Micro ili soft Srbija

Redmond, specijalno za „Vreme“

Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić u ponedeljak je imao prilike da ispuni svoj tehnomenadžerski san i lično upozna jednog od najuspešnijih ljudi na svetu – osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa.

Tokom petočasovne haj tek posete glavnom sedištu Majkrosofta u Redmondu u američkoj državi Vašington, srpski premijer i sekretar vladine agencije za razvoj infomatike i interneta Branislav Anđelić imali su priliku da iz prve ruke vide šta znači voditi jednu uspešnu kompaniju koja je, samo primera radi, u prošloj godini ostvarila čist prihod od 7,3 milijarde dolara.

DVA PROJEKTA: Očekivanja gostiju iz Beograda nisu bila velika s obzirom na činjenicu da Majkrosoft na tržište neke zemlje ozbiljno ulazi tek kada počne da ostvaruje prihod od dva miliona dolara i više, što se za Srbiju – eldorado svakojakog piraterstva – svakako ne može reći. Ali iz razloga poznatih samo Gejtsu i drugovima, Srbija je na dobrom putu da postane izuzetak i da za skoro nikakve pare uđe u porodicu zemalja u koju Majkrosoft želi da uloži novac.

Kako je nakon razgovora izjavio vidno raspoloženi Đinđić, sa čelnim ljudima Majkrosofta dogovoreno je otvaranje kancelarije te kompanije u Beogradu, čiji se početak rada po svemu sudeći može očekivati krajem ove godine, Majkrosoft je pristao da iz svog budžeta namenjenog razvoju izdvoji oko deset miliona dolara za pomoć obrazovnom sistemu u Srbiji, a takođe su započeti razgovori o finansiranju projekata iz oblasti zdravstvene zaštite, pre svega kontrole tržišta lekova, kao i iz oblasti uprave javnih prihoda.

Đinđić se na ova dva projekta odlučio pre svega zbog činjenice da se u Srbiji mesečno oko 50 miliona maraka izdvaja za nabavku i distribuciju lekova, a da zbog nedostatka kontrole u privatne džepove odlazi skoro 15 miliona. Kada je o upravi javnih prihoda reč, zbog prepotopskog sistema obrade podataka država nije u stanju da planira svoje prihode i rashode.

Da ne bi sve izgledalo nestvarno, treba pomenuti da je sa ljudima iz Majkrosofta pokrenut i razgovor o legalizaciji i licenciranju softvera, čija cena neće biti uopšte mala ali, kako se nadaju ljudi iz Vlade, uštedom iz pomenuta dva projekta bilo bi moguće pokrivanje tih troškova, čime bi Srbija, bar u jednom segmentu, ako već ne u nekim drugim, postala pravna država.

Đinđić smatra da će ulazak Majkrosofta u Srbiju imati i psihološki efekat pošto će, kako kaže, to značiti da je naša zemlja postala tržište gde takve kompanije vide svoj interes, što je onda signal i za druge firme, kao i proizvođače kompjutera da počnu da ulažu u Srbiju.

„Majkrosoft je u poslovnom svetu poznat kao ozbiljna firma koja pravi svoje projekcije i prognoze, koja se ne zaleće i ne ide lako na nepoznata tržišta. Ovako ozbiljno prisustvo sasvim sigurno za neke druge firme znači da su napravljene dobre analize, da postoji poverenje i da oni dalje ne moraju da se bave analizama. Sasvim sam siguran da će to značiti da se naša zemlja otvara za informativne tehnologije, a još više našim građanima, mlađim građanima će to biti ogroman podsticaj, jer će to biti znak da osim mukotrpnog pokušaja da se održe stara radna mesta, da se obnovi ona stara industrija koju smo već 12 godina zapostavili sada dolazi nešto sveže, gde možemo odmah da se uključimo. Tu nemamo nasleđe prošlosti i mislim da je to injekcija energije i optimizma koja nam je jako potrebna da bi smo zadržali naše mlade kvalifikovane ljude u zemlji, kako se ne bi nastavio odliv mozgova kakav je bio u proteklih deset godina“, naglašava Đinđić.

SVI ZADOVOLJNI: On priznaje da u razgovorima sa ljudima iz Majkrosofta nije imao mnogo šta da ponudi, dodajući da se čitava njegova pregovaračka pozicija sastojala u jednoj rečenici – vi ste kao kompanija imali viziju da budete svetski lider u softveru i informativnim tehnologijama i u tome ste uspeli, mi kao vlada Srbije imamo viziju da Srbija bude lider u informativnim tehnologijama Balkana, ali nam za to treba vaša podrška.

„Ovo je bio razgovor ljudi koji imaju sličan, aktivistički odnos prema istoriji i prema životu i koji ne rade sve samo zbog svoje dobiti i posla, nego nešto rade i zbog zadovoljstva i zbog svoje sujete, ambicije i želje da ostanu zabeleženi u istoriji. Ja sam znao da ćemo ovde naići na ljude koji kreiraju istoriju, a ne samo učestvuju u njoj. I očekivao sam da ćemo napraviti mnogo veći uspeh nego samo neki poslovni dogovor, mada sam malo iznenađen otvorenošću na koju smo naišli“, zadovoljno ukazuje Đinđić.

Njegove reči potvrdio je i predsednik Majkrosofta Stiv Balmer koji je izrazio zadovoljstvo zbog susreta sa Đinđićem i razgovarao o tome kako informativna tehnologija može uistinu da bude ključni deo budućeg ekonomskog razvoja i rasta u Srbiji.

„Rekao bih da premijer Đinđić i ja zaista delimo mišljenje o mogućnostima da tehnologije pozitivno utiču na vladu, da pozitivno utiču na produktivnost privrede i poslovanja i pomažu da deca uistinu uče i odrastaju kao zrele jedinke. Sastanak se prvenstveno ticao uspostavljanja odnosa sa premijerom Đinđićem i mi smo veoma zadovoljni ulogom „Majkrosofta“ i ulogom koju će informatička tehnologija igrati u ekonomskom „bumu“ i privrednom napretku koji očekujemo da vidimo u Srbiji“, rekao je Balmer.

Međutim, i pored više nego izražene dobre volje Majkrosofta da uđe na tržište Srbije do toga neće doći ako Đinđićeva vlada pod hitno ne donese nekoliko zakonskih odredbi koje regulišu pitanja u toj oblasti. To se pre svega odnosi na Zakon o zaštiti intelektualne svojine bez kojeg ni neka američka seoska kompanija, a kamoli Majkrosoft, ne želi da uloži ni jedan CD rom u Srbiju. Kako nam je rekao jedan od ljudi iz Majkrosofta, kompanija je spremna da i sa rizikom gubitka dođe u Srbiju, ali ni u snu sebi ne može dozvoliti taj luksuz da se pojavi na tržištu na kojem se njeni proizvodi na tezgama u piratskoj verziji prodaju po mnogostruko nižim cenama. Zbog toga je na Đinđiću i njegovoj rekonstruisanoj ili ne-rekonstruisanoj vladi da pod hitno parlamentu dostavi na usvajanje nacrt tog zakona ili će u protivnom sve što je postignuto u Redmondu ostati mrtvo slovo na papiru sa delekosežnim posledicima po neke slične poslovne pokušaje.

ORGANIZATORI: Ono što takođe brine ljude iz Majkrosofta je i podatak da na nivou republike postoji sedam različitih subjekata na neki način odgovornih za razvoj informatičkog sistema Srbije. Majkrosoft želi da zna ko je njegov partner u Srbiji i sa kim treba da rešava razna pitanja, od onih najbanalnijih kao što je zakup zgrade, pa do pregovora o investicionim projektima i ulaganjima. Bez jedne sređenije situacije u tom domenu teško ko može očekivati ozbiljno poslovanje sa kompanijom poput Majkrosofta. Od gostiju iz Beograda dobijeno je uverenje da će ti problemi biti rešeni, ali ipak treba ostati uzdržan, pre svega zbog činjenice da sve to mora da prođe i takozvanu koordinaciju DOS-a čiji pojedini lideri još uvek imaju problema sa pisaćom mašinom, a kamoli sa projektom zvanim E-Government.

Zanimljivo je još reći da su veliku ulogu u organizaciji posete Zorana Điđića i uspešnosti razgovora odigrala i dva čoveka sa prostora bivše Jugoslavije koji su zaposleni u Majkrosoftu – Slovenac Jaka Stele, menadžer za preduzetništvo i odnose sa poslovnim partnerima u regionalnoj kancelariji Majkrosofta u Ljubljani, kao i Dejan Cvetković, specijalista za tehnološke projekte u Majkrosoftovom ofisu u Vankuveru. Ta dva mlada čoveka, čiji uticaj u Majkrosoftu čini se nije mali, svojim entuzijazmom i iskrenom željom da pomognu vladi Srbije učinili su mnogo da sagovornici Zorana Đinđića, pre svih Stiv Balmer, budu dobro upoznati sa situacijom, zahtevima i potrebama Srbije, što je u mnogome olakšalo razgovore i obezbedilo njihovu uspešnost.

U svakom slučaju napravljen je veliki iskorak u priključenju Srbije razvijenom zapadu, ali će uspeh onoga što je u ponedeljak započeto u Redmondu zavisiti od spremnosti vladajućih struktura u Srbiji da u tako nešto veliko zagrizu. Niko ne gaji iluziju da Srbija može dobiti mnogo a da za to ništa ne plati, ali će korist biti višestruka – Srbiju će pre svega u svetu početi da gledaju kao državu koja se okreće budućnosti, a u zemlji će se stvoriti kadar sposoban da na svojim leđima iznese preko potrebne reforme. Za očekivati je da će se pojaviti kritičari koji će reći da u trenutku kada se zemlja suočava sa mogućnošću socijalnih nemira zbog nedostatka sredstava za isplatu ličnih dohodaka, svako ulaganje, pa čak i u razvoj informatičkog sistema zemlje, predstavlja luksuz. Odgovor takvima je vrlo jednostavan – od toga će koristi imati svi. Čak će i učenje veronauke biti jednostavnije pošto i Biblija već postoji u CD rom izdanju.