Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se i po pitanju Pravilnika u školama na svom Instagram nalogu i rekao da su “nastavnici ti u koje moramo da imamo najveće poverenje, roditelji su tu da pomognu, a ne da odlučuju umesto nastavnika”. Nema sumnje da će biti onako kako je „molio“
Prilikom gostovanja na TV Prva, Aleksandar Vučić je izlaganje najtrofejnijeg evropskog trenera okarakterisao kao “napad na državu” i rekao kako “ništa ne bi bilo od Zvezde i Partizana da nema države”. Tom prilikom je istakao i kako KK Partizan nije uplatio ni dinar za poreski dug od prikupljenog novca kroz akciju skupljanja pomoći “Jedan Partizan imamo” što je zabrinulo brojne navijače crno-belih koji su u tu svrhu donirali novac. Kako tu stvari zapravo stoje
“ProGlas poziva na promenu izbornih uslova i za to će se aktivno boriti zajedno sa političkim partijama, civilnim sektorom i nezadovoljnim građanima. Ta sklonost da se borba za uslove za fer izbore tumači kao anticipirani poziv na bojkot počiva na jednom gubitničkom mentalitetu prema kojem nije moguće izdejstvovati ništa od režima Aleksandra Vučića. To, najpre, nije tačno. Jer, kada su postavljani jasni i ciljani zahtevi, koji su bili praćeni odgovarajućim pritiskom javnosti, Vučić je bio primoran da odstupi”
Prorežimski mediji ovih dana pokušavaju ponovo da proture tezu kako su predstavnici liste “Srbija protiv nasilja” i uopšte, građanske opozicije, nasilnici i divljaci. Međutim, istorija pokazuje da su najbrutalnije incidente u parlamentu uvek izazivali nekada radikali, a danas naprednjaci
Ukupan broj radio-stanica u Srbiji koje se nalaze u Ipsosovom merenju iznosi 291 (podaci iz 2022. godine) – od toga 8 nacionalnih (5+3 javna servisa), 18 beogradskih i 265 pokrajinskih, lokalnih i regionalnih. Kvantitet, međutim, nije proizveo kvalitet: ponuda je jednolična, lišena analitičkih i kritičkih govornih sadržaja i kompleksnijih formi
Liberalni, a često i libertarijanski stavovi, neretko su Prokopijevića dovodili u sukob sa vlastima, koje god one bile
Kakvi god da budu rezultati predstojećih izbora za Evropski parlament, to neće značajno uticati na politiku ove institucije prema dešavanjima u Srbiji. Ovdašnje vlasti uspele su tokom prethodne decenije da okrenu protiv sebe sve osim krajnje desnice. Da je tako, pokazuje činjenica da su poslanici sa gotovo svih strana ideološkog spektra podržali rezoluciju koja govori da sa srpskom demokratijom nešto debelo nije u redu
“Programska celina koja je tematski koncipirana ove godine jeste ‘Fest fokus’. Ona objedinjuje filmove koji govore o deci i mladima koji se suočavaju sa nekom vrstom nasilja. Osećao sam potrebu da postoji jedna takva selekcija koja bi, kao što joj i ime kaže, fokusirala određenu temu, iz različitih aspekata, a koja je od velikog značaja za naše, pa i ne samo naše društvo”
Nakon nedavnog trovanja maloletnika alkoholom ministarka zdravlja Danica Grujičić izjavila je da je neko deci sipao medicinski alkohol u flašu, a ne špiritus. Kaže da se otrovana deca nalaze u Toksikološkom centru VMA
Nastavlja se opereta sa dokazivanjem da su beogradski košarkaški klubovi „državni projekat“. Taj šou je opet tokom vikenda pokrenuo predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Glavni javni tužilac Nenad Stefanović ponovo se obrušio na tužiteljku Bojanu Savović. On stalno šalje poruku, pre svega beogradskim javnim tužiocima, da za njihovu karijeru stručnost, obrazovanje, profesionalni i lični integritet nemaju nikav značaj, već da im je za napredovanje dovoljno da bespogovorno slušaju njega
Sinoćnjim protestom na Trgu heroja u Budimpešti, najmasovnijim od ponovnog dolaska Viktora Obrana na vlast 2010, nastavlja se duboka politička kriza u Mađarskoj koja je započela prošlonedeljnom ostavkom predsednice Katalin Novak zbog „pedofilskog skandala“
Da biste bili muzički anarhista, morate u sebi imati mnogo ljubavi za druge ljude. A Damo je nesebično voleo sve ljude. Zato je bio jedan od najvoljenijih tajnih heroja rokenrola. Osim neprikosnovene, vanvremenske muzičke zaostavštine, on je ostavio trag i kao čovek: svi znaju da je Damo Suzuki uvek davao sve od sebe, a da nikad ništa nije tražio zauzvrat
Glavni javni tužilac VJT u Beogradu Nenad Stefanović je naložio da se identifikuju odgovorni i da se u saradnji sa policijom utvrde okolnosti ovog slučaja, nakon čega će biti doneta odluka o kvalifikaciji krivičnog dela i procesuiranju učinilaca
Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, rekao je da hapšenje Miloša Pavlovića predstavlja političku odmazdu i nameru režima da zastraši opozicione političare
Kadrovi koji ne bi smeli da priđu Službi ni u danu otvorenih vrata, danas njome vedre i oblače. Ono što je nekad bio sadržaj njihovih vlažnih snova, danas je osnovno pravilo o radu. Dalje, Služba radi glatko jer je spoljašnjim kontrolnim mehanizmima, koji treba da prate, reaguju i sprečavaju razne vrste zloupotreba koje se u svakoj tajnoj službi u svetu lako začnu, temeljno promenjena krv i svi unutrašnji organi, i oni samo imaju spoljnu formu parlamentarne kontrole, Zaštitnika građana, suda i drugih nadzornih organa. Termin “oteta država” nije prazna fraza, on ima stvarno značenje i ne dešava se uvek tamo nekom drugom
Da li je tačno to što tvrde opozicionari, ali i politički analitičari, ne samo domaći, da posle Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, naprednjačkim izbornim prevarama i katastrofalnom stanju demokratije u našoj nesrećnoj zemlji – ništa više neće biti isto? Verovatno jeste, ali čak i ako ovaj dokument predstavlja, kako neki vele, “početak kraja Srpske napredne stranke”, to ne znači da se konac agonije u kojoj živimo nazire negde već iza sledećeg ćoška i da će sve proći bez ozbiljnih turbulencija
Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: Rezolucija EP je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), a Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti. A kakva je realnost i stvarno stanje na terenu
Anksioznost i depresija su rešivi problemi i veoma je važno da se sa lečenjem počne što ranije, ističe doktorka Dušanka Vučinić Latas i naglašava da je najvažnije obratiti se stručnoj osobi za procenu, što su isključivo klinički psiholozi i psihijatriji: “Uvek treba paziti ‘kome dajemo dušu u ruke’, jer u našoj sredini postoji puno priučenih i lažnih terapeuta i to za mladu osobu u razvoju koja ima neki psihološki problem može biti jako opasno”
Veća misterija od samog postojanja podzemne veze između Predsedništva Srbije i stare skupštine jeste informacija kada je i u koje svrhe sagrađena. Ne postoje zvanični izvori u kojima se ovaj tunel pominje, a nekoliko istoričara sa kojima smo kontaktirali nisu želeli javno da pričaju pošto tvrde da nemaju precizne podatke o tome
Samo u Beogradu se godišnje baci više od 40.000 tona hrane. Koliko i na koji način poslodavci različitih restorana i sami kuvari mogu uticati na to da se hrana donira i reciklira? Koliko je država spremna i voljna da se time pozabavi? I šta ćemo, pošto po svemu sudeći nije? Jer dok, recimo, pojedinci izgaraju da nahrane i zbrinu pregladnele životinje na ulicama i u azilima, papirologija je toliko komplikovana da je restoranima skoro nemoguće da im izađu u susret i doniraju hranu. Konačno, šta je sa reciklažom i kakve sve ovo veze ima sa klimatskim promenama
Samo što sam legao, sklopio ruke na (savremeno gole) grudi i počeo da zamišljam srećno buđenje nakon uspešne operacije, u sobu ulaze sestra i hirurškinja: “Branko, imamo dva hitna slučaja. Moraćemo da odložimo vašu operaciju”. “Naravno”, kažem, dok mi u glavi ključa. Nemam napade i svakako mogu i treba da sačekam da nekoga spasu. “Da li se zna novi termin?”, nekako prozborim. Ne
Potpuno gluva i glupa masa je ideal društva, pa društvo, naravno, gleda da odstreli svaki sluh i svaki mozak tamo gde izroni, evo mozga kažu, i upucaju ga, evo sluha, kažu, i upucaju ga (Tomas Bernhard, Krečana)
Poslednja noć ljubavi upečatljivo figurira i kao uspeo žanrovski rad i kao film koji bi lako mogao da prija i isključivijim pobornicima evropskih filmova lako upadljivog umetničkog profila
Država ne sme da dozvoli da u pravosuđe ljudi dolaze i u njemu ostaju zbog čistog entuzijazma, ona mora makar da pokuša da bude konkurentni poslodavac u odnosu na privatni sektor, koji je iz godine u godinu sve jači. Istraživanje iz 2022. godine govori da će do 2030. godine oko 60 odsto sudija otići u starosnu penziju. Pravosuđe nema i, ukoliko se ovako nastavi, neće ni imati spremnu “popunu” kadra. Gde će se onda tražiti novi kandidati za sudije
Pre sto godina rođen je Martin Jonaš, jedan od simbola naivnog slikarstva. Izložba njegovih slika je priča o njemu, njegovoj umetnosti, Kovačici, seljaku, duši, lepoti…
U vide-poruci je rekao da zna kada se donose pravilnici o odnosu prema nastavnicima, o nastavi, da na tome rade stručni ljudi, ali da bi ipak kao predsednik zamolio sve da još jednom razmisle o odluci da roditelji ocenjuju nastavnike.
“Nama su potrebni nastavnici potpuno slobodni, ti ljudi bolje od nas znaju kako je potrebno raditi sa decom. Ne mogu ni da zamislim situaciju da neko bolje od učitelja, profesora, nastavnika zna kako moje dete uči i kako se ponaša na času. I odakle bih imao pravo da ocenjujem nastavnika na bilo koji način”, rekao je predsednik Srbije.
Zamolio je Vladu Srbije i sve prosvetne institucije da još jednom razmisle o svim ovim pravilima i možda njega upute i objasne zašto nije u pravu.
“Možda da još jednom razmisle. Jer, nije naš posao da razmazimo decu i da nam roditelji vode škole, već oni koji su za to plaćeni i kojima moramo da verujemo, a to su naši učitelji , nastavnici i profesori”, rekao je Aleksandar Vučić.
Ministarstvo prosvete
Ministarstvo prosvete je ranije u odgovoru na upit “Vremena” piše da je, s obzirom na to da su se izmene zakona u najvećem delu odnosile na dodatno uređivanje pitanja ocenjivanja učenika, a posebno i ocenjivanja vladanja, ministarka prosvete donela ovaj pravilnik u cilju nesmetanog funkcionisanja poslova obrazovanja.
Ostaje nejasno šta konkretno znači “nesmetano funkcionisanje poslova obrazovanja”.
Docentkinja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, psihološkinja Dobrinka Kuzmanović, smatra da se mnoge odluke donose ad hok, te da nije videla da su sprovedena istraživanja, niti da postoje statistički podaci o tome koliko se roditelja žalilo na rad nastavnika.
“Ne znam čime je isprovocirano donošenje ove mere. Zašto je ovaj stav u okviru člana 5? Da li se povećao broj prijava nastavnika? Otkud to dodatno zatezanje? Da li smo pitali nastavnike? A učenike?”, pita se Dobrinka Kuzmanović.
Odluke se donose ad hok
Ministarstvo u odgovoru piše da donošenje novih, ali i izmena starih podzakonskih akata, priprema na osnovu iskustva škola i primene propisa u praksi, odnosno da se uzimaju u obzir iskustva nastavnika i roditelja.
“Takođe, u obzir su uzimane i pojedinačne predstavke roditelja prosvetnoj inspekciji, kao i ishodi tih predstavki”, navodi Ministarstvo.
Dalje kažu i da odredbe navedenog člana nemaju za cilj da bilo koga ponize imajući u vidu “da su roditelji najbliži saradnici, a ne suprotstavljena strana nastavniku.”
Dobrinka Kuzmanović ukazuje da je Pravilnik gotovo identičan kao prethodni, te da zaista ne vidi suštinske promene.
“Drugim rečima, sve što smatram da nije bilo dobro u prethodnom Pravilniku, mislim da novim i dalje nije rešeno”, ističe Dobrinka Kuzmanović.
', title: 'Vučič: Da se promene novi Pravilnici o ocenjivanju učenika', pubdate: '2024-02-23 13:53:52', authors: authors, sections: "Društvo", tags: "Aleksandar Vučić,Nastavnici,Pravilnici o ocenjivanju,Roditelji", access_level: access_level, article_type: "news", reader_type: reader_type }; (function (d, s) { var sf = d.createElement(s); sf.type = 'text/javascript'; sf.async = true; sf.src = (('https:' == d.location.protocol) ? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com' : 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js'; var t = d.getElementsByTagName(s)[0]; t.parentNode.insertBefore(sf, t); })(document, 'script'); dataLayer.push({ 'event': 'Pageview', 'pagePath': url, 'pageTitle': 'Vučič: Da se promene novi Pravilnici o ocenjivanju učenika', 'pageContent': 'Nedavno su doneti novi pravilnici za osnovne i srednje škole radi usaglašavanja sa izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je usvojen u novembru prošle godine.
Član pet Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnim školama predviđa da će ukoliko više od polovine roditelja učenika iz istog razreda smatra da određeni nastavnik nešto ne radi kako treba, škola sprovesti određene procedure.
Ujedno, ovo je član oko koga se najviše diglo bure u javnosti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić oglasio se i po ovom pitanju na svom Instagram nalogu i rekao da su “nastavnici ti u koje moramo da imamo najveće poverenje, roditelji su tu da pomognu, a ne da odlučuju umesto nastavnika”.
View this post on Instagram
U vide-poruci je rekao da zna kada se donose pravilnici o odnosu prema nastavnicima, o nastavi, da na tome rade stručni ljudi, ali da bi ipak kao predsednik zamolio sve da još jednom razmisle o odluci da roditelji ocenjuju nastavnike.
“Nama su potrebni nastavnici potpuno slobodni, ti ljudi bolje od nas znaju kako je potrebno raditi sa decom. Ne mogu ni da zamislim situaciju da neko bolje od učitelja, profesora, nastavnika zna kako moje dete uči i kako se ponaša na času. I odakle bih imao pravo da ocenjujem nastavnika na bilo koji način”, rekao je predsednik Srbije.
Zamolio je Vladu Srbije i sve prosvetne institucije da još jednom razmisle o svim ovim pravilima i možda njega upute i objasne zašto nije u pravu.
“Možda da još jednom razmisle. Jer, nije naš posao da razmazimo decu i da nam roditelji vode škole, već oni koji su za to plaćeni i kojima moramo da verujemo, a to su naši učitelji , nastavnici i profesori”, rekao je Aleksandar Vučić.
Ministarstvo prosvete
Ministarstvo prosvete je ranije u odgovoru na upit “Vremena” piše da je, s obzirom na to da su se izmene zakona u najvećem delu odnosile na dodatno uređivanje pitanja ocenjivanja učenika, a posebno i ocenjivanja vladanja, ministarka prosvete donela ovaj pravilnik u cilju nesmetanog funkcionisanja poslova obrazovanja.
Ostaje nejasno šta konkretno znači “nesmetano funkcionisanje poslova obrazovanja”.
Docentkinja na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, psihološkinja Dobrinka Kuzmanović, smatra da se mnoge odluke donose ad hok, te da nije videla da su sprovedena istraživanja, niti da postoje statistički podaci o tome koliko se roditelja žalilo na rad nastavnika.
“Ne znam čime je isprovocirano donošenje ove mere. Zašto je ovaj stav u okviru člana 5? Da li se povećao broj prijava nastavnika? Otkud to dodatno zatezanje? Da li smo pitali nastavnike? A učenike?”, pita se Dobrinka Kuzmanović.
Odluke se donose ad hok
Ministarstvo u odgovoru piše da donošenje novih, ali i izmena starih podzakonskih akata, priprema na osnovu iskustva škola i primene propisa u praksi, odnosno da se uzimaju u obzir iskustva nastavnika i roditelja.
“Takođe, u obzir su uzimane i pojedinačne predstavke roditelja prosvetnoj inspekciji, kao i ishodi tih predstavki”, navodi Ministarstvo.
Dalje kažu i da odredbe navedenog člana nemaju za cilj da bilo koga ponize imajući u vidu “da su roditelji najbliži saradnici, a ne suprotstavljena strana nastavniku.”
Dobrinka Kuzmanović ukazuje da je Pravilnik gotovo identičan kao prethodni, te da zaista ne vidi suštinske promene.
“Drugim rečima, sve što smatram da nije bilo dobro u prethodnom Pravilniku, mislim da novim i dalje nije rešeno”, ističe Dobrinka Kuzmanović.
', 'pageDate': '2024-02-23 13:53:52', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });
