Otkrivanje Ind(j)ije

Najbrži put do Indije odavno ne savija kod Rta dobre nade. Uporedo sa ekonomskim rastom, putanje do azijskog potkontinenta su se skratile, a promet se povećao, naročito kad je reč o informacionim tehnologijama. Slično je i sa putevima do jednog sremskog gradića koji se, igrom topografije, samo jednim slovom razlikuje od Indije, a koji je poslednjih godina postao jedna od najdinamičnijih opština u ovom delu Evrope.

Trenutno se do Inđije može stići na više načina – autoputem E75, železničkom prugom ili starim M22 putem preko Stare Pazove. Uskoro će upravo ovi putevi na neki način voditi i do Indije, pošto je velika indijska kompanija Embassy Group iz Bangalora odlučila da u opštini Inđija sagradi prostrani park informacionih tehnologija (IT) gde će se već u prvoj fazi, do druge polovine 2009. godine, zaposliti zapanjujući broj od 2500 ljudi.

„Nekako smo uspeli da sebe preporučimo“, kaže za „Vreme“ Goran Ješić, predsednik Skupštine opštine Inđija, i naglašava da su se za projekat založili potpredsednik Vlade Božidar Đelić i ministar privrede i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, što po Ješićevim rečima, poduhvatu daje „političku stabilnost“.

Reč je o kompleksu za koji je Opština Inđija izdvojila 220 hektara u neposrednoj blizini autoputa, a na kom će poslovati desetine najvećih kompanija u IT svetu. Neke od njih nisu uopšte vezane za kompjuterski biznis, tako da je za celu stvar ispravniji naziv Tehnološki park. Projekat se bukvalno podiže na zelenoj poljani, što se u finansijskom novogovoru kaže grinfild investicija, a njegova najmanja očekivana vrednost je 600 miliona dolara.

MEMORANDUM: Prošle nedelje je u Beogradu potpisan memorandum o izgradnji ovog IT parka. Postpisao ga je Džitu Virvani, predsedavajući Embassy grupe, korporacije koja poseduje 19,6 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, dok se za srpsku stranu na memorandumu potpisao ministar Mlađan Dinkić, zatim Goran Ješić kao predsednik Opštine Inđija, kao i predstavnici Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA).

Država će subvencijama pomoći izgradnju parka, što je kod investitora bilo presudno da između više kandidata izaberu Srbiju, ali će se za samo par godina sva ulaganja vratiti, plus što će posao dobiti 2500 visokotehnološki obrazovanih radnika. Uz to, nagoveštava se da bi daljim razvojem parka toj broj mogao biti i deset puta veći. Partneri Embassy grupe (vidi okvir), kao što su korporacije poput Microsofta, IBM-a, HP-a i Fidelitya, ovde će otvoriti čitav niz razvojnih centara koji će se baviti uslugama ovih korporacija za celu istočnu Evropu.

„To je sjajan rezultat za Srbiju“, kaže Ješić i dodaje da on svoje zadovoljstvo maksimalno ograničava na ovu, za sada dogovorenu fazu projekta. „To su najzdraviji projekti. Mi kao država ne možemo tu ništa da izgubimo. Imamo jasno definisane ugovorne obaveze investitora, a uz bankarske garancije uopšte nismo nezaštićeni kao javni sektor“, smatra Ješić i dodaje da iskustva koje imaju mnoge zemlje u tranziciji pokazuje da tako velike strane kompanije dolaze isključivo uz podršku države.

Ovoliki broj novih radnih mesta izazvao je logično interesovanje medija, ali i priličnu nevericu. Nije prošlo mnogo i već su se pojavili osvrti puni sumnje da tako nešto ikada može biti realizovano, kao i poređenja sa automobilskim haosom koji je zbog kiše nastao posle letošnjeg koncerta Pepersa u Inđiji.

POKLON NA STOLU: Tu situaciju je donekle podgrejalo i Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo, koje nije nadležno za sklapanje ovog posla, ali je bar po temi povezano sa čitavim poduhvatom. Nekako ničim izazvano, prošle nedelje se pojavilo saopštenje u kome se između ostalog javnost obaveštava da ovom ministarstvu „nije jasno kakve će koristi od tog imati građani Srbije i država“. Kao i na samo potpisivanje memoranduma, reakcije na ovu izjavu ministarke Aleksandre Smiljanić bile su oprečne, a na blogovima i drugim okupljalištima ljudi koji su jezgro informatičkog društva išlo se do zaključka da Ministarstvo zastupa interese nekog kome ne odgovaraju strane investicije. Da li je zaista tako?

„Ministarstvo podržava strane investicije u našu zemlju, ali u konkretnom slučaju ne raspolaže podacima potrebnim da bi se dala podrška akciji u Inđiji“, kaže u kratkoj izjavi za „Vreme“ Aleksandra Smiljanić, ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo Srbije, dodajući da se ocene tako velikog poduhvata ne mogu dati bez ozbiljne analize. „Nikome u Ministarstvu nije poznat sadržaj memoranduma, niti je iko iz Ministarstva učestvovao u njegovoj pripremi, niti imamo saznanja o postojanju bilo kakve analize o koristi i rizicima od tog poduhvata.“

U prošlonedeljnom saopštenju Ministarstva bilo je implicitno navedeno da ga Embassy grupa nije kontaktirala. Međutim, uporedo sa tim pojavila se i opaska da se u jednom televizijskom snimku na stolu ministarke Smiljanić vidi poklon koji su indijski partneri doneli tokom svoje posete u julu, zajedno sa predstavnicima SIEPA. U izjavi za „Vreme“ Ministarstvo je razjasnilo ovo pitanje i potvrdilo da je bilo kratkih razgovora, ali i da je Ministarstvo „zatražilo da gosti pripreme detaljan predlog i dođu ponovo, na razgovor o konkretnom poduhvatu, što oni nikada nisu učinili“.

U Inđiji, pak, smatraju da je reč o nesporazumu. „Mislim da će ministarka snažno podržati ovaj projekat“, kaže Goran Ješić i dodaje da ovaj park nikako ne ugrožava našu IT industriju. „Čak i da je ovaj projekat ono što se o njemu misli, konkurencija je najzdravija strana tržišne privrede. Zbog nje korisnici imaju kvalitetniju uslugu, a konkurenti se više razvijaju, više ulažu u razvoj i postaju sve kvalitetniji.“

PITANJE KOMŠILUKA: Zapravo, cela priča sa tehnološkim parkovima malo koga ugrožava. Sve počinje tako što kompanije poput Embassy grupe na odgovarajućoj lokaciji podignu park sa jezerima, šumarcima i golf terenom, gde se između rastinja izgrade moderne poslovne zgrade, sa svom infrastukturom koja je potrebna za ispostavu jedne svetske IT kompanije.

Ovaj primamljiv poslovni prostor posle grupa izdaje stalnim mušterijama u svim svojim parkovima. Velike korporacije tako ne moraju da brinu ni o lošem komšiluku – osim dobrih uslova za rad, stalno ostaju u istom IT društvu, što se smatra prednošću.

U Inđiji su uvereni da će to biti „jedno super mesto za život i rad“. Opština je planskom dekumentacijom predvidela i rezidencijalna naselja u blizini IT parka, na obroncima Fruške gore. Radnici koji tu budu boravili imaće na raspolaganju razne inđijske blagodeti, klizalište, zatvorene i otvorene bazene, banju, a zbog železničke pruge i autoputa do Novog Sada i Beograda neće putovati duže od sat vremena.

Međutim, ne gledaju svi sa istim simpatijama na to da će se centar IT industrije izmestiti iz prestonice. „Beograd ima malo anahrone stavove“, kaže Ješić i objašnjava da je normalna tendencija da se ljudi izmeštaju na periferiju. „Nije mesto svemu u Beogradu“, smatra Ješić. „Samo treba da se drugačije percipiraju stvari i da se iskoristi taj potencijal koji ima okolina Beograda.“

Očigledno da će takav IT park znatno izmeniti mnogo toga u Srbiji, ali u Inđiji ne misle da će se time ostvariti san da Srbija postane informatičko društvo. „Jedna izolovana enklava kao što je ovaj IT park može da bude inicijacija, ali ne može da bude rešenje tog problema“, kaže Ješić i dodaje da se mora još puno učiniti za razvoj informatičkog društva kroz obrazovni sistem, infrastrukturu, ali i uvođenje elektronske uprave koja može da olakša život građanima. Informatičko društvo rešava mnoge probleme, kao što je ubrazanje administracije, ali i pitanje korupcije. „Što imate bolje sređen informatički sistem i dostupnije informacije, imate više investicija. To je uzročno-posledično“, zaključuje Ješić.

Ovo je možda recept po kome je i sama Inđija postala tako privlačna stranim investitorima, s obzirom na ono što se može videti na indjija.net. Nema sumnje da je najbrži put do Inđije, ipak, preko interneta. Tim putem je do nje stigla i ova pozamašna investicija koju bi poželeo svaki grad na svetu.