Zona sumraka
Kolaž za poslepodne
Da me je bar zlostavljao taj Milošević, bio bih dobio azil u Americi! Ali, nisam tamo imao na šta da se požalim, posle dve i po godine vratim se u Beograd, što je predsednik verovatno i hteo
Grčka
Novac za suverenitet
Obezbeđenja Slobodana Miloševića
General i vojvoda
U trenutku kada su iz rezidencije u Užičkoj 11 odjeknuli pucnji, Miloševićev dugogodišnji pratilac Senta Milenković više nije bio u njegovoj službi. Bivši šef SR Jugoslavije spao je na to da mu obezbeđenjem komanduje opskurni vojvoda Siniša Vučinić
Hapšenje – policijska priča
Komad sa pevanjem i pucanjem
Obaveštajna priprema te akcije MUP-a bila više nego nedovoljna: policija je morala znati koliko i čime naoružanih protivnika treba da očekuje na licu mesta pre nego što pošalje unutra SAJ da se bruka; poslednja stvar koju jedna policija može sebi da dozvoli jeste da bude iznenađena
Hapšenje – Uloga Vojske Jugoslavije
Politika nemešanja
Vlada Srbije, njen premijer Zoran Đinđić i ministar policije Dušan Mihajlović optužili su Vojsku Jugoslavije da je sprečavala hapšenje bivšeg jugoslovenskog predsednika, "pružajući otvorenu podršku naoružanim civilima i ličnom obezbeđenju Slobodana Miloševića". Generalštab VJ-a i njegov načelnik general Nebojša Pavković lično odbacili su takve tvrdnje. Šta je od toga tačno
SPS posle hapšenja Miloševića
Šefovanje iz ćelije
Slobodan Milošević u zatvoru pomoći će SPS-u da se emocionalno homogenizuje i zakači za njega kao za mučenika i žrtvu novog režima i među narodne zajednice. Vremenom će, međutim, neminovno doći i do otvaranja pitanja njegovog naslednika i naravno nasleđa, na šta će on sve manje moći da utiče
Iza zida
Halo, Užička
Posle prvih vesti BK-a i CNN-a o hapšenju Sobodana Miloševića pozvali smo Miru Marković, telefonom, na kuću u Užičkoj. Tokom naredna dva dana razgovarale smo desetak puta. To je bar delimičan odgovor na pitanje – šta se dešavalo, iznutra
Slobodan Milošević pred sudom
Kraj mita
U nedelju 1. aprila oko 4.35 istražnom sudiji u Centralnom zatvoru u Bačvanskoj ulici u Beogradu predao se čovek koji je svojim odlukama, svojim postupcima i svojim mitom presudno uticao na tok tragičnih zbivanja u proteklih trinaest godina u Srbiji i na tlu bivše Jugoslavije. Poslednji čin te drame, dug 36 sati, obeležen je događajima u kojima je čak i senka smrti i nesreće, koja je harala centralnim Balkanom čitavu deceniju, bila zakucala i na vrata samog Slobodana Miloševića i njegove porodice dok se patologija jedne politike selila u sudske hronike
Kosmajska priča: RTS u partizanima (1)
Dobri vojnik Vojka
Na samom početku bombardovanja RTS je oformio dve mobilne jedinice na Zlatiboru i Kosmaju, čija je funkcija trebalo da bude preuzimanje programskih aktivnosti u slučaju bombardovanja zgrade televizije. U najvećoj tajnosti novinari i tehničari RTS-a odvođeni su "u partizane", gde su svakodnevno izvršavali programske zadatke spremni da se uključe u svakom trenutku ukoliko je neophodno. Nikad se nisu uključili, a na ime nadnice za dvomesečni strah u kosmajskim šumama pojedinci su nagrađeni varijabilom od 300 dinara. "Vreme" će u tri nastavka ekskluzivno objaviti izvode iz rukopisa novinara RTS-a Vojke Pajkić, urednika kulture na Radiju 202, koja je boravila na Kosmaju u sastavu mobilne jedinice broj dva od 12. aprila do 22. maja 1999. godine. O kosmajskim noćima pod bombama koje su padale na manje od 150 metara od mesta gde su bili smešteni, lokatorima pronađenim u fioci, o redovnom izmeštanju mobilne ekipe, uzaludnosti celog projekta, novinarka Vojka Pajkić svedoči u feljtonu "Vremena". Imena aktera ove priče su promenjena, ali događaji su autentični. Redakcija nedeljnika "Vreme"
Teške droge za teška vremena
Galop „horsa“
Samo beogradsko tržište droge "teško" je tri i po kilograma heroina dnevno, dok se u Srbiji proda još toliko. Ovi podaci kazuju da droga pronađena nedavno u sefu Državne bezbednosti zakupljenom kod Komercijalne banke nije morala nužno da bude "izvozni artikal". Lako se može ispostaviti da je bila namenjena domaćoj distribuciji, i da je u pitanju samo strateška rezerva
Policija
„Štimo i služimo…“
Nezavisni sindikat policije konačno je registrovan – deset godina po osnivanju. Početak stvarnog sindikalnog organizovanja policajaca koincidirao je sa početkom drame preporoda naše policije, drame svakako veće od one iz 1966. i Brionskog plenuma
Najnovija srpska desnica
Obrazluk i teodulija
Da li se iza pokreta Obraz kriju neoljotičevci koji ispisuju antisemitske parole po Beogradu, ili je to samo društvo hrišćanskih nacionalista "ali ne i šovinista"
Reforme i ujdurme
Krik iz crne rupe
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
Hoće li biti rata na Balkanu
Strogo kontrolisani sukobi
Postoje dve dugoročne opcije međunarodne zajednice na Kosovu. Prva je da pokušaju da ostvare ciljeve postavljene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244, uz rizik oružanog sukoba s albanskim ekstremistima i gubitaka u redovima KFOR-a. Zapad može i da se povinuje albanskim zahtevima, odnosno prizna nezavisnost Kosova i Metohije uz rizik daljeg širenja konflikta sve do stvaranja velike albanske nacionalne države na Balkanu
Hapšenja
Položaji i zloupotrebe
Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija
"Vreme" na tragu iskaza Radeta Markovića
Jaht-klub tajne policije
Pritvoreni bivši šef Resora državne bezbednosti Rade Marković više puta je u istrazi optužio svog prethodnika Jovicu Stanišića za razne zloupotrebe. Između ostalog i za mutne radnje u marini Sekcije za moto-nautiku Brodograditelj, koju su preplavili brodovi i čamci bivšeg vrha državne bezbednosti: Stanišić tu drži brod "Dženi Brendon", kupljen u Velikoj Britaniji; Mihalj Kertes brod "Dunav" i gliser "Papilon"; Rade Marković ima gliser bez broja i registracije, za koji tvrdi da nije njegov iako ga je svojevremeno kupio od Brodotehne; Franko Simatović Frenki gliser "Formula"... U blizini je usidren i brod državne bezbednosti "Kole", izgrađen za Tita kako bi mogao da lovi patke, u čiju je registraciju utrošeno blizu milion maraka
Ludi i vreme
Izjava nedelje
"Zašto da me hapse?" Nikola Šainović, bivši potpredsednik savezne vlade i visoki funkcioner SPS-a ("Večernje novosti")
Širenje posla – Lufthanza
Isplativ rizik
Nemački avioprevoznik uveo je još pet letova iz Beograda. Manfred Fok, predstavnik Lufthanze za Jugoslaviju, kaže da je kompanija zadovoljna uslugama koje ovde dobija i da kao mušterija to redovno plaća
Intervju – Sonja Liht
Partneri za novi početak
"U poslednje vreme osećam jednu vrstu tenzije ili napetosti, ili čak više od toga između ljudi koji rade u nevladinom sektoru i ljudi koji rade u državnoj strukturi. Mislim da je jako važno da svi shvate da smo na istom zadatku. Nevladine organizacije sada moraju da budu saradnici na istom poslu. Naravno, da budu istovremeno forma kroz koju će građanin moći da kritikuje državu. Država mora da ima saradnika u nevladinom sektoru. Naravno, i ona ima pravo da bude kritična prema tom sektoru"
Na licu mesta – Tetovo
Makedonija u plamenu
Nevolja je što se do spasa za Makedoniju ne može stići preko oružja, i što rešenje problema ne leži izgleda u odgovoru na ovih dana često postavljano pitanje – šta može makedonska vojska, koliko ima vojnika, tenkova ili helikoptera, ili kolika je procentualna zastupljenost Albanca u makedonskoj vojsci. Još nekoliko dana žestokih sukobljavanja i pucanja oko Tetova, uz prve civilne žrtve, i stvari bi definitivno mogle otići dovraga – makedonsko društvo bi se u tom slučaju verovatno beznadežno pocepalo po etničkoj osnovi bez mogućnosti da se više ikada sastave vlade u kojima bi zajedno sedeli predstavnici i jednog i drugog naroda. Albanci se ukopavaju u stavu da su žrtve državnog terora, i zajedničku državu sve više vide isključivo kao "federalnu", baš kao i neki strani mediji koji takvo rešenje nazivaju "prelaznim" – pre konačnog cepanja. Većina Makedonaca istovremeno čvrsto stoji na stavu da se s ustupcima jednom mora stati jer će u protivnom Makedonija ubrzo prestati da postoji
Ekskluzivno
Ispovest Mire Marković /2/
Odgovorna sam zato što muža nisam stavila u poziciju da bira između ulizica i mene. Odgovorna sam zato što nisam sedela u kući i pisala, umesto da po Jugoslaviji, polumrtva od umora, širim bratstvo i jedinstvo. Odgovorna sam zato što na vreme nisam isterala iz kuće glupe Avguste, kada sam videla da su glupi Avgusti
Zdravi ljudi, zdravo društvo
Šuškanje trenerke i novca
Šezdesetih godina ovog veka futuristi su predviđali nastanak "encefalon generacije", čoveka zakržljalog tela i ogromne glave. Pokazalo se da njihove teorije nemaju realne osnove – generacije koje dolaze više su i teže od svojih dedova. S druge strane, fizičku aktivnost čoveka zamenile su mašina i kompjuter, te smo zato postali sporiji i slabiji od naših predaka i manje spremni da izdržimo napor
Svakodnevica
Ništa, Batàjnica!
A ljudi se smeju, kikoću, keze, najviše sebi samima, a da i ne shvataju!