Finski radnici protestuju u četvrtak i petak zbog planiranih reformi tržišta rada desničarske vlade i rezova u sistemu socijalne zaštite. Biće obustavljen saobraćaj, zatvorene fabrike i prodavnice
U znak protesta protiv planiranih reformi tržišta rada koje sprovodi desničarska vlada i predloženih rezova u sistemu socijalne zaštite gotovo 300.000 finskih radnika započinju ovog četvrtka dvodnevni štrajk.
Očekuje se da će štrajkovi u četvrtak i petak zaustaviti veliki deo finskog vazdušnog saobraćaja, uticati na proizvodnju rafinerija nafte i zatvoriti mnoge trgovine, fabrike i vrtiće.
Predsednik najvećeg finskog sindikalnog udruženja SAK Jarko Eloranta za Rojters je rekao da je plan vlade bezobziran, te da će najpre pravo na štrajk biti ozbiljno ograničeno, a zatim će se progurati oštri rezovi.
Poslednjih su meseci sindikati protestovali protiv vladinih planova o ograničavanju političkih štrajkova i o olakšavanju raskida ugovora o radu.
Sindikati su rekli da su spremni za dugu borbu u slučaju potrebe i upozorili dodatnim štrajkovima ako vlada ne odustane.
Međutim, vlada, koju su formirale Konzervativna Stranka nacionalne koalicije, desničarska, antimigrantska Stranka Finaca, Hrišćanske demokrate i Partija švedskog naroda Finske, i koja je preuzela dužnost prošle godine, ustraje tvrdeći da Finska mora pokrenuti produktivnost i srezati fiskalni dug.
Glavni industrijski lobi EK i vlada kritikovali su štrajkove, rekavši da su reforme potrebne kako bi se finska ekonomija izjednačila sa zemljama s kojima se upoređuje, poput susedne Švedske.
Radnici u štrajku čine oko 13 posto od 2,29 miliona ljudi zaposlenih u Finskoj, prema službenoj statistici iz 2023. godine.
Štrajkovi širom Evrope
Belgijski, nemački i francuski poljoprivrednici su prethodnih dana blokirali puteve u svojim zemljama. Traže poboljšanje uslova rada i života i zarade koja bi trebalo da im omogući egzistenciju, a jedan od razloga protesta, kako navode, su „preterane“ norme i propisi koje im nameće Evropska unija.
Belgijski poljoprivrednici planiraju da organizuju protest ispred sedišta Evropske unije u Briselu, tokom samita lidera Evropske unije (EU).
Belgija predsedava Evropskom unijom i belgijski premijer Aleksandar de Kro je najavio da će danas proteste poljoprivrednika uvrstiti u dnevni red samita, u čijem će središtu biti pružanje pomoći Ukrajini.
Francuski poljoprivrednici pozvali su na „blokadu Pariza“ traktorima, prikolicama i drugim vozilima, a oko 15.000 policajaca je angažovno da spreči potpuni haos i blokadu aerodroma.
Poljoprivrednici, opet, kažu da ne protestuju samo zbog krešanja poreskih olakšica i sličnog, već zato što se „boje za svoju budućnost“ i što su dospeli u takvu situaciju da im najmanje uskraćivnje pomoći ugrožava egzistenciju.
Kako bi izbegla sudski postupak po tužbi da je prevarila investitore skrivajući probleme sa podzemnim proširenjem rudnika bakra i zlata u Mongoliji, kompanija Rio Tinto pristala je da plati 138,75 miliona dolara
Dok sukob između Irana i Izraela eskalira, pažnja sveta usmerena je na Ormuski moreuz – najvažniji morski prolaz za transport nafte. Strahovanja rastu da bi zatvaranje ovog uskog prolaza moglo izazvati poremećaje na energetskim tržištima i globalne posledice
Nakon što je Izrael napao područje oko iranskog nuklearnog reaktora na granici gradova Arak i Kondab, Iran uzvratio balističkim raketama
Studenti su zaboravili na fiziku. Posebno na Drugi zakon termodinamike koji kaže: ako postoji vakum u sistemu, čestice iz oblasti veće koncentracije će se širiti kako bi popunile prostor. Zaboravili su da nema političkih protesta, pa ni onih studentskih, bez političke sadržine
Analitičari su bili zabrinuti zbog izveštaja da Iran obogaćuje uranijum do 60 odsto, a i čitav niz drugih izveštaja povećavao je zebnju na Zapadu. I onda je 13. juna ujutru Izrael sistematski krenuo u napad na sve nuklearne kapacitete Irana, od ljudskih, preko tehnoloških, do vojnih
Šta će Vučić kad mu istekne drugi predsednički mandat 2027. godine. Ustav ne predviđa treći. Da neće možda u političku penziju
Nema Aleksandar Vučić toliko batinaša, crnih džipova, plaćenih ćacija da pokrpe sve rupe koje je svojom nezajažljivom i nestabilnom prirodom napravio
Dramatičan apel zaposlenih u Junajted mediji pokazuje šta može da se desi kad medije kontrolišu režim i korporacije. Srbiji se dešava sada. Ako publika to ne prepozna, preti još crnji medijski mrak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
