glavni favoriti Đilas i Vučić, nijedna lista neće dobiti apsolutnu većinu pa će opet kao i pre četiri godine o gradskoj vlasti odlučiti "mali"
Zašto se stiče utisak da strani ambasadori kroje srpske vlade i utiču na izborni proces i zašto neki od njih mogu bez ikakvih posledica da iskaču iz diplomatskih okvira
"Prostor se mora osvojiti. Ova zemlja pripada tim mladim ljudima, prema tome, ući u prostor znači ući u svoju zemlju"
Saradnici Centra za studije mira u Beogradu analizirali su udžbenike istorije iz kojih uče ovdašnji đaci i njihovi vršnjaci na Kosovu
U petak, 9. marta 2012. godine, iz zatvora, nakon odsluženih deset godina robije, izlazi Fikret Abdić Babo, jedna od najživopisnijih – ne samo političkih – ličnosti iz vremena jugoslovenske krize i ratnog raspada. Petnaest godina nakon što je optužen za izdavanje čekova bez pokrića, Abdić je osuđen za ratne zločine. Kakva je baština čoveka kojeg u zavičaju ili mrze ili su mu već četvrt veka bespogovorno lojalni, političkog lidera koji je jednom prilikom izjavio: Ne zagovaram nikakvu opciju, nemam nikakvu ideju i pristajem na sve
Kako lepša prošlost treba da nadomesti bedu sadašnjosti i neizvesnu budućnost. Aleksandar Veliki, Skenderbeg i barokno Skoplje. Zašto vlada premijera Nikole Gruevskog ne haje zbog kritika da suludo baca stotine miliona evra na stvaranje antičkog identiteta Makedonaca, to jest na "grubu, agresivnu i glupu nacionalnu politiku"
Pojava raspevanog političara slična je snimku razigranog mačeta na Jutjubu ili saobraćajnoj nesreći u prometnoj ulici – to je nešto što će svi pohrliti da vide iako ih se ne tiče previše. Razlika je u tome što će se političarsko pevanje dopasti samo onima koji su već njihove pristalice. Većina će se ipak podsmevati, a zna da bude i ozbiljno revoltiranih
