Nakon sklapanja očekivanog dogovora Tadića i Koštunice o podršci demokratskim kandidatima i ulasku u koalicije na lokalnom nivou, radikali su pojačali izbornu kampanju za drugi krug, a pojavile su se i nove ideje o vremenu održavanja vanrednih republičkih izbora
Prošle subote (25. septembar) automobil u kome su bili Milan Veruović, telohranitelj Zorana Đinđića, teško ranjen u atentatu od 12. marta, njegova supruga i policajac koji ga štiti bio je predmet napada. Plava "opel astra" bez registarskih tablica pokušala je da im preseče put; tom prilikom Veruović je video dva lica, vozača i suvozača koji je imao kačket nabijen na oči i automatsku pušku u rukama; taman je krenuo da spušta desni prozor. Veruović je viknuo policajcu, koji je bio za volanom, da beži; ovaj, okretan i pametan momak, smesta je dao gas i došlo je do jurnjave po beogradskim ulicama, uključujući i vožnju po trotoarima
Pavković, Lukić i Lazarević pravac u Hag. Neka se pripremi Momčilo Perišić
Prošlogodišnje učešće Partizana u najvažnijem klupskom takmičenju Evrope bilo je izuzetak koji potvrđuje pravilo: naš klupski fudbal daleko je od evropskog vrha i biće veliki uspeh ako "crno-beli" posle revanša u Bukureštu ostanu u Kupu UEFA
"Čudno, ali kombinacijom različitih elemenata umetnost dobija snagu lepote. Ne mora to biti klasična lepota, ali umetnost ima svoju lepotu. U trenutku kad je pogledate ona vas obuhvata i potpuno ste fascinirani. Po meni je to takođe lepota"
Izložba umetničkih dela iz Stedelijk muzeja u Muzeju savremene umetnosti jeste najcelovitije predstavljanje umetnosti druge polovine XX veka koje je do sada organizovano u Beogradu
Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova, govoreći za bugarski "Novinar" o sebi kao novinaru, piscu, političaru i državniku ("Danas")
Lokalne izbore u Srbiji obeležio je i povratak nekada visokih funkcionera SPS-a. Povratak tri disidenta SPS-a za jedne je trijumf podaničke svesti srpskog birača koji je ovog puta izabrao lokalne tribune, za druge je glas disidentima iz SPS-a glas za povratak u vreme antibirokratske revolucije i pobeda populizma, a za treće je dokaz da srpska politička elita nije prosvetiteljska i moderna, već demagoški podilazi željama prosečnog građanina, te je zato nepovratno narodnjačka, zaostala i seljačka
Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka, dve partije koje ne učestvuju u izvršnoj vlasti, dobile su ubedljivo najveći broj glasova, strankama članicama vladajuće koalicije još jednom je upućen izraz nezadovoljstva građana koje bi trebalo da predstavljaju, a sa scene su gotovo izbrisane mnoge male partije koje su ne tako davno učestvovale u vlasti
Do’vatili se malo i veliko, harmonika usitnila, sve poskočilo, Šajkača na glavi/ ja sam Srbin pravi, sve se raspremilo, sve se raspomamilo, samo TEVE Žika sa Nadimkom dostojanstven, baš kako tradicija i običaji nalažu
Granice su odličan primer da ono što je realno u Evropi praktično ne postoji, ali i da ujedno treba poštovati mnogo šta što se prostim okom baš i ne vidi. U tom pogledu su Srbija i Crna Gora definitivno evropska država, što je dokazalo i naše malo, 4000 kilometara dugo kružno putovanje od Beograda preko Ljubljane, Strazbura, Pariza, Haga (Ševeningena), Amsterdama i nazad, preko Luksemburga i Salcburga
Budući da je istrajavanje na starom konceptu postalo prevaziđeno, ova tradicionalna manifestacija pozvala je i inostrane umetnike, postajući deo evropske scene
Psihoanaliza je u Srbiji, čak i za većinu stručnjaka, poprilično maglovit pojam. Kao što nemamo političku kulturu dijaloga tako, nažalost, nemamo ni vredniju naučnu kulturu dijaloga
Akcionari aranđelovačke fabrike mineralne vode najzad znaju koliko novca mogu dobiti za svoje akcije. To je prednost finansijskog tržišta. U međuvremenu, država se umešala i pozvala ih da sa njom udruže akcije i traže više novca i više socijale. To je mana propalog socijalizma i populizma. Na jednoj strani su čiste pare, na drugoj čiste iluzije, pa ko voli nek' izvoli
Koliko god se zvaničnici ovih dana kleli u "tradicionalnu međunacionalnu harmoniju u Vojvodini", činjenica je da nepoverenje i netrpeljivost između (nekih) Srba i (nekih) predstavnika nacionalnih manjina traju godinama. "Netrpeljivost je rezultat dugogodišnje državne politike, ratova na prostoru bivše SFRJ, ali i socijalne krize. Gubitnici reformi prilično su pogodno tlo za stvaranje nacionalne netrpeljivosti", kaže za "Vreme" vojvođanski sekretar za nacionalne manjine Tamaš Korhec
Bura koju je prošli broj "Vremena" izazvao postavila je više pitanja nego što je dala odgovora. Neki se češu tamo gde ih ne svrbi; neki su se samo uvredili, bez dalje argumentacije; a neki se ponašaju po sopstvenim navikama iz realnog socijalizma. Niko pritom ne demantuje da je do spornog događaja zaista došlo; niko se nije ponudio da javnosti Srbije objasni šta se, kako i zašto desilo; svi su naglo zaboravili predistoriju te tužne priče, mada ta predistorija traje nekoliko meseci
Ovaj novopazarski slučaj olakšao nam je da razumemo i najnoviji vojvođanski problem, to jest uverio nas je da su mađarske žalbe i optužbe zbilja preterane. Ali, problem je krupniji i svakako se tiče cele Srbije
Važnije od spora o tome da li bi prenos zemnih ostataka Slobodana Jovanovića u otadžbinu mogao ispasti politički nepriličan jeste to da li je njegov impozantni opus postao intelektualna svojina sadašnjih naraštaja
Uprkos više nego brojnim "greškama" zbog kojih umiru zdrave bebe i porodilje, zbog kojih se u utrobama zaboravljaju gaze i žice, zbog kojih se ponekad gube zdrave noge i testisi, ovdašnji lekari zadržali su poziciju nedodirljivih. Zaštićeni pravnim začkoljicama, međusobnom solidarnošću i činjenicom da malo ko želi da im se zamera, uspeli su da (za razliku od svojih svetskih kolega, koji takođe često greše) nikada zapravo ne plate za grešku koju su načinili
U svom advokatskom debiju u "slučaju Milošević" Stiven Kej se, iako očito nedovoljno spreman i prvi put suočen s nekim dokumentima, trudio da što profesionalnije obavi prilično neprijatan posao. Pred sobom je imao klijenta koji ga prezire, sudije koje su ga gurnule u taj posao da bi spasle proces, a zatim nekoliko puta kritikovale da sve to može i bolje, i svedoka sa kojim nije bilo lako izaći na kraj. Iza sebe je imao i teret sopstvenih izjava o profesionalnoj neprihvatljivosti odbrane onoga koji se tome protivi
