Univerziteti i vlast – poslednja runda

...

Velika škola osnovana je 1808. godine, tokom Prvog srpskog ustanka, jer su ustanici razumeli da državi nisu potrebni samo ratnici već i školovani ljudi. U tom duhu, srpska država nastavila je da unapređuje obrazovni sistem, što je dovelo do prerastanja Velike škole u Univerzitet 1905. godine. Već taj prvi Zakon zajemčio je njegovu autonomiju.

Od osnivanja do danas Univerzitet u Beogradu i drugi univerziteti u Srbiji prošli su razna iskušenja. Jedno od najvećih je svakako bio Zakon o univerzitetu iz 1998. godine. Vlasti je bilo potrebno da preuzme kontrolu nad univerzitetima sa ciljem obeshrabrivanja akademske zajednice da učestvuje u masovnim demonstracijama protiv vlasti i izborne krađe. Namera Zakona je bila da ukine autonomiju univerziteta i očisti ga od “nepodobnih” elemenata. Vlada je po ovom Zakonu bila ovlašćena da po svom nahođenju postavlja članove u upravna tela univerziteta i fakulteta i da postavlja rektore i dekane. Administrativni postupak potpisivanja novog ugovora o radu pretvoren je u sredstvo obračuna sa neistomišljenicima. Nepotpisivanje ugovora je podrazumevalo gubitak zaposlenja i dovelo do izbacivanja više stotina nastavnika i saradnika sa univerziteta. Ministar prosvete u toj vladi je bio Jovan Todorović, a ministar informisanja Aleksandar Vučić. Atmosfera na univerzitetima je bila represivna, ali je dodatno motivisala akademsku zajednicu da se angažuje u društvenim zbivanjima koja su dovela do konačnog obaranja režima Slobodana Miloševića.

MAŠINERIJA PRITISKA

Dolaskom SNS na vlast 2012. godine obnovljen je projekat preuzimanja kontrole nad univerzitetima u Srbiji i ukidanja njihove autonomije. Ja sam o tome već pisala, ali uputno je podsetiti se ključnih učinjenih poteza.

Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz 2017. godine država je preuzela potpunu kontrolu nad visokim strukovnim školama. Zakon je uveo da Savet, organ upravljanja visokih strukovnih škola koji je zadužen za pravna i finansijska pitanja, čini 40 odsto delegata osnivača, odnosno države, i 15 odsto delegata studenata. Istim Zakonom je udeo predstavnika osnivača u Savetima univerziteta i fakulteta povećan na 30 odsto, a udeo predstavnika studenata na 15 odsto.

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju koji usvojen 6. marta 2025. godine, kao odgovor na četvrti zahtev studenata u blokadi, nije još izmenio ovaj odnos snaga. U slučaju visokih strukovnih škola sastav Saveta ostao je isti. U slučaju univerziteta i fakulteta zaista je smanjen udeo predstavnika osnivača na 25 odsto, a udeo predstavnika ustanove povećan je na 60 odsto, dok je udeo studentskih predstavnika ostao 15 odsto. Međutim, stari sazivi Saveta, po prethodno važećem Zakonu, izneće svoje cele mandate, a novi sastavi Saveta biće primenjeni u narednom mandatu, što je tek za nekoliko godina.

Prošlogodišnji izbori za studentske parlamente odvijali su se uz mnoge izborne nepravilnosti i izuzetno malu izlaznost. Zakon o studentskom organizovanju iz 2021. godine omogućio je predstavnicima tekućih uprava studentskih parlamenata da spreče protivkandidate na izborima kroz uskraćivanje saglasnosti na status registrovane studentske organizacije. Po ovom Zakonu samo predstavnici registrovanih studentskih organizacija mogu da učestvuju u studentskim izborima.

Tako su, praktično na svim fakultetima i školama, stare uprave studentskih parlamenata mahom postale nove uprave, čiji su dvogodišnji mandati počeli 1. oktobra 2024. godine. Ovi sazivi studentskih parlamenata još uvek su aktuelni, nisu ugašeni. Studenti u blokadi donose odluke kroz plenume, a studentski parlamenti trenutno miruju. Uprkos tome, važeći Zakon predviđa da studentski parlamenti daju delegate za Savete visokoškolskih ustanova.

Pošto su aktuelni članovi Saveta zapravo članovi po starom sazivu i sastavu, stvaranje interesne koalicije predstavnika osnivača i predstavnika studenata iz reda studentskih parlamenata u slučaju visokih strukovnih škola državi i dalje obezbeđuje većinu od 55 odsto za kontrolu Saveta. U slučaju univerziteta i fakulteta taj zbir iznosi 45 odsto, što je, uz podršku nekoliko kooperativnih članova Saveta iz reda predstavnika ustanove, sasvim dovoljno da država i u ovom slučaju kontroliše savete po potrebi. Sad kad uprave fakulteta i univerziteta trpe velike pritiske da okončaju blokade i krenu sa nastavom po svaku cenu, momenat je kad bi te mehanizme vlast mogla da upregne sa namerom da smeni neposlušne rektore i dekane.

PREDSEDNIKOV KROMPIR

Tokom 2023. godine, u Skupštini Srbije potvrđene su i Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu kojim se stavlja pod kontrolu tok sopstvenih sredstava fakulteta ili univerziteta. Kroz kontrolisanje plaćanja i primanja na visokoškolskim ustanovama, država može da vrši direktan pritisak na univerzitete i fakultete. Imajući u vidu da država godinama ne ispunjava materijalne obaveze prema ustanovama čiji je osnivač, visokoškolske ustanove jedino sopstvenim sredstvima mogu da ispune sve finansijske obaveze. Što nas ponovo vraća na Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju od 6. marta 2025. godine. Od kako su fakulteti u blokadi, država ne isplaćuje ustanovama stalne troškove, iako je po zakonu dužna da ih pokrije u celosti.

Drugi aspekt je vezan za plate. Od kako su ustanove u blokadi, nastavno osoblje primalo je mesečno po pola plate, jer je angažovanje akademskog osoblja tokom radnog vremena 20 sati nastave i 20 sati nauke nedeljno, a nastave nije bilo. Predsednik je najavio da će ubuduće nastavnici dobiti “krompir”, pa je po hitnom postupku doneta nova Uredba, koja njihovo angažovanje raspodeljuje na 35 sati nastave i 5 sati nauke nedeljno. Zato će sledeća nastavnička plata biti 12,5 odsto punog iznosa. Zakonske osnove za Uredbu nema, ali vlast za to ne haje.

Uskraćivanjem plata već je pacifikovan protest u osnovnim školama, a slična sudbina najverovatnije očekuje i srednje škole.

Zakon predviđa i to da je osnivač (država) dužan da obezbedi plate zaposlenih u visini ne nižoj od minimalne zarade u Republici. Pripadnici nenastavnog osoblja visokoškolskih ustanova koji imaju osnovnu i srednju stručnu spremu imaju, zbog niske cene rada, plate manje od minimalca. Razliku do minimalne plate ustanova obezbeđuje iz sopstvenih sredstava jer država, iako obavezna, to ne čini.

I konačno, jedna od ključnih stavki četvrtog studentskog zahteva bio je da osnovica za obračun i isplatu plata u visokom obrazovanju ne može biti niža od osnovice za obračun i isplatu u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju. Novi član je stavljen u Zakon, ali počinje da važi tek od 01. januara 2026. godine.

Gorenavedeno ukazuje na sve što je do sada učinjeno i šta još može da se uradi kako bi se ostvarila kontrola nad visokoškolskim ustanovama. Takođe jasno pokazuje da država nije ispunila četvrti studentski zahtev.

U Izmene i dopuna Zakona, zbog velikog protivljenja javnosti, nije ušla stavka koja bi omogućila nekontrolisani dolazak stranih fakulteta u Srbiju. Javnost je prepoznala ovu nameru vlasti kao još jednu mogućnost koruptivne delatnosti. Ali je tom prilikom ponovo pokrenuta priča o omogućavanju budžetskog statusa studentima privatnih fakulteta. U drugom kontekstu, to bi mogla da bude sjajna podrška visokom obrazovanju kao sistemska mera podrške svim studentima. Nažalost, ona je deo kaznenog postupka kojim bi se budžetski status oduzeo državnim “neposlušnim” fakultetima i školama. Ne verujem da ijedan privatni fakultet želi da igra ulogu podrivača državnih univerziteta u Srbiji. Da li vlast zaista želi da pomogne privatnim visokoškolskim ustanovama ili planira da najveći deo sredstava za budžetske studente preuzme za svoje potrebe?

NEPRISTOJNA PONUDA

Podsetimo se nekih brojki. Po Republičkom zavodu za statistiku, na sve visokoškolske ustanove i na sve stepene studija u Srbiji školske 2023/2024. godine upisano je 249626 studenata. Na državne i privatne univerzitete upisano je 209825 studenata i to 83,7 odsto na državne, a 16,3 odsto na privatne. Na visoke škole strukovnih studija i akademije upisan je ukupno 39801 student, od toga 81,7 odsto na državne, a 18,3 odsto na privatne visoke strukovne škole.

Budžetski status studenta zavisi od održavanja određenog akademskog uspeha. Na budžet se upisalo 38,7 odsto svih studenata na državnim ustanovama, a na samofinansiranju je 61,3 odsto.

Uradimo malu računicu. Na osnovu navedenih podataka, budžetski status ima oko 80000 studenata koji studiraju na državnim visokoškolskim ustanovama. Zamislimo situaciju da država ukine budžetski status svim tim studentima. Neka budžetski status na privatnim ustanovama ostvari čak 50 odsto studenata ili, u najgorem scenariju, neka se svima bez kriterijuma dodeli budžetski status. U pitanju je onda dvadesetak ili četrdesetak hiljada studenata. U tom slučaju bi država uštedela 50 do 75 odsto sredstava za tu namenu i mogla da ih preusmeri za druge potrebe, na primer u Ćacilend ili Akademiju mladih lidera SNS. Da ne govorimo o mogućnostima trošenja novca ušteđenog od nedodeljenih studentskih stipendija ili kredita, novca koji bi se mogao iskoristiti kao helikopterski novac za razne kategorije birača na sledećim izborima.

Ovo je jedna nepristojna ponuda koja instrumentalizuje studente privatnih fakulteta i lažno ih suprostavlja studentima državnih. Istovremeno može i da otvori prostor državi da finansijski ucenjuje privatne fakultete.

Studenti su proteklih meseci učinili mnogo. Srbija više nije ista zemlja jer su njeni građani digli glas protiv nepravde i samovlašća. Da li je to dovoljno? Za početak svakako jeste. Ali ima li se snage da se istraje? Vlast neće prestati da guši protest, slama univerzitet i lomi otpor građana. Beskrupulozni potezi vlasti ugrožavaju međunarodni status naših univerziteta, prave sprdnju od akreditacije, ismevaju znanje i one koji ga stiču, i omalovažavaju trud i rad uložen u razvoj sistema visokog obrazovanja. Znaju oni dobro zašto to rade. Bez obrazovanih i samosvesnih ljudi, mi ćemo nastaviti da propadamo sa sve manjim izgledima da zaustavimo ili ublažimo pad. Odbrana univerziteta zaista jeste odbrana države i nacionalnih interesa.

Svi prepoznajemo šta su studenti postigli. Sad je došlo vreme da studenti prepoznaju da je trenutak za zajedništvo i izgradnju međusobnog poverenja. Razlike među nama su beznačajne u odnosu na našu različitost od nosilaca autokratske vlasti.

Studenti pozivaju na vanredne parlamentarne izbore. Da li će ih biti, ne znam. Ali ono što znam sigurno je da, ako ih bude, moramo biti bolji nego što smo bili, a ako ih ne bude, moramo biti složniji nego što jesmo sada. Velika škola nastala je iz spoznaje o važnosti znanja, a opstanak univerziteta i njegove autonomije preduslov je za našu budućnost.