U poslednjih 12 godina, od kako je Srbija zvanično u tranziciji, oprobani su svi poznati modeli subvencionisanja poljoprivrednika iz državnog budžeta: premiranje "po predatoj kili", potom kreditiranje tekuće proizvodnje po povlašćenim kamatama i nepovratnog učešća u investicionim ulaganjima, pa direktnog plaćanja "po hektaru", da bi pre nedelju-dve ponovo bile uvedene premije
Strategijom o razvoju poljoprivrede, koja je usvojena u vreme mandata dr Ivane Dulić-Marković, predviđeno je bilo da se tokom približavanja Evropskoj uniji postepeno ukidaju premije koje „idu naruku samo otkupljivačima poljoprivrednih proizvoda“, a da se do priključenja Uniji i prelaska na direktna plaćanja po hektaru, koja su po njenom mišljenju „dobra samo za veleposednike“, podrška poljoprivrednim domaćinstvima pruži kroz kredite sa povlašćenim kamatama. U tu svrhu oformljen je Kreditni fond sa početnim ulogom od 50 miliona evra, koji bi se, prema planu, svake godine dopunjavao sa još toliko novca, sve dok ne dostigne milijardu evra.
„U Strategiji nedvosmisleno piše da želimo da se priključimo Evropskoj uniji i da što pre pristupimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji, da želimo da naša poljoprivreda bude konkurentna ali da pritom sprovedemo mere za unapređenje sela i vodimo računa o ruralnom razvoju, a ne samo o ekonomskoj isplativosti poljoprivrede. Cilj primene Strategije je, dakle, konkurentan poljoprivredni proizvod koji može da se plasira na tržište Evropske unije, ali ne tek kada budemo tamo, nego već sada. Da bi se to ostvarilo, moraju da se donesu određeni zakoni, na primer onaj o skladišnicama i robnim zapisima, da se organizuju institucije, da napravimo mehanizme koji će uticati na tržište“, rekla je dr Ivana Dulić-Marković u intervjuu za „Vreme“ pre sedam godina.
Novi ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević, postavljen posle izbora 2007. godine, u skladu sa predizbornim obećanjima uveo je direktno plaćanje – 100 evra po hektaru. „Suština je da se dobiju što je moguće veće kvote i što veći prostor za plasman naših poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, a bez dramatičnog rasta izvoza srpska poljoprivreda nema šanse da održi ni prostu reprodukciju, a kamoli da se nosi sa konkurencijom. To je, praktično, nastavak priče koja je u prethodnom periodu pristojno vođena, čak rekao bih i više od toga“, rekao je u intervjuu za Vreme“ dr Slobodan Milosavljević krajem juna 2007. godine. „Nema nijedne države u Evropi koja ne pomaže svoju poljoprivredu u nekom modalitetu. Svako ko misli da poljoprivreda može bez pomoći države, ozbiljno greši. U Hrvatskoj, na primer, poljoprivrednici dobijaju 200 evra po hektaru, u evropskim zemljama 300 evra. Kako će naši poljoprivrednici da budu konkurentni kad ne dobijaju ništa: i ovi ovde moraju da plate đubrivo kao oni tamo, mora da kupe isti traktor koji troši isto gorivo. Bez ikakve dileme sam da davanja poljoprivrednicima iz budžeta moraju da postoje i da moraju da rastu. Ove godine će registrovana poljoprivredna gazdinstva biti subvencionisana sa 100 evra po hektaru. Neće, međutim, svi dobiti isto: reč je o proseku.“ Na pitanje da li će biti dovoljno novca, odgovorio je da prošlogodišnji budžet nije izvršen u potpunosti i kad se sabere razlika između namenjenog i realizovanog prošle godine sa ovim povećanjem, dobija se značajan rezultat. „U svakom slučaju, obezbedili smo pristojan iznos: sve što smo zacrtali, možemo i da ostvarimo.“
Godinu dana kasnije, opet u skladu sa predizbornim obećanjima, „naknada“ po hektaru je povećana na 140 evra, ali samo za one poljoprivrednike koji redovno uplaćuju penzione i zdravstvene doprinose. „Ne mogu da kažem da sam zadovoljan budžetom za ovu godinu: znatno je manji nego prošlogodišnji, koji je, opet, bio manji nego onaj prethodni. Otežavajuća okolnost je što se zbog prilično loše agrarne politike, loše definisanih uredbi, nestručno vođenog posla, nagomilao veliki dug prema poljoprivrednicima. Prošle godine je napravljen ‘minus’ od 12,5 milijardi dinara u agrarnom budžetu i mi smo uspeli da ispeglamo veći deo tog minusa. U poređenju sa ovogodišnjim budžetom to su značajna sredstva“, rekao je dr Saša Dragin u intervjuu za „Vreme“, pre nešto više od tri godine. „Ono što pokušavamo sada da uradimo jeste da skratimo bukvalno sve troškove: faktički, 90 odsto budžeta poljoprivrede su subvencije, sve ostalo je samo 10 odsto. Ne verujem da je tako ikada bilo.“
Poslednjom vladinom Uredbom vraćeno je premiranje proizvodnje ratarskih kultura, a kao uslov da se dobije novac iz budžeta više se ne pominje PIO fond. „Poljoprivredna politika mora da bude prilagođena životu. U životu postoje i mali i veliki proizvođači, a pomoć države moraju da imaju sve vrste proizvodnje, naravno, prema novcu kojim se raspolaže. Sistem je ranije stimulisao ograničen broj gazdinstava“, objasnio je u intervjuu za „Danas“ Dušan Petrović, aktuelni ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. „Ima istine da je nekoliko puta menjana politika podsticaja, ali moramo da imamo na umu da se i vreme i uslovi menjaju. Kada je 2007. počelo davanje od 100 evra za hektar, ekonomski ambijent bio je sasvim drugačiji, ali je i u budžetu te godine bilo više novca i mogao je to davanje da izdrži. Ali, mi smo došli u jesen 2008. kada je kriza ‘istanjila’ državnu kasu i taj sistem je počeo da se ograničava. Na primer, uslov za korišćenje subvencija bio je uplaćen doprinos za penzijsko osiguranje, pa je od nekoliko stotina hiljada gazdinstava sistem prošle godine spao na nešto iznad 80.000 korisnika. Jedno od pitanja je koliko bi i to bilo održivo, jer smo sa 12 milijardi za te namene došli do 15, a da se pritom prinosi po hektaru nisu uvećali i daleko su ispod naših mogućnosti. Dakle, sada smo prilagodili mere onome što budžet može u ovom trenutku, a to je za trećinu više no prošle godine, ali ipak očekujem masovan ulazak gazdinstava u sistem, jer sada imaju motiv da što više proizvedu kako bi dobili više podsticaja.“
Zašto je svako ko se bavio upotrebom neutvrđenog tipa akustičnog oružja na studentskom protestu 15. marta postao neprijatelj države, terorista i atentator na Vučića? Zbog čega bi i Berija pozavidio Biji na ovoj operaciji? Kako režim u Beogradu 2026. nastoji stvoriti atmosferu nalik na onu iz Moskve 1937
Podaci Vrhovnog javnog tužilaštva pokazuju da poslednjih godina raste broj zahteva koje tužioci upućuju policiji radi prikupljanja potrebnih obaveštenja, ali da odgovori na te zahteve sve češće izostaju. Reč je o prvoj i jednoj od najvažnijih radnji u predistražnom postupku, bez koje tužilaštvo u mnogim slučajevima ne može da nastavi istragu
Zašto su se na meti režima, pored studenata, našli verbalni delinkventi – analitičari, stručnjaci i novinari? Kako je Više javno tužilaštvo u svom saopštenju donelo presudu da su studenti sami sebe streljali zvučnim topom? I kako je Vučić tvrdio da Srbija uopšte nema zvučne topove, a ispostavilo se da ih ima, kao što je odmah posle pada novosadske nadstrešnice tvrdio da “jedino ona nije renovirana”, pa se brzinom svetlosti na društvenim mrežama utvrdilo da to nije istina? Na koji je način aktivirana medijska bomba u režimskim medijima sa unapred spremljenim spiskovima ljudi koji su učestvovali u “zaveri” i koje treba utući? I da li je reč o pokušaju zabrane studentskog pokreta
Pošto tužilac u Srbiji ne može da optuži osobu koja se kolima zaleće u građane, gledaoci RTS-a mogu videti kako se pred kamerama obesmišljava ta pravna institucija
Srbija će sačuvati mir, lokalni funkcioneri moraju da razgovaraju sa narodom ili će biti smenjeni, ekonomija raste brzo, žele da nas sruše jer Srbija grabi napred, nema više straha od “blokadera”, predsednik je žrtva, biće veće plate i penzije. Na osnovu iskustva, po svoj prilici ovako će izgledati Vučićeve poruke na predstojećem mitingu
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
