Zgrade lokalnih samouprava i drugih institucija Vlade Srbije u četiri opštine na severu Kosova i Metohije i dalje su blokirane, a ispred ulaza u njih stacionirana je policija
Garancije o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne tiču bezbednosnih pitanja, jer Francuska prodaje opremu i onim zemljama koje su isključene iz prodaje opreme od Sjedinjenih Američkih Država, smatra glavni i odgovorni urednik portala Tango siks Petar Vojinović
Autorka 78 dana odvažno se odlučila da čitav film, i to krajnje konsekventno i nadasve artikulisano, sprovede u delo u formi obrasca zvanog found footage, odnosno u maniru VHS tehnike, koja je i dalje bila najdostupnija i najdominantnija forma u “epohi” u kojoj se zbiva radnja ovog filma. Ovde je neophodno precizirati da se, izuzmemo li Vešticu iz Blera i tek nešto hitrih “epigona”, found footage retko javlja kao sveobuhvatan pristup celim tokom filma, nego je mahom povremeni ukras ili eksces
Volja građana je sasvim jasna i nedvosmislena kada se radi o bar dva aktuelna politička pitanja u Srbiji: građanima Republike stalo je do očuvanja njene teritorijalne celovitosti i građani Republike ne žele da Rio Tinto rudari litijum u Srbiji. Prvo nije stvar nacionalizma, drugo nije stvar ekološkog aktivizma, a ni jedno ni drugo ne sme da bude stvar političkog oportunizma
Između sada već mitske ceremonije otvaranja i ništa manje spektakularnog zatvaranja Olimpijade bili smo svedoci petnaest dana istinske “olimpijske sportske fešte” koja je nadmašila sva očekivanja, a najviše je iznenadila možda baš same Francuze, zatečene usred dve nedelje opšteg “blaženstva” i zaborava na “politiku i stvarni život”. No, glavna zvezda ovih OI ipak nedvosmisleno ostaje sam Pariz, grad domaćin
Ko je izvršio sabotažu na železničkoj i optičkoj mreži? Da li trag zaista vodi do radikalne levice i ko je do sada uhapšen? Koliko je Francuska za vreme Olimpijade ranjiva i da li „strani faktor“ hara zemljom
Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
„Pozvaću papu prvom prilikom da podelim s njim nemoral počinjen protiv hrišćanskog sveta i svih hrišćana", istakao je Erdogan, govoreći o ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu
Zvaničnici i crkva u Rusiji osudili su ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, nazvavši je kulturnim samoubistvom i izrugivanjem hrišćanske tradicije. Na Olimpijske igre pozvan je samo mali broj ruskih sportista, a još manje njih se odazvalo pozivu da nastupaju kao „neutralni“ individualci
Rizik se isplatio: spektakl otvaranja 33. letnjih Olimpijskih igara u Parizu je uprkos kiši pred oko 300.000 posmatrača na ulicama zasenio sva otvaranja svih velikih sportskih takmičenja ikada. Francuska je iz rukava izvukla svoju grandioznu kulturu i spojila istoriju sa modernim dobom
Kao umetnik i borac, akter i žrtva, ostavio je pečat u grčkoj kulturnoj i nacionalnoj samospoznaji nakon balkanskih ratova, Velikog rata, katastrofe 1922. u Maloj Aziji, diktature Metaksasa 1936, Drugog svetskog rata (1941–44), Građanskog rata (1946–1949) i vojnog režima 1970-ih. Uvažavan je kao ikona internacionalističke levičarske poetike slobode i priznao je da je došao kraj utopije za koju se kao komunista borio celog života. Kao umetnik, u svojevrsnoj Odiseji, sakupljao je i objedinjavao rasute elemente helenizma od antike, preko Vizantije do savremenih pesnika i opore narodne umetnosti. Njega i njegovu epohu nadživelo je više od 1000 dela – od muzike sfera i opere Antigona, preko Pesme mrtvog brata do sirtakija Grka Zorbe
