Najnoviji skandal oko preraspodele prostorija u Francuskoj 7 preti da zaseni sve dosadašnje skandale koji su poslednjih godina potresali ovu nekada davno slavnu beogradsku adresu.
U najkraćem, Skupština grada Beograda donela je odluku da će osim Udruženja književnika Srbije (UKS) u zgradi u Francuskoj 7 ubuduće stanovati i Udruženje književnih prevodilaca Srbije (UKPS) i novoformirano Srpsko književno društvo (SKD), ali Uprava UKS-a se tome protivi. Jedan član UKS-a je zbog toga sedam dana štrajkovao glađu, novododeljene prostorije UKPS-a su obijene i opljačkane, SKD se nije uselilo u zgradu jer je u prostorijama zatekao nekakvu privatnu firmu, a sa konferencija za novinare UKS-a ispaljuju se rafali najrazličitijih uvreda i optužbi na račun gradskih vlasti. Tokom razgovora za „Vreme“ sa akterima ovih događaja, Goricom Mojović, članom Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, Aleksandrom Gatalicom, sekretarom UO SKD-a i Predragom R. Dragićem Kijukom, članom Uprave UKS-a i glavnim i odgovornim urednika „Književnih novina“, pokušali smo da rekonstruišemo hronologiju dešavanja i razaberemo njihov smisao.
PISCI I PRIVREDNICI: Sve je počelo još pre nekoliko godina, pošto je tadašnja Skupština grada, vlasnik zgrade u Francuskoj 7, februara 1998. donela rešenje da se objekat na pomenutoj adresi daje na trajno korišćenje Udruženju književnika Srbije. Skupština grada imala je pravo da donese ovakvo rešenje, ali sâmo rešenje kao akt nije dovoljno, već ugovor koji bi bio sklopljen između Grada i korisnika, u ovom slučaju UKS-a, za koji je pak potrebna saglasnost Republičke direkcije za imovinu. U ovom slučaju Direkcija nije dala nikakav odgovor, pa ugovor nije ni potpisan. Posle oktobarskih promena Izvršni odbor novokonstituisane skupštine grada je 1. decembra 2000. godine doneo odluku da se utvrdi ko i po kom osnovu koristi prostorije u Francuskoj 7. Cilj ove inicijative nije bio da se bilo ko izbacuje iz zgrade, već da odnosi dobiju odgovarajući zakonski oblik, govorili su gradski funkcioneri. Tada se utvrdilo da osim Uprave UKS-a postoji još 18 različitih korisnika zgrade, a utvrđeno je i da su pravno nevažeći ugovori Udruženja s ugostiteljskom radnjom, koju koristi Budimir Blagojević, i s izvesnim privatnim preduzećem Kontakt lajn koje je u prostorijama Francuske 7 (dve prostorije u prizemlju i jedna na spratu) od 1994, kada je sa UKS-om sklopilo jednogodišnji ugovor o zakupu.
NOVO UDRUŽENJE: Dugogodišnje nezadovoljstvo radom UKS-a od strane dela njegovih članova posle niza skandala rezultira osnivanjem Srpskog književnog društva početkom marta ove godine. Srpsko književno društvo nema svoje prostorije, sve do 23. jula kada sa gradskim vlastima potpisuje ugovor po kojem gradska skupština, zemljišnoknjižni nosilac prava korišćenja poslovne zgrade u Francuskoj 7, na predlog Gradskog sekretarijata za kulturu i Gradskog sekretarijata za imovinsko-pravne i građevinske poslove, a po odluci Izvršnog odbora grada Beograda, na sednici održanoj 6. aprila ove godine, daje na desetogodišnje besplatno korišćenje tri prostorije u prizemlju zgrade u Francuskoj 7. Dve od tri prostorije koje je dobio SKD koristila je privatna firma Kontakt lajn, a jednu redakcija „Književnih novina“. Kako bi SKD dobio tri vezane prostorije, za redakciju “Književnih novina“ predviđena je prostorija nešto veće kvadrature na spratu zgrade. Odlukom Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, osim SKD-a u Francuskoj 7 trebalo bi da stanuju i dosadašnji podstanari zgrade tj. Udruženje književnih prevodilaca Srbije, kao i dosadašnji stanari koji bi ostali tamo gde su dosad i bili – UKS. Jedino uprava UKS-a nije potpisala ovaj ugovor.
U(VE)SELJAVANJE POČINJE: Bilo je predviđeno da SKD i UKPS u svoje prostorije uđu u sredu 25. jula. Međutim, u ponoć, 24. jula književnik Mirko Žarić, jedan od urednika „Književnih novina“, počeo je štrajk glađu u znak protesta zbog odluke gradskih vlasti koje hoće da redakciju „Književnih novina“ isele iz prostorije koju koristi 52 godine. Novine su zabeležile da je prognanik s Kosova Mirko Žarić tada novinarima rekao da je bio uveren da je našao svoj poslednji azil upravo u „Književnim novinama“, ali se nažalost prevario jer je totalitarni duh rešio da uništi i UKS i „Književne novine“.
U sredu oko podneva Udruženje književnih prevodilaca Srbije bez problema se uselilo u dve njima dodeljene prostorije na spratu. Aleksandar Gatalica, sekretar Upravnog odbora SKD-a, Milutin Petrović, predsednik UO SKD-a, sa nekim članovima SKD-a i Đorđem Putnikovićem, gradskim sekretarom Sekretarijata za imovinsko-pravne i građevinske poslove, takođe su pokušali da uđu u svoje prostorije. U dve prostorije u prizemlju zatekli su stanara Slobodana Stojkovića, direktora firme Kontakt lajn, koji im je rekao da njegova firma fizički ne može da se iseli u roku od 24 sata, ali da će to učiniti za desetak dana, pod uslovom da u potkrovlju zgrade zadrži jednu prostoriju. Članovi SKD-a nisu ni pokušavali da uđu u redakciju ‘’Književnih novina’’ u kojoj je u tom trenutku štrajkovao Žarić, ohrabrivan od kolega urednika „Književnih novina“ Labuda Dragića i Miroljuba Jokovića, kao i od članova rukovodstva UKS-a, da istraje u svojim zahtevima. Kako se u isto vreme dešavala drama sa štrajkom glađu rodbine nestalih sa Kosova, mogli su se čuti uzvici ‘’i ovo je Gračanica’’, iako nije sasvim jasno zašto bi novopečeni urednik (od pre nepune tri nedelje) svojim životom branio da se redakcija njegovih novina premesti na sprat iznad. Nije bez značaja ni to što se sve ovo događalo na praznik Bogorodice Trojeručice, zaštitnice srpskih pesnika i od pre dve godine krsne slave UKS-a, tako da je u dramatičnom trenutku useljavanja novih stanara u svečanoj sali iste zgrade, u prisustvu uglednih pisaca i gostiju, slavski kolač sekao Petar Lukić, starešina Saborne crkve u Beogradu. Domaćin ovogodišnje slave bio je Slobodan Rakitić, predsednik UKS-a, a za domaćina slave naredne godine izabran je književnik Radomir Smiljanić. Ovakvu koncentraciju istorijskih događaja Francuska 7 odavno ne pamti.
Ubrzo se svojim saopštenjem javio i UKS, sa ocenom da je najnoviji atak Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda iznenadio sve članove UKS-a, među kojima su i oni koji su svetom proneli slavu srpskog jezika, koji su članovi naših i stranih akademija i čije su knjige štampane u stotinama hiljada primeraka, uz ocenu da nerazumna odluka novih političkih komesara, kojom se ekspropriše zgrada UKS-a u Francuskoj 7, predstavlja napad na kultno mesto na kojem se, još od 1949. godine, mogao čuti glas slobode, demokratičnosti i razumnosti.
Slobodan Rakitić, predsednik UKS-a, na ovim povodom upriličenoj konferenciji za novinare dodatno je objasnio da je ukidanje rešenja iz 1998. godine kojim se zgrada u Francuskoj 7 daje na neograničeno korišćenje – nelegalno, da su gradske vlasti stavile UKS pred svršen čin, i da je neodrživa podela prostorija po kojoj je SKD sa stotinjak pisaca dobio isti prostor kao i UKS koji ima oko 1000 članova. Pored ostalog, Slobodan Rakitić ni ovom prilikom nije objasnio zašto bi privatna firma za pravljenje adresara Kontakt lajn imala prvenstvo na korišćenje prostorija predviđenih za pisce od nekakvog književnog udruženja. U noći između petka i subote nepoznat netko provalio je u prostorije u Francuskoj 7 dodeljene UKPS-u i odneo ono što je tamo zatekao.
OBRT: U ponedeljak je došlo do obrta, kada je na novoj konferenciji za novinare UKS-a saopšteno da je Mirko Žarić odustao od štrajka glađu i da će se borba za zgradu u Francuskoj 7 nastaviti pravnim sredstvima. Branislav Tapušković, advokat UKS-a , tada je saopštio da gradske vlasti flagrantno krše zakon jer je UKS posednik prostora u Francuskoj 7 od 1949, a ko želi da u tuđi posed useljava drugoga, mora to svoje pravo da dobije na sudu. Književnik Žarko Komanin je optuživao gradskog sekretara za kulturu Tatjanu Petrović, i posebno Goricu Mojović da kao ‘’klonirani komunistoid, bivši komunistički egzekutor i član GK SK Beograda i danas kinji pisce’’, a slične optužbe čule su se i od ostalih prisutnih, sekretara UKS-a Predraga Bogdanovića Cija, i Predraga Dragića Kijuka, glavnog i odgovornog urednika „Književnih novina“, koji su tražili da se pojedinci iz gradskih vlasti javno izvine ovom Udruženju i optužili ih da hoće da prodaju zgradu. Ova konferencija za novinare završena je psovkama i drekom kada je jedan novinar pokušao da u stavovima čelnika UKS-a ustanovi neku logiku, i upitavši prisutne da li iko izbacuje UKS sa ove adrese, zašto neko štrajkuje glađu zbog zamene jedne prostorije drugom, i da li se uprava UKS-a zapravo buni zato što će prostorije deliti sa jednim drugim udruženjem pisaca.
Tužbe najavljuju i UKS i gradske vlasti, SKD se nada da će uskoro ući u svoje prostorije, a konačnu reč daće pravosudni organi, i valjda završiti sa ovom cirkusijadom.
Ovo što se dešava oko zgrade u Francuskoj 7 prevazilazi svaku mogućnost razumnog objašnjenja o čemu se tu zapravo radi. Meni sve to izgleda kao da se ne radi ni o SKD-u niti bilo kakvim načelima, već naprosto – o novcu. UKS je godinama koristio te prostorije na način kako je hteo, davao ih u parazakup bez ikakvog zakonskog osnova. Mi ćemo sada pristupiti pravnom postupku i pokrenućemo spor sa UKS-om povodom nezakonitog i nenamenskog korišćenja prostorija. Inače, sa svom argumentacijom koju iznosi UKS, cela situacija da nije tužna bila bi komična.
Mi nismo ni policajci ni pravnici, niti ćemo na bilo koji način nekoga ugrožavati ulazeći na silu u prostorije koje su nam dodeljene. Ne mogu da objasnim reakcije jednog broja ljudi iz UKS-a koji su po svemu sudeći potpuno izgubili svaki kontakt sa stvarnošću, i to onaj bolji deo. Onaj gori deo Udruženja dobro zna šta radi – manipuliše ljudima, vodi neke svoje privatne ratove sa čitavim svetom, koristeći priliku za podmetanja, kvalifikacije i prozivku sa za njih karakterističnim vokabularom. Nadamo se da će se ovaj problem razrešiti na normalan i zakonski način, i da ćemo se useliti u prostorije koje su nam dodeljene.
U pokušaju da iz prve ruke saznamo kakvi sustavovi UKS-a povodom ovog pitanja obratili smo se članu Uprave UKS-a i glavnom i odgovornom uredniku “Književnih novina“ Predragu R. Dragiću Kijuku, koji na početku razgovora za „Vreme“ kaže: ,,Titular zgrade je Republika a ne nekakvi izvršni neokomunistički odbori. Gradska vlast SPO-a dala je 1998. zgradu u Francuskoj 7 UKS-u za vjeki vjekov. To je trebalo da potvrdi Republika, koja je vlasnik zgrade, ali nije, jer su tada gradske i republičke vlasti bile u zavadi. Ali i vrapci znaju da tzv. administrativno ćutanje znači pozitivnu odluku. Nerazumnost neokomunističkih gradskih vlasti prelazi svaki prag. Oni zapravo hoće da unište UKS, što je samo još jedan dokaz da je UKS i dalje ozbiljna i uticajna institucija. Metodi kojima se služe nisu zabeleženi ni u Brozovo vreme, u doba najveće moguće despotije u Evropi, ako se izuzmu fašistički i nacistički režimi.“
Kako će da unište UKS ako prostorije koje protivzakonito koristi jedna privatna firma daju na korišćenje jednom udruženju pisaca?
To udruženje je samo jedna grupa građana, ali se njegovim useljavanjem u prostor Francuske 7 pitanje književnih udruženja razvodnjava.
Ali u SKD–u je 130 uglednih srpskih pisaca.
Tamo ima četiri-pet ozbiljnih pisaca, a u UKS-u ima 50 pisaca od ugleda i uticaja. Stvar je ista kao kad bi 10 od 35 episkopa nezadovoljnih time kako radi patrijarh Pavle osnovalo svoje udruženje – kao što je Tito osnovao Udruženje srpskih sveštenika, dao im prostor i penzije – a onda se obratili Skupštini grada da dobiju svoj prostor u okviru Patrijaršije. Da li je to legitimno? SKD je grupa građana.
Ko treba da utvrdi kriterijume kada jedna grupa građana postaje udruženje pisaca.
Ako većina članova UKS-a utvrdi da udruženje ne treba da postoji, ono će prestati da postoji. U politici glasači nisu samo doktori nauka već su to i šverceri i lopovi. Glasači su presudni, i princip demokratičnosti morate uvažavati svuda, i u redakciji i u firmi i u politici i u UKS-u – svuda! Ako se ne budemo toga držali, onda nema vladavine prava, možemo samo da govorimo o pravnoj državi, što nije isto. I Hitlerova Nemačka je bila pravna država, on je demokratski došao na vlast. Možda ima mlađih ljudi koji bi voleli da na nekim sledećim izborima pobedi neki balkanski Hitler, ne ulazim u to. Sada u UKS-u ne postoji ni promil raspoloženja da se podrži rađanje takvog nekog balkanskog Hitlera.
Optužuju vas za populizam i da kao jedini argument potežete to što UKS broji hiljadu članova, što i nije neka preporuka.
Da vam kažem nešto: UKS nikada nije izdavalo Ljiljanu Habjanović, a izdavač ovog literarnog i političkog i svakog drugog kiča jedan je od stubova SKD-a. Ko sad kome tu šta zamera. UKS nije izdavač, on izdaje jedini naš književni časopis na engleskom jeziku „Serbian literary magazin„, pa pitajte te tamo kada su oni podržali ovaj časopis koji je bio naš jedini prozor u svet.
Milutin Petrović, predsednik UO SKD–a, bio je dugogodišnji urednik pomenutog časopisa.
To ništa ne govori, bilo je i drugih urednika.
U prostorijama dodeljenim SKD–u nalazi se privatna firma Kontakt lajn.
Svi mi znamo kako se živelo poslednjih 10-15 godina i da su se firme spasavale tako što su izdavale sposobnim ili manje sposobnim ljudima etabliranim u ondašnjem režimu deo prostora da bi ljudi mogli da primaju platu. Firma Kontakt Lajn ne uplaćuje ništa UKS-u, već sve uplaćuje na ime zaštite od požara, osiguranja i takvih stvari… Da, oni se valjda bave adresarima i takvim stvarima. Ali nešto drugo je u pitanju. Skupština grada duguje UKS-u preko 400.000 dinara kao suorganizator Međunarodnog susreta pisaca. Da ona brine o piscima, ona bi rekla – evo, mi imamo firmu koja će platiti deset hiljada dinara m2 zakup, i mi bi smo odmah raskinulti ugovor sa Kontakt lajnom i sklopili ugovor sa tom firmom koju nam je preporučila gradska skupština, i bili bismo im zahvalni. To bi bio dokaz poštovanja Francuske 7.
Pulski festival je osudio napad na pisca Vladimira Arsenijevića u Beogradu. Pozvao je publiku da dođe na projekcije filma „Tri nedelje posle“ čiji je on koscenarista. Ovaj film je u Karlovim Varima dobio nagradu za najbolji evropski film - istog dana kada su Arsenijevića huligani prebili u Beogradu zato što je spremao komemorativni skup posvećen Srebrenici
Nagradu „Ernest“ za životno delo dobio je Voja Brajović na upravo završenom Filmskom festivalu u Somboru
Konkurs za kulturne projekte na Ekspou, kao da je sastavljao neko nedovoljno stručan i vičan. Podseća na konkurse koje raspisuje Ministarstvo kulture u ime lokalne SNS stranke. Umetnici kažu: kultura nije dekor ni scenografija za državni projekat
Reditelj, scenarista, istoričar umetnosti i likovni kritičar Đorđe Kadijević preminuo je u 94. godini. Autor kultne „Leptirice“ i serije „Vuk Karadžić“ ostavio je neizbrisiv trag u domaćem filmu i televiziji, a Jugoslovenska kinoteka najavila je retrospektivu njegovih ostvarenja
Poziv, režija Olivija Vajld, igraju Olivija Vajld, Set Rougen, Penelope Krus i Edvard Norton
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
