Može li četbot da bude dobar psihoterapeut?
Ostao sam bez posla, s kog mosta da skočim? Da vam prijatelj postavi ovakvo pitanje telefonom, očajnim glasom ili porukom gde je teško proceniti u kakvom je stanju, verovatno biste ga odmah pozvali da ga utešite i ubedite da je njegov život vredniji od posla ili bilo kakvog, ma kako teškog, gubitka. Ali ako bi se umesto živom biću obratio četbotu, dobre su šanse da bi mu ovaj uredno izlistao spisak najbližih mostova uz preporuku koji bi za tu nameru bio najefikasniji. To je jedan od zaključaka Univerziteta Stenford u istraživanju koje se bavilo sposobnošću veštačke inteligencije da odgovori na neka psihološki osetljiva pitanja.
Ali, stvari nisu tako jednostavne. I istraživači Stenforda i neki terapeuti ustanovili su da veštačka inteligencija može biti izuzetno korisna u psihoterapiji, pod uslovom da se koristi ispravno i pod nadzorom lekara.
U seriji tužbi koje su članovi porodica podneli u Kaliforniji, gde je sedište OpenAI, stoje šokantne tvrdnje da je četbot davao uputstva njihovim najbližima o načinu izvršenja samoubistva, hvalio ih zbog “hrabrosti da istraju u svojoj odluci” i čak im pomagao da napišu oproštajna pisma.
Porodice tvrde da je ChatGPT-40, aktuelni model veštačke inteligencije, bio “psihološki manipulator” koji je produbljivao izolaciju i depresiju umesto da prepozna znake krize. OpenAI je reagovao izjavom da “duboko žali zbog tragedija” i da modeli prolaze kroz dodatne treninge u saradnji sa više od 170 stručnjaka za mentalno zdravlje. Cilj im je da se u kritičnim momentima razgovor preusmeri ka stvarnoj pomoći. Porodici, prijateljima ili stručnim službama.
S druge strane, neki terapeuti su testirali četbot saopštavajući mu sopstvene snove ili razmišljanja i kažu da su dobili izuzetno korisne odgovore. Četbot je odlično prepoznavao stanje stresa i druge faktore psihičke krize. Jedan terapeut je rekao “Vašington postu” da nikako ne bi svoje lečenje prepustio veštačkoj inteligenciji, ali da misli da mu je ona od koristi kada se priprema za odlazak kod lekara. Veliki jezički model (LLM) mu pomaže da bolje definiše svoj problem. Kolege se oko toga slažu uz jednu ozbiljnu primedbu – tako efikasno možete upotrebiti četbota samo ako ste lekar i sposobni ste da prepoznate ako vas je uputio na pogrešan put.
Istraživanja pokazuju da se između dva i tri odsto interakcija sa četbotovima odnosi na teme emocionalne podrške i samopomoći. To je mali procenat, ali u apsolutnim brojevima to su milioni razgovora. Neki korisnici na mrežama otvoreno pišu da su uz pomoć VI naučili da se smire ili pronađu reči za osećanja koja nisu umeli da opišu.
Problem je što granica između podrške i manipulacije lako može da nestane. Eksperiment Stenforda pokazao je da većina alata VI ne prepoznaje suicidalne signale i da, umesto pomoći, nudi opasno konkretne informacije – poput spiska mostova kada korisnik indirektno pomene samoubistvo.
Problem se produbljuje kada uključimo i pravo na privatnost, što se često zahteva od četbotova. Oni ne bi smeli ni sa kim da dele sadržaje naše komunikacije sa njima, a pravljenje izuzetaka moglo bi da obesmisli ovo ograničenje. Opet, veštim promptovanjem može se zaobići logika koja bi prepoznala samoubilačku nameru. Sve ukazuje na to da je onih 170 stručnjaka malo i da će razvoj veštačke inteligencije na svakog IT stručnjaka zahtevati najmanje još jednog psihologa ili psihijatra.
Nakon što su kandidati Aleksandra Vučića doživeli debakl na izborima u Visokom savetu tužilaštva 23. decembra, podnosi se veliki broj prigovora na proces. Cilj je da se izbori ponište
Milutin Simović, dugogodišnji funkcioner Demokratske partije socijalista i bivši ministar poljoprivrede, uhapšen je u Nikšiću po nalogu Specijalnog državnog tužilaštva Crne Gore
Američka zabrana uvoza guma koje u Srbiji proizvodi Linglong razotkriva sistemsku krhkost poretka u kojem kapital slobodno cirkuliše, dok se radnici širom sveta primoravaju da se međusobno takmiče u odricanju od sopstvenih prava
Pokazalo se da se Evrosong ne može zamisliti bez uticaja geopolitičkih strujanja, ali ne samo pri glasanju, već u promociji ili hibridnom ratu neprijateljskih zemalja. Danas se više te podele ne mogu ni sakriti ni kamuflirati, one su sve dublje i dovode u pitanje samu suštinu ovog takmičenja koje postaje paradigma političkog odnosa snaga u Evropi i svetu
Pravni sistemi širom sveta sve više prepoznaju značaj uključivanja građana i NVO u zaštitu biodiverziteta. Mehanizmi kao što su pravo na pristup informacijama od javnog značaja, pravo na učešće u donošenju odluka i pravo na pravnu zaštitu omogućavaju civilnom sektoru da prati sprovođenje ekoloških zakona i utiče na njega. Ovaj pristup podstiče veću transparentnost, odgovornost i zajedničku borbu za očuvanje prirode
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
