Finski radnici protestuju u četvrtak i petak zbog planiranih reformi tržišta rada desničarske vlade i rezova u sistemu socijalne zaštite. Biće obustavljen saobraćaj, zatvorene fabrike i prodavnice
U znak protesta protiv planiranih reformi tržišta rada koje sprovodi desničarska vlada i predloženih rezova u sistemu socijalne zaštite gotovo 300.000 finskih radnika započinju ovog četvrtka dvodnevni štrajk.
Očekuje se da će štrajkovi u četvrtak i petak zaustaviti veliki deo finskog vazdušnog saobraćaja, uticati na proizvodnju rafinerija nafte i zatvoriti mnoge trgovine, fabrike i vrtiće.
Predsednik najvećeg finskog sindikalnog udruženja SAK Jarko Eloranta za Rojters je rekao da je plan vlade bezobziran, te da će najpre pravo na štrajk biti ozbiljno ograničeno, a zatim će se progurati oštri rezovi.
Poslednjih su meseci sindikati protestovali protiv vladinih planova o ograničavanju političkih štrajkova i o olakšavanju raskida ugovora o radu.
Sindikati su rekli da su spremni za dugu borbu u slučaju potrebe i upozorili dodatnim štrajkovima ako vlada ne odustane.
Međutim, vlada, koju su formirale Konzervativna Stranka nacionalne koalicije, desničarska, antimigrantska Stranka Finaca, Hrišćanske demokrate i Partija švedskog naroda Finske, i koja je preuzela dužnost prošle godine, ustraje tvrdeći da Finska mora pokrenuti produktivnost i srezati fiskalni dug.
Glavni industrijski lobi EK i vlada kritikovali su štrajkove, rekavši da su reforme potrebne kako bi se finska ekonomija izjednačila sa zemljama s kojima se upoređuje, poput susedne Švedske.
Radnici u štrajku čine oko 13 posto od 2,29 miliona ljudi zaposlenih u Finskoj, prema službenoj statistici iz 2023. godine.
Štrajkovi širom Evrope
Belgijski, nemački i francuski poljoprivrednici su prethodnih dana blokirali puteve u svojim zemljama. Traže poboljšanje uslova rada i života i zarade koja bi trebalo da im omogući egzistenciju, a jedan od razloga protesta, kako navode, su „preterane“ norme i propisi koje im nameće Evropska unija.
Belgijski poljoprivrednici planiraju da organizuju protest ispred sedišta Evropske unije u Briselu, tokom samita lidera Evropske unije (EU).
Belgija predsedava Evropskom unijom i belgijski premijer Aleksandar de Kro je najavio da će danas proteste poljoprivrednika uvrstiti u dnevni red samita, u čijem će središtu biti pružanje pomoći Ukrajini.
Francuski poljoprivrednici pozvali su na „blokadu Pariza“ traktorima, prikolicama i drugim vozilima, a oko 15.000 policajaca je angažovno da spreči potpuni haos i blokadu aerodroma.
Poljoprivrednici, opet, kažu da ne protestuju samo zbog krešanja poreskih olakšica i sličnog, već zato što se „boje za svoju budućnost“ i što su dospeli u takvu situaciju da im najmanje uskraćivnje pomoći ugrožava egzistenciju.
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Nakon objave Donalda Trampa da bi „cela civilizacija mogla da nestane“ ako se ne otvori Ormuski moreuz, Iran je, uz posredstvo Pakistana, ponudio mirovni plan u deset tačaka, za koji američki predsednik kaže da je „prihvatljiva osnova za pregovore"
Poseta Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, je političko-marketinški događaj koji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sa Miloradom Dodikom na čelu pokušava da pretvori u dokaz da je Republika Srpska ponovo „u igri“ na važnim adresama
Napadi su prijavljeni u više zemalja Bliskog istoka uprkos objavi primirja između Irana i Sjedinjenih Američkih Država
Predsednik SAD Donald Tramp ipak neće da “uništi čitavu jednu civilizaciju”, već je prihvatio dvonedeljni prekid vatre. Iran je pristao da otvori Ormuski moreuz. Rat nije završen, pregovori se nastavljaju
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
