Na internetu obično sve počinje sa dobrom namerom. Recimo, polovni automobili. Činjenica da su kompjuterizovana i vozila i servisi vodila je u masovno umrežavanje tako da kupac polovnog automobila može veoma lako i uz mali trošak da vidi istoriju servisa, popravki i havarija onoga za šta se interesuje. Može čak da sazna i s kojom je opremom vozilo izašlo iz fabrike ako treba da utvrdi da li je nešto dodavano ili skidano pred prodaju. Ako automobil nema dobru istoriju, nije redovno servisiran u ovlašćenom servisu, ne uklapaju se podaci o kilometraži sa registracije sa onim što piše na satu, to je dobar razlog da se od kupovine odustane ili da se znatno obori cena.
I to je sve odlično jer iz jednačine isključuje muljatore, “majstore” i slične prevarante.
Pa, ako tako dobro funkcioniše sa automobilima, zašto se sličan princip ne bi upotrebio i za muškarce? S tim da u sistem ne ulaze podaci o sistematskim pregledima, bankovnim računima, hipotekama i kreditima iz zvaničnih izvora. Što bi bila bolja varijanta. Ne, profile muškaraca sastavljaju žene sa kojima su izlazili, voleli se, venčavali, razvodili se. Ili ništa od toga, samo bi neka žena želela da mu zasladi ili zagorča život.
I tako dolazimo do, trenutno, najpopularnije dejting aplikacije za žene koja se zove Tea (Čaj, na engleskom). Kao na nekoj čajanci, žene ovde razmenjuju sopstvena iskustva o muškarcima ne bi li se međusobno zaštitile od sličnih likova onima koji vraćaju kilometražu ili skidaju originalne delove sa polovnih automobila. Od varalica, siledžija, preljubnika, vagabunda.
Aplikacija je nastala početkom ove decenije, sa idejom da ženama obezbedi bezbednije upoznavanje. Širu popularnost stiče tokom 2023. i 2024. godine, naročito kroz TikTok i društvene mreže, a u julu ove godine postala je apsolutni hit. Njena glavna karakteristika je fokus na sigurnost i transparentnost: korisnice mogu anonimno da dele iskustva, upozorenja i “red flags” o muškarcima sa kojima su bile u kontaktu. Aplikacija ne služi klasičnom nalaženju partnera to jest mečovanju, već kao dopunski alat za proveru i razmenu informacija pre ili tokom izlaženja s nekim.
I šta tu može da bude loše?
Mnogo toga, čak i za same žene. Baš u vreme najveće popularnosti, u julu 2025, sajt je hakovan i u javnost su otišli lični podaci velikog broja žena. Nekima su otkriveni identiteti, nekima samo adrese bez imena, ali je sve to bilo izuzetno neprijatno. U nekim slučajevima gde se aplikacija koristila da ukaže na nasilnog partnera od koga se korisnica skriva i upozorava druge, čak i veoma opasno.
Ni muškraci nisu srećni. Neki tvrde da su postali meta ogorčenih partnerki, stvarnih i odbijenih, koje su o njima pisali neistine. Najveća grupa su, ipak, oni koji se ne prepoznaju u onome što žene o njima pišu, što jeste uobičajeno. Ali pravi problem u daljem emotivnom životu, jer su neke ocene možda preterane.
Iz anonimnog ocenjivanja studentkinja nastao je Fejsbuk, pa evo kako nam je danas lepo zbog toga. Ocenjivanje na internetu je uvedeno odavno, uglavnom za one koji pružaju neke usluge, uključite u to i lekare i profesore. Loša ocena na internetu može da oteža, pa čak i uništi nečiji posao ili karijeru.
Ali ako se ovaj trend omasovi, posledice će biti mnogo gore jer će anonimni dušmani moći svakome da unište život, čega ima i sada, ali ne u tim razmerama. U budućnosti bi svako mogao da ima profil na raznim aplikacijama, neku vrstu negativnog spomenara nastalog još u mladim godinama, koji se popunjava po viki principu uz garanciju anonimnosti svakome ko bi da ga opauči.
Šta nam je činiti? Ništa. Samo da sedimo i čekamo da Australija to zabrani, pa da vidimo šta će dalje da se dešava.
Šta je Brent Sadler obećao Igoru Božiću, a šta se desilo? Zbog čega se udar na Junajted mediju može smatrati operacijom pod kodnim imenom “Hiljadu rezova”? Ima li za bilo koju redakciju ičega goreg od toga da sama postane vest? Na koja pitanja ne odgovara nova uprava ove medijske grupacije i zašto? Na koga se kolege iz Junajted medije mogu osloniti u obrani novinarske slobode
Simboliku Lazareve subote na televiziji je dočarao onaj koji sebe smatra gospodarom Srbije. Nažalost, njegove petarde iz Šešeljeve medijske škole uvek su signal za horsko pljuvanje i vređanje
Zbog čega je već dan nakon glasanja Vučić izgledao poput karikature trenera i kapitena Real Madrida u istoj osobi koja euforično slavi pobedu nad FK Mladost Lučani? Kako je na parcijalnim kvaziizborima režim zaklao vola radi kile rebara, a studentska parola “Niko nije umoran” dobila nastavak – “Niko nije poražen”
Kad seansa otpočne, ona vama može delovati poput razgovora, mada vam je očigledno da vi govorite više nego terapeut. Za to vreme, međutim, dobar psihoterapeut sluša tako i toliko da je jedino poređenje koje meni pada na pamet crno-beli snimak Mravinskog kako proba Nezavršenu i reaguje na finese koje ja nikad neću uspeti da razaznam. Baš me briga i ako svako daje bolje savete, terapeut je olimpijski pobednik u prepoznavanju toga da vam glas drhti zato što skrivate suze, da su vam pauze duže nego inače i oklevate s nekim temama, da se često vraćate na neka iskustva dok druga nikad ne pominjete...
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
