Finski radnici protestuju u četvrtak i petak zbog planiranih reformi tržišta rada desničarske vlade i rezova u sistemu socijalne zaštite. Biće obustavljen saobraćaj, zatvorene fabrike i prodavnice
U znak protesta protiv planiranih reformi tržišta rada koje sprovodi desničarska vlada i predloženih rezova u sistemu socijalne zaštite gotovo 300.000 finskih radnika započinju ovog četvrtka dvodnevni štrajk.
Očekuje se da će štrajkovi u četvrtak i petak zaustaviti veliki deo finskog vazdušnog saobraćaja, uticati na proizvodnju rafinerija nafte i zatvoriti mnoge trgovine, fabrike i vrtiće.
Predsednik najvećeg finskog sindikalnog udruženja SAK Jarko Eloranta za Rojters je rekao da je plan vlade bezobziran, te da će najpre pravo na štrajk biti ozbiljno ograničeno, a zatim će se progurati oštri rezovi.
Poslednjih su meseci sindikati protestovali protiv vladinih planova o ograničavanju političkih štrajkova i o olakšavanju raskida ugovora o radu.
Sindikati su rekli da su spremni za dugu borbu u slučaju potrebe i upozorili dodatnim štrajkovima ako vlada ne odustane.
Međutim, vlada, koju su formirale Konzervativna Stranka nacionalne koalicije, desničarska, antimigrantska Stranka Finaca, Hrišćanske demokrate i Partija švedskog naroda Finske, i koja je preuzela dužnost prošle godine, ustraje tvrdeći da Finska mora pokrenuti produktivnost i srezati fiskalni dug.
Glavni industrijski lobi EK i vlada kritikovali su štrajkove, rekavši da su reforme potrebne kako bi se finska ekonomija izjednačila sa zemljama s kojima se upoređuje, poput susedne Švedske.
Radnici u štrajku čine oko 13 posto od 2,29 miliona ljudi zaposlenih u Finskoj, prema službenoj statistici iz 2023. godine.
Štrajkovi širom Evrope
Belgijski, nemački i francuski poljoprivrednici su prethodnih dana blokirali puteve u svojim zemljama. Traže poboljšanje uslova rada i života i zarade koja bi trebalo da im omogući egzistenciju, a jedan od razloga protesta, kako navode, su „preterane“ norme i propisi koje im nameće Evropska unija.
Belgijski poljoprivrednici planiraju da organizuju protest ispred sedišta Evropske unije u Briselu, tokom samita lidera Evropske unije (EU).
Belgija predsedava Evropskom unijom i belgijski premijer Aleksandar de Kro je najavio da će danas proteste poljoprivrednika uvrstiti u dnevni red samita, u čijem će središtu biti pružanje pomoći Ukrajini.
Francuski poljoprivrednici pozvali su na „blokadu Pariza“ traktorima, prikolicama i drugim vozilima, a oko 15.000 policajaca je angažovno da spreči potpuni haos i blokadu aerodroma.
Poljoprivrednici, opet, kažu da ne protestuju samo zbog krešanja poreskih olakšica i sličnog, već zato što se „boje za svoju budućnost“ i što su dospeli u takvu situaciju da im najmanje uskraćivnje pomoći ugrožava egzistenciju.
Za stranku Alternativa za Nemačku sada glasa sve veći broj radnika i radnica, gotovo polovina radnika, odnosno zaposlenog stanovništva koje obavlja fizički rad. I pored činjenice da im program ove stranke ne ide baš u korist
Ne veruj Donaldu Trampu kada priča o miru. Tu lekciju su dobro naučili Venecuelanci i Iranci. Predsednik SAD sada ponovo priča o mirovnim pregovorima sa Teheranom dok istovremeno u Persijski zaliv šalje 82. vazdušno-desantnu diviziju
Tokom sukoba na Bliskom istoku NIS kupuje naftu iz Norveške, Gvajane, Iraka, Kazahstana, ali i Sjedinjenih Američkih Država, piše Forbes
„Viktor vredno radi na zaštiti Mađarske, razvoju ekonomije, stvaranju radnih mesta, promociji trgovine, zaustavljanju ilegalne imigracije i obezbeđivanju zakona i reda", naveo je Tramp
Samo 15 minuta pre objave Donalda Trampa o „konstruktivnim razgovorima“ sa Iranom, trgovci su uložili više od pola milijarde američkih dolara u naftne fjučerse, piše "Fajnenšel tajms". I zaradili gomilu novca
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
