Mjuzikl Jadnici u Beogradu
Za istoriju i o njoj
Autori mjuzikla Jadnici koji će se igrati na sceni Madlenijanuma, veliki su majstori, muzika je raskošna, izvanredna, a podloga svega toga je klasična literatura potvrđena tokom dva veka unazad
Lisica i ždral
Po-etika kaznione
Javni natječaj "Ko će prvi prijaviti Mladića" bacio je u zasenak i samog Bureka iz "Velikog brata"
Vreme uspeha
Biznis
Početkom devedesetih u Srbiji je trošeno 65 kilograma mesa po stanovniku, a poslednjih godina samo po 36 kilograma, što je za 2,4 puta manje od proseka u EU
Nuspojave
Dušmani ovčijeg roda
Može li neko ko ima nešto protiv "poslova, sumnji i snova" Velimira Ilića uopšte da bude normalan
Intervju – prof.dr Jagoda Jorga
Reforma bez strategije
"U našem zdravstvu ima ozbiljnih sistemskih problema. Za ćutanje postoje bar dva razloga. Svi bi da pričaju samo o aferama i parama. Tu je i uvreženi deo političke kulture koji glasi: nemoj da talasaš ako ti je koalicioni partner taj koji time upravlja"
Beogradska procena
Put kroz panevropski jaz
Šta donosi Četvrti izveštaj o proceni stanja životne sredine, dokument koji ostaje kao jedna od najvidljivijih papirnatih tekovina celog događaja
Kosovski pregovori
Briselska runda
Posle Brisela se ide u Beč, a serija se nastavlja... Kakav je domet poteza Beograda
Posle posete top menadžmenta Gasproma Beogradu
Ruski paket aranžman
Eventualno učešće Gaspromnjefta u privatizaciji NIS-a teško bi bilo smestiti u klasičnu "privatizaciju", jer Gaspromnjeft nije kompanija sa privatnim, nego sa državnim kapitalom. Pojednostavljeno, NIS bi umesto jedne države, kontrolisale dve države vlasnice: Srbija i Rusija – što već, samo po sebi, navodi na zluradi zaključak da bi NIS-ove slabosti vezane za njegovu etatističku vlasničku strukturu mogle biti više nego duplirane
TV manijak
Živim za fajt
Intervju – Lazar Larry Vučković, džezer
Stara škola
"Najvažniji je osećaj za muziku. Nije dovoljno samo poznavanje nota, muzičar mora da ima poseban osećaj i sposobnost da natera publiku da se naježi. Nešto kao što imaju Romi"
Halal sertifikati
Nekom vera, nekom biznis
"Na prostoru Zapadnog Balkana postoji oko dve hiljade džamija, a imami ovih džamija svake nedelje drže propovedi o upotrebi Halal kvaliteta pred pedeset, stotinu, pa i nekoliko hiljada vernika, u zavisnosti od njene veličine. Zato nijedna kompanija sa ovih prostora ne može sebi priuštiti takav luksuz u marketinškom smislu i bolju promociju"
Novopazarska gibanja
Vera i bejzbol palice
"Zukorlić kaže da policija ne obavlja posao korektno zato što igra na kartu rasplamsavanja loših srpsko-bošnjačkih odnosa iz prošlosti, na koje su Bošnjaci ranjivi – ali zato treba ići u pravcu pomirenja, a ne suprotno"
Previranja u Sandžaku
Versko-politička zavrzlama
Kao i u mnogim drugim "balkanskim ratovima", Ljajić i Ugljanin su u svojim prvim političkim danima, na početku devedesetih, bili članovi iste partije – SDA
Neonacisti u Novome Sadu
Krv («i čast») u prisustvu vlasti
Uz malo policijskog obaveštajnog rada i zdrave pameti do incidenta u Novome Sadu ne bi bilo došlo. Ovako je krv pala, a političari bez principa i pameti došli su na svoje: debata u Skupštini Srbije bila je vrhunski dokaz sumraka svake pameti i gubitka svakog sistema vrednosti. Sve se to – nažalost – dalo predvideti
Portet savremenika – Miodrag Savićević, menadžer
Kraj jednog mita
Kako to da se ugled jednog toliko čuvenog i iskusnog menadžera, kakav je bio Miodrag Savićević, potapa u pepeo jedne oronule državne kompanije, kakva je danas Geneksova kuća, baš na blatu jednog građevinskog placa
Raspodela javnih preduzeća
Očevi državne dedovine
Političke stranke imaju problem nakon načelne podele uticaja na javna preduzеćа, što se trude da pronađu kandidate koji će za određene poslove imati i dovoljno stručnosti (kako bi se ublažio utisak partitokratske vlasti nad državnim kapitalom), ali i dovoljno lojalnosti prema stranačkim interesima – što, po pravilu, nije lako uskladiti
Iz podgoričkih "Vijesti" o tekstu Stanka Cerovića "Koliba u istoriji", "Vreme" broj 873
Heroj bez svojstava
Zašto je Stanko Cerović riješio da, ljepše no guslari, opjeva Gavrila Principa
"Nova srpska politička misao" o kulturnoj politici "Vremena"
«Kroz dvoglede Mile gleda gde je marva, gde goveda…»
Kulturna politika "Vremena", ili čudesna povest o jednom preostalom "čevapčiču" Dragana Todorovića
Otvoreno pismo
Novosadska polja sile
Dugogodišnji glavni urednik novosadskih "Polja", jednog od naših najboljih i najuglednijih književnih časopisa, kjniževnik Laslo Blašković smenjen je sa ovog mesta. "Vreme" objavljuje izvode iz otvorenog pisma upućenog gradonačelnici Novog Sada Maji Gojković, u kojem Blašković iznosi svoje viđenje zakulisnih igara lokalnih kulturaparatčika iz gradskih struktura koje su dovele do njegove smene
Intervju – Lorand Heđi, selektor 48. Oktobarskog salona
Potreba za intimnošću
"Ne verujem u internacionalni jezik, verujem u autentičnost svake ličnosti. Zato u mojoj selekciji ima toliko različitih stilova vizuelnog izraza. U svima njima tražio sam poruku, mikronarativ, a kriterijum mi je bila tema, a ne da li se neki jezik uklapa u internacionalne tokove ili ne"
Izložba
Tibet u staklu
U beogradskom Muzeju primenjene umetnosti u toku je izložba slovačkog akademskog vajara Ljubomira Ferka "Tibetansko staklo/Duh Himalaja"
Lisica i ždral
Test podobnosti
Tačni odgovori čuvaju se u sefu laguma zvanog Karaš i biće otpečaćeni kad konkurs za savetnike bude zatvoren
Vreme uspeha
Biznis
Na "Vrostovoj" listi sto najbogatijih ljudi u srednjoj i istočnoj Evropi nalaze se i tri Srbina: na 23. mestu Filip Cepter sa 4,4 milijarde dolara, na 41. Milorad Mišković sa dve milijarde i na 96. mestu Stanko Subotić sa 600 miliona dolara
IT park
Otkrivanje Ind(j)ije
Mada Ministarstvo telekomunikacija i informatičkog društva još uvek "ne raspolaže podacima potrebnim da bi se dala podrška akciji u Inđiji", ova opština uz podršku drugih članova Vlade priprema teren za dolazak investitora koji će zaposliti 2500 kompjuterskih stručnjaka
Intervju – Igor Jecl, direktor Direkcije za usluge Telekoma Srbije
Kako se kaže »vrh brate« u Beču ili Oslu
"Današnja vrednost Telekoma je preko četiri milijarde evra i tim parama se mogu srediti bolnice i škole, i omogućiti građanima kvalitetniji život. Valjda je to važnije od pitanja liberalizacije"