Jedan od najvažnijih dokumenata koji je predstavljen na Šestoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“ bio je Četvrti izveštaj o proceni stanja životne sredine, koji je već na samoj konferenciji postao poznat pod nadimkom Beogradska procena. Ministri svih zemalja učesnica podržali su nalaze ovog dokumenta koji ostaje kao jedna od najvidljivijih papirnatih tekovina celog događaja.
Svi posetioci Beogradske konferencije – ministri, delegati, aktivisti nevladinog sektora i novinari – mogli su se, tokom tri oktobarska dana, na svakom uglu Centra „Sava“ upoznati sa ovom bogato ilustrovanom knjigom, štampanom na 450 strana recikliranog papira. Četvrti izveštaj je novi korak u procesu „Životna sredina za Evropu“, procesa koji traje upravo zahvaljujući ministarskim konferencijama.
Četvrti izveštaj daje potpun pregled stanja životne sredine u 53 države koje se nalaze u regionu Ekonomske komisije UN-a za Evropu (UNECE). Ovaj region obuhvata zemlje Zapadne i Centralne Evrope (WCE), Jugoistočne Evrope (SEE), kao i zemlje Istočne Evrope, Kavkaza i Centralne Azije (EECCA). Izveštaj je napravila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u saradnji sa svim zemljama regiona.
„Izveštaj nije nikog konkretno identifikovao kao neprijatelja životne sredine“, kaže za „Vreme“ Žaklin Mekglejd, izvšni direktor Evropske agencije za životnu sredinu. „Ne postoji samo jedna loša osoba ili jedna loša organizacija koja je odgovorna. Svi mi, svaki pojedinac u ovom delu sveta snosi deo odgovornosti za narušavanje stanja životne sredine“, objašnjava Mekglejd, dodajući da ovaj izveštaj pokazuje kako je ne samo pitanje odgovornosti već i rešavanja problema životne sredine takođe namenjeno svakom pojedincu.
Izveštaj pokazuje neka poboljšanja životne sredine na panevropskom nivou, kao i u nekim regionima i zemljama, ali i čitav niz problema. „Moramo pojačati volju da se nešto učini. To zahteva bolje razumevanje problema, kao i njihovu prirodu i raspodelu u raznim društvima i generacijama. Analiza, predstavljanje, komunikacija i edukacija će pomoći da se prevaziđe ovaj informacioni jaz„, smatra Mekglejd.
Beogradska procena navodi nekoliko ključnih problema sa kojima se suočava gotovo trećina planete, a koje su posebno istakli i učesnici konferencije u Ministarskoj deklaraciji:
* Više od 100 miliona ljudi nema pristup pijaćoj vodi i odgovarajućoj sanitaciji.
* Zagađenje vazduha praškastim materijama, štetnim gasovima i azotnim oksidima skraćuje ljudski vek za skoro godinu dana.
* Gubici u biodiverzitetu i ekosistemima se nastavljaju.
* Potrošačke navike su sve veći problem – raste negativan uticaj otpada i saobraćaja širom panevrovskog regiona.
* Potrošnja energije i emisija gasova staklene bašte su u porastu.
* Očekuje se uticaj klimatskih promena.
* Neodgovarajuće upravljanje i odlaganje opasnih hemikalija i dalje uništava životnu sredinu.
„To je priča koju nije lako ispričati“, smatra profesorka Mekglejd. „U prošlosti smo uvek mogli da uperimo prst u nekog i kažemo ovo je loš biznis, prljav biznis, a sada kad je postignut napredak sa velikim zagađivačima, dolazi mnogo teži korak u kome treba promeniti navike 840 miliona ljudi.“ Ideja je da se jačaju kapaciteti pojedinih država.
„Od prethodnog izveštaja smo primetili i izvestan napredak u nekim oblastima, posebno kod aerozagađenja i očuvanja nacionalnih parkova. Tu postoje neki sjajni primeri koje smo prikazali u izveštaju, kao lepe priče i pozitivnu praksu koju treba slediti“, kaže profesorka Mekglejd i objašnjava da izveštaj, preko medija i raznih ustanova, pokušava da pošalje poruku običnim građanima. „Mnogi ljudi se pitaju šta ja lično mogu da učinim. A postoji mnogo toga što može svako da uradi za budućnost“, zaključuje Mekglejd.
Ministri su na konferenciji usvojili zajedničku Izjavu o obrazovanju za održivi razvoj. U njoj se naglašava neophodnost saradnje sektora prosvete i sektora ekologije, posebno u procesu primene odredbi UNECE strategije za održivi razvoj.
Na Šestoj ministarskoj konferenciji postignut je dogovor da se ispune obaveze oko očuvanja i zaštite biodiverziteta koje su sve zemlje preuzele na konferenciji u Kijevu. Uz to je dogovoreno da se pojačaju napori za zaustavljanje gubitaka biodiverziteta do 2010. godine.
Jedan od najčešćih zaključaka koji su se čuli tokom plenarnih zasedanja jeste da se proizvodi suviše mnogo sporazuma i pravnih normi, ali da se kasni sa njihovom primenom. Trenutno postoji pet konvencija i 17 protokola o zaštiti životne sredine, ali se svi oni ne primenjuju u potpunosti u svim zemljama. Ministri su na konferenciji zaključili da je proces „Životna sredina za Evropu“ važno sredstvo za razmatranje poteškoća u sprovođenju pojedinih sporazuma, ali da treba ojačati kapacitete za sprovođenje sporazuma na podregionalnom nivou.
