Fama o kultnom beogradskom bendu Qrve traje dosta dugo, ali se njihov debi album pojavio tek nedavno u izdanju Tom Tom Musica. Album je zapravo kompilacija pesama nastalih u poslednjoj deceniji – najstarija pesma na albumu Pomozite bila je radijski hit na Radiju B92 u jesen 1991.pesma Ja to znam vrtela se na beogradskim FM talasima 1995, a najveći broj pesama na albumu snimljen je još 1997. godine. Po tome ovaj album treba pre smatrati nultim albumom kojim se grupa predstavlja široj publici i kojim se najavljuje izlazak iz ilegale jednog novog, svežeg i potencijalno velikog benda. “Razlog što ovoliko dugo nismo izdali ploču jeste što se mi ne bavimo biznisom, i što za bavljenje muzikom imamo druge porive“, lakonski objašnjava razloge kašnjenja albuma Drago Senić, basista i pevač benda, uoči ulaska u studio i snimanja novog albuma. Senić je dosta dugo aktivan na beogradskoj rok sceni. U drugoj polovini osamdesetih prošao je kroz postave beogradskih bendova Komandosi, Isto jako, Petar Pan, i za to vreme se kod njega iskristalisalo ono što on naziva sedmoinčnom filozofijom rokenrola koju pokušava da iskaže kroz Qrve. O čemu se radi?
„Mi ljude podsećamo na melodičnu i lirsku stranu pop muzike. Oduvek smo imali svest o tome da treba da zadržimo ono mladalačko u pesmama, i grozili smo se pomisli da će doći dan kada ćemo biti matori i ozbiljni. Nervira me samo kad ljudi tripuju da je mera ozbiljnosti jednog benda obrnuto proporcionalna broju ljubavnih pesama na albumu. Ljubavne pesme su najviši stadijum kontakta sa muzikom. Eto, to je ta linija po kojoj hodamo – traganje za mladalačkom energijom i čistotom, i večito traganje za smislom. Sa ovim iskustvom i sa ovoliko godina iza sebe, konačno mogu sebi da priznam da te stvari najčešće pronalazim upravo u ljubavnim pesmama. Vidim da su one prauzor naveće alternantive koja je danas moguća.“
„VREME„: Ono što vas izdvaja od prosečnog sivila domaće scene između ostalog je i način na koji tretirate melodiju u svojim pesmama, pogotovo u smislu uticaja naše narodne i duhovne muzike.
DRAGO SENIĆ:U meri u kojoj si svestan melodije koju izvodiš sposoban si da se koristiš njome kao sredstvom izražavanja. Ako ljudi to ne razumeju, misle kako mi samo skidamo narodnu muziku i pretačemo je u rokenrol. Kad se okrećem našoj narodnoj i duhovnoj muzici, onda je to samo zato što koristim komunikacijski kod koji je već prirodno upisan kod publike kojoj se obraćam. Ako nisi svestan kakvu melodiju pevaš, često nisi svestan ni kakvu poruku predaješ slušaocima, a suština pop muzike upravo je u komunikaciji. Naš odnos prema pop muzici naročito se artikulisao posle boravka u Londonu 1994, u vreme kada je brit pop imao svoj vrhunac. Videvši naličje cele te priče, shvatili smo da srpska pop muzika mora da počiva na originalnoj lirskoj poeziji na maternjem jeziku, zatim na jasnoj i promišljenoj melodijskoj liniji a ne na prosviravanju ili sviranju napamet, i na kraju na veoma jasnom stavu da pop muzika predstavlja savremenu modernu poeziju i njen najsavršeniji vid čitanja. Tada smo i počeli da sviramo ovo što sviramo danas. Udubili smo se u melodije, pokušali da shvatimo šta one znače, koji je njihov smisao, i to na isti način na koji smo promišljali liriku. Rečitost onoga što sviramo tako dolazi sa više izvora – iz melodije, načina pevanja, gitarskih rifova i tekstova.
Šta je to novo i drugačije što donosi muzika Qrve na domaću rok scenu?
Možda ovaj album predstavlja i suštinsku kritiku aktuelne muzike u Srbiji za koju je karakteristična opčinjenost trendovima, što samo govori o tome da je u Srbiji konačno preovladao provincijalizam. Tipičan provincijalac je, kao mali Perica, ukapirao da će ako sluša ovu ili onu vrstu muzike, ostvariti pravi kontakt s izvorištem sveg belosvetskog znanja. To samo pokazuje koliko je veliki duhovni pad Beograda i Srbije. Osamdesetih je Beograd bio grad sa najvećim brojem ambasada i sa najvećim brojem obaveštajnih službi, i – bio je u centru događaja. Onda smo krajem osamdesetih izopšteni iz svega, i taj ceh sada plaćamo postajući provincija i etablirajući provincijalni duhovni poredak. Ali, to ne mora da bude tako, jer sve zavisi od nas. Voleo bih da ljudi svoju duhovnost iskazuju autentično, istinito, proživljeno. Ako postoji makar i mali broj ljudi koji se muzikom bave iz potrebe za iskazivenjem svojih ideja i životnih iskustava, onda se vraćamo u kulturu. Sve ostalo je luk i voda. Ono što sada zvuči čudno u muzici Qrve možda neće zvučati čudno već vrlo uskoro, kada nastupi svest o tome da su ljudi sami tvorci trendova, mode i kulture, da to nije nešto što se kupuje u radnji ili što pada s neba, već vrsta svedočenja o našem postojanju i o našoj borbi. Ili si ovladao trendom ili si ovca. Moderno je samo ono što je moderno uvek. U Srbiji je sada, nažalost, drugačije. Mala je, i ovde nema ono što želi da čuje, kaže se u pesmi Milena.
U čemu je angažman rokenrola danas, i koliko on ima veze sa vašim učešćem na kompilaciji Iznad istoka i zapada.
Mera slobode svakog od nas je u tome koliki smo neprijatelji sistema. Sistem ne želi nas kao ljude, već kao mašine. Svaki čovek iskazujući svoju ličnost koja je nedokučiva, uvek nova, originalna i maštovita dokazuje da je sistem pobediv. Borbu protiv sistema ne vidim usko politički, i zbog toga za nas 5. oktobar po sebi ništa nije promenio. Mislim da u tom smislu sada dolaze i teža vremena, jer neprijatelj više nije tako očigledan. Sećam se da je Malkolm Meklaren u jednom intervjuu rekao da su Sex Pistolsi kad su počinjali karijeru znali ko je neprijatelj. Osamdesetih je rekao da više ne zna ko je neprijatelj. Danas, dok nas Manic Street Preachers svojim novim albumom savetuju da spoznamo svog neprijatelja, mi u Srbiji imali smo priliku da snimimo pesme na tekstove vladike Nikolaja, koji nam je još pre 70 godina rekao ko je naš neprijatelj – to smo mi sami. Kad pobedimo sebe, kad sebe promenimo, tada smo pobedili sistem. U ovome je i odgovor zašto nikad nisam bežao od ljubavnih pesama. Ljubavne pesme su zapravo najantirežimskije pesme koje ikad mogu postojati.
