Priručnik za srpske preduzetnike

Trasiranje sopstvenog puta

Brankica Ljamić Ivanović: Koliko si spreman da platiš?
Sinhronia: Beograd, 2011.

Intervju – Temel Kotil, generalni direktor Turkish Airlines

Komfor i sigurnost leta

"Postoje tri principa za uspeh u avio-prevozu: dobra cena, kvalitet i brend. Najveći doprinos članstva u Star Alliance je uvećanje vrednosti našeg brenda"

Iran

Nuklearna kriza sa mirisom nafte

Napetost u Persijskom zalivu. Iransko nuklearno oružje. Ratne igre zbog nafte i zašto bi sukob sa Iranom prevazišao sve do sada viđeno na Bliskom istoku

Zaposleni na TV Avala i dalje u štrajku

Vlasnici na potezu

Navigator

Sve smo mogli mi

Srpska forenzika

Otisak prsta, čaura, DNK i ostali tragovi

U serijama poput Crime Scene, Investigation, Criminal Minds, Dexter forenzika i forenzičari prikazani su kao svemoćni: otisak prsta uzima se minijaturnim džepnim skenerom koji je bežično povezan sa bazom otisaka i rezultat se dobija za par sekundi; registri i baze najrazličitijih informacija o ljudima su gigantske, a brzo pretražive; forenzičari se ne bave samo svojim poslom već jure kriminalce, dovode ih na saslušanja i razumeju se u mnoge druge stvari... Kako sve to zapravo izgleda u praksi i kod nas

Zoom

Porezi i dužnici – Gde nestadoše Mišković, Beko, Kostić… i zašto su zaćutali glasnogovornici teze da je sve što je srpsko a bogato, sumnjivo

Pretpostavljam da su oni, takozvani tajkuni, sa olakšanjem dočekali promenu zakona i otvaranje mogućnosti da Poreska uprava najzad obelodani ko su najveći dužnici. Ko je pažljivo gledao te spiskove, imao je osećaj da hoda po groblju slonova

Banjaluka

Oružje u dvorani

Publicistika i marketing

Osnovi kakodalogije

"Poučna, duhovita, gorko iskrena i na potresna knjiga Ivana Stankovića kao okvir koristi priču o fenomenu uspona i pada prve multinacionalne advertajzing kompanije, Saatchi and Saatchi, na prostorima bivše SFRJ." Navod je s omota knjige Ivana Stankovića Osnovi kakodalogije. Objavljujemo dve "priče" iz knjige koje potvrđuju citiranu ocenu. Ivan Stanković (1955) je u poslovima reklame od 1979; sa Draganom Sakanom 1990. osniva jugoistočnoevropski Saatchi and Saatchi u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji. Sopstvenu medijsku agenciju Media S i reklamnu agenciju Communis osniva 2002. Docent je na Fakultetu dramskih umetnosti, profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu

Nauka u 2011.

Pet prekoračenja brzine

Pet ključnih privrednih događaja 2011.

Veliki finansijski stresovi

Godina za nama, 2011, protekla je u znaku svetskih finansijskih stresova i strahova, koje su pratile domaća stagnacija i konfuzija, što je krunisano odlaganjem evropske odluke o odobravanju Srbiji statusa kandidata za ulazak u EU (9. decembar). Godine u takvom sivom tonu će se malo koji naš privrednik rado sećati, a građani bi je najradije zaboravili. Dovoljno je samo reći da je u proseku više od 100 ljudi dnevno gubilo posao. Na domaće stresove nadovezale su se još sumornije svetske prognoze, da celoj Evropi sledi "decenija bez razvoja"

Zemlja ljudi

Četvrti svet

"Kada su ove granice jednom pređene, mi nikada više nećemo ponovo postati jadni pedanti kakvi smo bili."
–Ralf Valdo Emerson

Sudbina superheroja – Zigomar

Tajni život jednog maskiranog pravednika

Zigomar je misteriozni, kostimirani borac protiv svetskog kriminala i nepravde, koji za pojasom nosi ukras, a na ruci prsten sa motivom u obliku slova Z. Prvi put se pojavio u francuskom petparačkom romanu 1909. godine. Tokom decenija koje su usledile, u potpuno različitim medijima i u različitim delovima sveta – od Japana do Srbije – zabeležena je pojava više junaka koji su nosili Zigomarovo ime, koje je očigledno na volšeban način postalo neka vrsta arhetipa koji se uvukao u kolektivnu podsvest i odatle izranja s vremena na vreme. U Srbiju je Zigomar došao uoči Drugog svetskog rata, i to preko stripa Nikole Navojeva i Branka Vidića. U izdanju Kulturnog centra Pančeva iz štampe je izašla knjiga koju je priredio Zdravko Zupan Zigomar – maskirani pravednik, sa celokupnim opusom ovog stripa. U ovom broju prenosimo predgovor Saše Rakezića, u kome se rekonstruiše nastanak i delovanje jednog od najčudnijih globalnih superheroja

Alternativni vodič kroz Beč

Balloon, mein herr?

Nema ga na mapama, traga mu nema ni među suvenirima, o njemu niko ne priča. U potragu za njim, Trećim čovekom, mora se ići sasvim drugačije

TV manijak – Šta smo sve gledali na televiziji 2011.

Gala socijala

Sećate se, omiljena najava za kompulzivnu zabavu uvek je glasila: "Program koji će vas nasmejati do suza!" Pa, hajde onda da se prisetimo šta je to bilo smešno i zabavno prethodne godine

Silvio Berluskoni, premijer koji je voleo život

Uspon i pad Italije

"Svet se ruši! Evro kolabira! Šta možemo učiniti? Pogledajte u nebo: to je ptica! To je avion, to je... tehnokratska vlada!" – Džošua A. Taker, profesor političkih nauka

Dinamika apokalipse 2012.

Čekajući kraj

U svakom poznatom predviđanju, od legendi sa kalendarom Maja do istorijskih analiza Momzena i Špenglera, civilizacije se na kraju ruše. Koliki je prirodan rok upotrebe posle koga se civilizacije kvare, ili pak vraćaju proizvođaču?

Hosni Mubarak, pouzdani partner Zapada

Kraj jedne epohe

Bivšem predsedniku Egipta nevoljko je zapala ključna uloga u "arapskom proleću": kada je posle trideset godine suverene vladavine regionalnom vojnom silom pod naletom demonstracija podneo ostavku, bio je to signal u arapskom svetu da vlast zaista može da se menja na ulici

Uradi sam – Rimske orgije

Umetnost dobrog provoda

Katul je smatrao da nema dobre večere bez vina, doskočica i društva lepih devojaka; veza između hrane, pića i seksa je prastara i neskrivena. U tom smislu, jedno od "jela" na nekim gozbama bile su same žene, zabavljačice, glumice, igračice, pevačice i muzičarke. Kao i dečaci, uostalom

Tribina »Put za istok«

Kako smo bili Zapad

Nedeljnik "Vreme" uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije organizovao je 22. decembra tribinu "Put za Istok – jugoslovenska popularna muzika u zemljama Istočnog bloka". Učesnici su bili Radmila Karaklajić, Minja Subota, Petar Janjatović, Gregor Bžozovič i Saša Dragić, a tribinu je moderirala Jovana Gligorijević

Intervju – Aleksandar Stojković St, Goribor

Uvek je napeto

"Ko je ko, i ko je kome? Jednog dana znaš, sutradan već ne. Iskrenost je najdirektniji oblik angažmana"

Evropski centri nauke

U Kardifu, na vodi

Beogradsko ulično tržište

Zarade i bankroti na asfaltu i kaldrmi

Na beogradskim ulicama mogu se kupiti odeća, hrana, knjige, cveće, patuljasti zec i rasno kuče, jeftina maskara ili ajlajner, kartica za jeftiniji ulaz u pozorište, fotografije, slike, ručni radovi i ono što se kao takvo reklamira. Na beogradskim ulicama zarađuju umetnici svirajući harmoniku, usnu i dugmetaru, gitaru, violinu, frulu; prosjaci koji traže milostinju svojim fizičkim hendikepima, dirljivim pričama ili upornošću; prevaranti i lopovi

Prilozi za novo mišljenje zavičaja

Starije od stida

Šta je to zavičaj, čemu služi i zašto boli

 

Izjave nedelje za godinu 2011.

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije, ovogodišnji je pobednik rubrike "Ljudi vreme", sa četiri izjave. Mesto vicešampiona zauzela su tri govornika: Boris Tadić, predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke, Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova. Prošle godine bilo je pet šampiona rubrike "Ljudi vreme", sa po dve izjave: Siniša Kovačević, dramski pisac i član predsedništva DSS-a, Slavica Đukić-Dejanović, predsednica parlamenta, Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova

Jezik moćnika i njegovi tumači

Đavo je skriven u detalju

Reč ili logos? Beneficium, dobročinstvo ili feud? Šta znači mokusatsu? Rat ili mir u zavisnosti od prevoda. Kad Putin hoće da kastrira ili Staljin da strelja i jezičke peripetije u briselskom Vavilonu

Mitologizacija i rastakanje grada

Divlji Dorćol

Postoji opasnost da novi talas interesovanja za Dorćol i njegovo nikad dovoljno opisano nasleđe u stvari nikad neće otkriti "tajnu" koju sa sobom nosi ovaj deo grada – nego je uništiti. U poslednjih par godina opet se ruše stare zgrade, rastače se s nerazumevanjem ono što je bilo, a mitologizacija neopozivo gazi pred sobom jedan kulturni fenomen koji je obeležio Beograd