Ko prodaje većinski udeo

Kao što je to dosad uvek bio slučaj sa beogradskim Mobtelom, tako je i vest koju je 4. marta lansirala Karićeva kompanija – da je zaključila ugovor o prodaji BK trejda iz Moskve (osnivača Mobtela, u ortakluku sa Poštom Srbije) velikoj ruskoj Alfa grupi i da je tim povodom toga dana održan sastanak sa srpskim premijerom dr Vojislavom Koštunicom i nadležnim ministrima, na inicijativu ruskog ambasadora u Beogradu Aleksandra Aleksejeva – ponudila je javnosti više nedoumica i pitanja nego informacija.

Kad je reč o onome što trenutno deluje da je jasno, sastanak je doista inicirao ruski ambasador Aleksejev. On je praktično i predvodio delegaciju u kojoj su bili Bogoljub Karić, kao predstavnik BK trejda, i Igor Cukanov, prvi čovek Central invest grupe, ruske konsultantske i brokerske firme, koji je Koštinici i nadležnim ministrima Velji Iliću i Predragu Bubalu predstavljen kao predstavnik Alfa grupe. Izgleda, takođe, izvesno da je Cukanov tom prilikom „usmeno“ obavestio domaćine da je Alfa grupa kupila BK trejd od Karića.

Prema ministru Bubalu, koji kaže da je tada prvi put čuo ovu informaciju, on je na to izneo da o strukturi vlasništva nad Mobtelom (čiji neki udeo spada u imovinu BK trejda) postoje različiti stavovi Vlade i BK grupe i da se o tom pitanju vodi spor i pred arbitražnim sudom u Cirihu, te da po okončanju spora Vlada planira da raspiše tender za prodaju svog dela u ovoj kompaniji. Deluje prilično uverljivo i vest da je Cukanov tom prilikom ponudio da se deo cene BK trejda, koji je navodno sporan, deponuje na poseban račun, dok se spor ne okonča. I tu je izgleda kraj onoga što deluje izvesno.

Da vidimo šta sve nije izvesno i koja se pitanja i nedoumice odmah otvaraju. Prvo što nema jasan odgovor jeste elementarno pitanje – ko su ugovorne strane u poslu o kojem se razgovaralo na najvišem nivou. To jest, da li je povod sastanku bio ugovor između Karića kao vlasnika BK trejda i Alfa grupe kao kupca, ili je druga ugovorna strana – spomenuta Central invest grupa, koju je tu predstavljao Cukanov? Nedoumicu oko tog pitanja pojačavaju izjave iz Alfa telekoma u Moskvi – da oni nisu kupili BK trejd, ali se taj demanti mora primiti s rezervom, s obzirom na to da je Gleb Fetisov, predsednik Alfa telekoma, početkom marta, baš pred spomenuti sastanak, boravio u Beogradu (prema „solidnom“ izvoru „Danasa“, od 7. marta).

Drugi problem koji se javlja oko ovog ugovora jeste taj što nije izvestan ni predmet ugovaranja, to jest ne zna se da li je u imovinu BK trejda koja se prodaje uračunat udeo u vlasništvu Mobtela od 51 odsto (kako je to zasad registrovano) ili udeo od 41,77 odsto (kako je ocenila komisija Vlade Srbije, zbog čega se vodi arbitražna parnica u Cirihu). Možda je u predmetu ugovaranja definisano da postoji sporni udeo od 9,33 odsto, ali je nejasno kako je u tom slučaju određena cena celog posla – jer se javlja mogućnost od najmanje tri kombinacije. Naime, u ekonomskoj istoriji bilo je uobičajeno da svaki procenat od kontrolnog paketa vlasništva (od 51 odsto) košta više od svakog procenta manjinskog paketa od 41,77 odsto, ako se ovaj tek kasnije nudi na prodaju – i tu je zapravo i „glavni feder“ celog ovog zamešateljstva. Razlika između cene ovih procenata nekada je tolika da onaj kome ostane blizu pola vlasništva, kada ostane na cedilu i prodaje svoj manjinski udeo, dobije i pet ili deset puta manje po procentu vlasništva nego onaj koji je prodavao većinski paket.

Vlada Srbije dobila bi relativno veoma malo od Mobtela i kod „najbolje cene“ Karićevog većinskog paketa, ako bi pristala da samo „spornih“ 9,33 odsto pridruži Karićima – jer se postavlja pitanje pošto bi i kome prodala preostalih 49 odsto vlasništva nad Mobtelom, kad ta odluka prođe zakonsku procuderu. Zato partneri koji ovako dele vlasništvo zbirno najbolje prolaze kada prodaju, istovremeno i udruženo, ceo paket vlasništva. Da li je o tome zapravo bila reč na sastanku kod Koštunice? Po vajkanju Velje Ilića u „Večernjim novostima“ (8. mart) moglo bi se zaključiti da jeste, ali o tome Bubalo ništa ne govori, kome se doista može verovati da je bio „zatečen“ temom razgovora na sastanku Koštunice sa Aksentijevom i drugovima. Da li je bio zatečen i premijer Koštunica?

Ako još ne znamo ko su bile ugovorne strane i šta je predmet ugovora o kome se razgovaralo kod premijera Koštunice, da bar vidimo da li se nešto može naslutiti o formuli za izračunavanje cene ovog posla, bez obzira što smo utvrdili da je ta cena puna varijabila. Ugovorno pravo kaže da cena ne mora biti zapisana u ugovor, ali ona mora biti odrediva. Naime, u našoj štampi odmah su se pojavile špekulacija da su Karići dobili milijardu dolara, zbog eventualne „pravne falinke“ njihovog udela u vlasništvu nad Mobtelom, umesto 1,4 milijarde dolara, koliko navodno vredi njihov kontrolni paket vlasništva.

S tim u vezi, među mnogim novinama koje su pisale o navodnoj prodaji Mobtela Alfa grupi, treba zapaziti napis u „Pregledu“ (7. mart), jer on navodi jedan „kroki“ nečega što bi se moglo nazvati „prospektom“ Mobtela (mada list ne navodi izvor podataka). Naime, u kratkoj tabeli, ovaj list navodi podatke o Mobtelu za 2004. godinu. Tu piše da je imovina Mobtela 18 milijardi dinara, da je prihod bio 15 milijardi dinara, dobit dve milijarde dinara, tržišno učešće 50 odsto, broj korisnika 1,9 miliona, pokrivenost teritorije 88 odsto, pokrivenost stanovništva 95 odsto – te da je „prodajna cena“ milijardu dolara.

U ovom „prospektu“ ima nekoliko zanimljivih stvari. Najviše pažnje privlači podatak o dobiti u 2004. godini od dve milijarde dinara, a to bi moglo da znači da je Mobtel takav profit, to jest profit najmanje tog nivoa, a verovatno i mnogo veći – imao i ranijih godina, kada je u svojim bilansima prikazivao da nema dobiti. No, ovaj podatak mogao bi biti i indicija moguće cene Mobtela na tržištu kapitala (ako se držimo prinosne metode). Ne ulazeći u tačan račun, taj podatak navodi na zaključak da bi cena celog Mobtela mogla biti i viša od dve milijarde dolara – ali to bi bilo ravno fantaziji. Jer, pri proceni šta vredi Mobtel morao bi se uzeti u obzir i niz drugih okolnosti: da su cene telekomunikacionih kompanija u svetu u padu već nekoliko godina; da je trgovina takvim kompanijama često uslovljena (geo)političkim interesima država prodavaca i kupaca; da su „troškovi“ obezbeđivanja potrebnih saglasnosti za legalizaciju transakcije kod nacionalnih vlasti obično znatni; da je za ovu godinu najavljena prodaja i treće licence za mobilnu telefoniju u Srbiji, što će verovatno oboriti cenu usluga ove vrste; da uskoro ističe važnost ugovorenog monopola na fiksnu telefoniju u Srbiji Javnog preduzeća PTT Srbija, što će izvanredno pojeftiniti cene usluga fiksne telefonije i tako joj vratiti konkurentnost u ovoj oblasti; da na cenu utiču i dugoročni ugovori firme koja se kupuje sa „parazitskim firmama“ oko nje, kao i opšte stanje konjunkture, standarda i navika stanovništva; itd.

Kako vidimo, sve je još prilično neizvesno oko Mobtela i Karićevog posla sa Alfa grupom – jer, ne znamo ko ugovara prodaju, šta se prodaje, po kojoj ceni, a problematično je i da li je ceo posao, ovako kako je započeo, u skladu sa našim zakonima, licencom i osnivačkim ugovorom Mobtela, ma kakve on druge mane imao (o tome posebno pišemo).

Razumljivo je jedino to da su Karići motivisani da „unovče“ kapital koji su stvorili onako kako su ga stvorili i promene polje delovanja, koje su već počeli da menjaju – i radi likvidnosti svih svojih političkih i statusnih projekata, i radi obezbeđenja sigurnosti svoga kapitala u nekoj budućoj, pravno civilizovanijoj Srbiji. O tome je već krenuo trač – da hoće da kupe JAT. I tu firmu, naime, pokriva Ministarstvo za kapitalne investicije. Premijeru Koštunici verovatno sve ovo ne pada suviše zgodno – s obzirom na staru priču da ni aktuelnu vladu nije mogao sastaviti sve dok Velji Iliću, Karićevom prijatelju, nije dao „super ministarstvo“ koje pokriva upravo one oblasti na koje državna administracija ima najviše upliva, a u njima se Karići osećaju kao riba u vodi. Jer, ono što je stvoreno „aranžmanima“, može i da padne kada oni popuste.