Dedinjska rapsodija

Kada ste poslednji put bili na Dedinju, a niste njegov stanovnik, član „narodne straže“, novinar na opasnoj dužnosti izvestača sa lica mesta, ili viđena ličnost koju pozivaju na, hvala bogu vaskrsle, diplomatske partije?

Ne upuštajući se u proveru iskrenosti vašeg odgovora, preporučujem da ovih letnjih dana, opušteni i dokoni, prošvrljate ovim znamenitim beogradskim krajem koji je, znate to dobro i sami, poslednjih meseci bio u žiži svekolikog interesovanja. Taj prostor pominjan u štampi i prikazivan u dnevno-noćnim TVprenosima možete, ako se potrudite, videti „uživo“. Košmarne predstave Dedinja kao poprišta dramatičnih događanja zameniće iznenađujuće umirujuća idila.

Odlično ćete se provesti – pod izvesnim uslovima. Preporučljivo je da vas krase sledeće osobine: pod a) obožavate svež, brdski vazduh; pod b) ne nervira vas neprekidni cvrkut ptica; pod c) radosni ste ako duže vreme niste u prilici da nabasate na odraslo ljudsko biće a pogotovo ne na dete; pod d) radoznali ste, ali niste zavidljivi & pakosni; i pod f) osvetoljubivi ste samo na rečima…

Otkada je Dedinje napustio – doduše ne po sopstvenom izboru – u poslednjoj deceniji, njegov najpoznatiji stanovnik (Užička, Tolstojeva), mnogo se toga u ovom prestižnom rezervatu promenilo… Nema tu više one golicave dramatike koju je donosilo uvek prisutno Obezbeđenje, od koga je svako razuman zazirao. Pred Kućom cveća mladi vojnik, željan razgovora, obavestiće vas da su posete (još uvek) od tada do tada, tim i tim danom… i da krasnih, dekorativnih paunova više nema. Teško ćete saznati ko sad živi u kućerinama u kojima su nekada stanovali Ranković, Kardelj, Kidrič i drugi visoki rukovodioci, Titovi generali i udbaši, i ko su naslednici kojima one zapravo pripadaju? Zapitaćete se, možda, gde je svoj mir našla gđa Broz? Ostajete u nedoumici ko se krije iza prozora Bosanske vile i šta je sa pre koju godinu započetom gradnjom Karadžićevog porodičnog gnezda, o kome se govorkalo? Predusretljivo obezbeđenje jednog evropskog diplomate pokazaće vam – tu prekoputa! – spokojno boravište Dobrice Ćosića. Niko vam neće braniti da izbliza osmatrate kapiju po kojoj se one kobne noći verao Igić; da slobodno virite kroz rupu na razvaljenim drvenim vratnicama ne biste li procenili kolika je šteta na kući u kojoj Nije bio kad je na nju Jeste pala natovska bomba… itd., itd.

Dedinje će možda da vam zaliči na tavan, na kome je pohranjen istorijski krš prošlog veka, po kome amaterski, u tišini cunjamo. Nova politička elita od Dedinja očigledno zazire. Svežu krv ubrizgavaju mu patrijarhalni Karići (ako ne znaš šta je dobro uzmi ono što je skupo!). Njihove mnogobrojne nove kuće nećete propustiti da prepoznate. Pogađate zašto!